Погрешан однос САД према Путину

Историјске аналогије могу бити погрешне, али Американци би требало да се сете сопственог грађанског рата пре него што доносе закључке о тренутним дешавањима у Украјини. Данас САД подржава убилачку криминалну авантуру која има мало везе са државним уједињењем.

Свијет 26.07.2014 | 07:06

Ова поставка је дело професора Стивена Коена, еминентног америчког стручњака и аутора који је осамдесетих био и саветник Џорџа Буша старијег. Он је за РТ говорио о грешкама америчких званичника у вези са Русијом које су довеле до погоршања политичког дискурса у САД који спречава да се ствари мењају на боље.

Коен оспорава доминантан став у вези са украјинском кризом, називајући војне акције које влада спроводи несмотреним, убилачким и нехуманим.

''Линколн никада није назвао Конфедерацију терористичком творевином. Увек је говорио да без обзира на то колико је грађански рат лош, не може бити оспорена грађанска воља. Зашто Кијев сопствене грађане назива терористима? Они су бунтовници. Демонстранти. Они имају политичку агенду. Зашто Кијев не шаље делегацију која ће преговарати са њима?'', пита се Коен.

''Њихови захтеви нису неразумни. Они желе право да изаберу свог гувернера – ми бирамо своје гувернере. Желе да знају где иде порез – желимо и ми. Има екстремиста међу нима, али има и људи који једноставно желе да живе у Украјини која је земља за све. Уместо тога украјинска војска са пуном подршком САД подржава потпуно супротне идеје'', додаје он.

''Убеђен сам да је кључни партнер за америчку националну сигурност Кремљ, односно Владимир Путин. А начин на који је вођа Русије третиран од стране САД – ја бих то назвао издајом националних америчких интереса. Русија је помогла Обами да сачува образ у Сирији, када је председник био увучен у бомбардовање и коришћење хемијског оружја. Помогао је да се направе мостови са новим вођом Ирана како би почели први преговори'', каже Коен.

Он, међутим, додаје да је Обама одгурнуо Путина од себе толико далеко да је дошло до тога да је малтене затегнутост у односима на ивици рата.
Коен криви САД, посебно Клинтона и политику коју је заступао за тренутно стање односа између Запада и Русије.

''Реч је о америчкој политици ширења НАТО савеза до руских граница – из ког год разлога. Почело је са Клинтоном, настављено је са млађим Бушем, и сада са Обамом. Неки су још деведесетих упозоравали да ће се ово догодити. Сада кад се дешава, људи не желе да преузму одговорност. Не желе да признају да су погрешили, морамо да преиспитамо своје политичке ставове. Уместо тога, људима као што сам ја говоре да су Путинови плаћеници, да служе Кремљу и да нису патриоте'', прича Коен.

Коен каже да се Обама изоловао и да је спољна политика Америке усамљеничке природе, а додаје и да тако мисле неке његове колеге.

''Чуо сам да је председник одбио сусрет са Хенријем Кисинџером, ког Путин виђа два пута годишње. Кисинџер вероватно зна Путина боље него иједан амерички званичник. Мислите шта год хоћете о њему, али већ смо чули његову критику о америчкој политици према Русији. И Обама није желео да проведе бар сат са њим и да га пита где грешимо и шта је камен спотицања'', каже Коен.

Нажалост, проблем је, како каже  Коен, сложенији пошто САД нису само Бела кућа и Обама, већ и америчко друштво у целини. Погрешан став о Русији је у овој држави формиран преко двадесет година. То је лоше и несмотрено.

''Где су наши бивши председници? Знамо да се Клинтон не оглашава зато што је он започео све покренуо. Али где је Картер? Чему тишина? Развили смо, плашим се, политичку културу која је комформистичка. Иако је цена неслагања у нашој земљи много јефтинија него у другим земљама'', закључује Коен.