Какве су потребе тржишта рада у БиХ?

У БиХ убрзо се приближава други уписни рок за студенте, а почетком нове академске године хиљаде студената ће кренути према свом циљу, а то је добијање дипломе ради лакег проналаска запослења.

Босна и Херцеговина 28.07.2014 | 09:01

Истраживања тржишта и подаци са Завода за запошљавање говоре да професори математике и физике најмање чекају на запослење, док нека занимања на евиденцији чекају и годинама, што се односи на новинаре и библиотекаре и друге факултете друштвеног смијера.

Из Министарства просвјете и културе РС су нам рекли да је приликом израде уписне политике за академску 2014/15. годину, организовано низ стручних расправа са свим заинтересованим актерима у циљу рјешавања питања уписне политике и реалних потреба тржишта рада, а на основу чијих резултата је своју препоруку дао и Савјет за развој високог образовања и осигурање квалитета.

“На стручним расправама, које су организоване у Бањалуци, Бијељини и Источном Сарајеву учестовали су представници високошколских установа и студената, Привредне коморе, Синдиката, Завода за запошљавање, као и други друштвени партнери, како би се направио што реалнији увид у снаге, али и слабости нашег образовног система. У креирању уписне политике за 2014/15. академску годину посебно се водило рачуна о потреби активнијег приступа високошколских установа потребама привреде и тржишта рада приликом креирања нових студијских програма те важности анализе броја уписаних студената са њиховим исходима учења, а на основу исказаних потреба тржишта рада”, рекли су из Одјељења за информисање и информационе технологије ресорног министарства.

Додали су да је након анализе утврђеног стања Министарство одлучило да приједлоге високошколских установа умањи за 20 одсто на суфицитарним студијским порграмима из области Права, Економије, Физичког васпитања те на студијским програмима Разредна настава и Учитељски студиј.

“Министарство такође стимулише упис на студијске програме дефицитарних занимања од академске 2008/2009. године. Студентима ових студијских програма омогућено је бесплатно школовање, стипендија и помоћ у износу од 100 КМ мјесечно. Водећи рачуна о потребама тржишта рада и броју студената који тренутно студира у Српској, Министарство просвјете и културе је студијске програме из области математике и физике дефинисало као дефицитарне”, истичу из овог министарства.

Приликом креирања уписне политике Министарство узима у обзир податке из Стратегије развоја образовања 2010-2014. година, Завода за запошљавање, податке о броју студената на појединим студијским програмима, податке о броју ученика који завршавају четворогодишњу средњу школу, податке Привредне коморе о исказаним потребама послодаваца за запошљавањем кадрова високе стручне спреме, податке о старосној структури професора у школама, податке о неверификованом наставном кадру, као и податке о цијени коштања појединог студијског програма.

Из Удружења информационо-комуникационих технологија Републике Српске при Привредној комори Српске раније су рекли да домаћа привреда недовољно користи потенцијале информационо-комуникационих технологија, а појединачно предузећима недостаје и стручног кадра из ових области.

Секретар овог удружења Слободан Драгичевић рекао је и да би у наредном периоду требало образовати што више стручњака у области информационо-комуникационих технологија, јер и страни инвеститора при доношењу одлука да ли да инвестирају на одређеном тржишту разматрају и стручност и кадровске потенцијале из ове области.

Подсјетимо да су недавно пословни портали Посао.ба и Плата.ба  направили истраживање о томе колико се уопште исплати студирати у БиХ, а резултати овог истраживања показују да у БиХ највишу зараду могу донијети електротехнички, економски и фармацеутски факултет.

Анализа на преко 7.500 особа различите доби, образовне подлоге и профила из БиХ је показала да особе које имају факултетске дипломе примају највише просјечне мјесечне плате. Иако истраживања показују која су дефицитарна занимања наши студенти и даље уписују правни и економски факултет, као и  факултет друштвеног смјера.

Према подацима Завода за запошљавање Републике Српске закључно са 31.5.2014. године, евидентирано је 415 мастера, 77 магистара наука и пет доктора наука.  Од укупног броја евидентираних магистара, 37 лица је пријављено у Бањалуци, по пет лица у Бијељини и Добоју, по четири лица у Приједору и Палама, те по три у Лакташима и Милићима.

Душко Вејновић, предсједник Европског дефендологија центра из Бањалуке раније је рекао да је према струкама у којима се евидентирају највише незапослених из области економских наука, затим из области фармације, те из области права.

“Када су у питању лица са завршеним мастер студијама ситуацијама је сљедећа: највише пријављених је у Бијељини и то 66, затим у Бањалуци 51 лице, Требињу 38 лица, те у Зворнику 20 лица. Највећи број незапослених мастера је из области економије (69), затим из области фармације (29), из области саобраћаја (24) и из области права (21). На евиденцији незапослених Завода, пријављено је пет доктора и то у Бањалуци, Палама, Источном Новом Сарајеву, Сокоцу и Рудом”, рекао је Вејновић.

Извор: Бука