Pogrešan odnos SAD prema Putinu

Istorijske analogije mogu biti pogrešne, ali Amerikanci bi trebalo da se sete sopstvenog građanskog rata pre nego što donose zaključke o trenutnim dešavanjima u Ukrajini. Danas SAD podržava ubilačku kriminalnu avanturu koja ima malo veze sa državnim ujedinjenjem.

Svijet 26.07.2014 | 07:06

Ova postavka je delo profesora Stivena Koena, eminentnog američkog stručnjaka i autora koji je osamdesetih bio i savetnik Džordža Buša starijeg. On je za RT govorio o greškama američkih zvaničnika u vezi sa Rusijom koje su dovele do pogoršanja političkog diskursa u SAD koji sprečava da se stvari menjaju na bolje.

Koen osporava dominantan stav u vezi sa ukrajinskom krizom, nazivajući vojne akcije koje vlada sprovodi nesmotrenim, ubilačkim i nehumanim.

''Linkoln nikada nije nazvao Konfederaciju terorističkom tvorevinom. Uvek je govorio da bez obzira na to koliko je građanski rat loš, ne može biti osporena građanska volja. Zašto Kijev sopstvene građane naziva teroristima? Oni su buntovnici. Demonstranti. Oni imaju političku agendu. Zašto Kijev ne šalje delegaciju koja će pregovarati sa njima?'', pita se Koen.

''Njihovi zahtevi nisu nerazumni. Oni žele pravo da izaberu svog guvernera – mi biramo svoje guvernere. Žele da znaju gde ide porez – želimo i mi. Ima ekstremista među nima, ali ima i ljudi koji jednostavno žele da žive u Ukrajini koja je zemlja za sve. Umesto toga ukrajinska vojska sa punom podrškom SAD podržava potpuno suprotne ideje'', dodaje on.

''Ubeđen sam da je ključni partner za američku nacionalnu sigurnost Kremlj, odnosno Vladimir Putin. A način na koji je vođa Rusije tretiran od strane SAD – ja bih to nazvao izdajom nacionalnih američkih interesa. Rusija je pomogla Obami da sačuva obraz u Siriji, kada je predsednik bio uvučen u bombardovanje i korišćenje hemijskog oružja. Pomogao je da se naprave mostovi sa novim vođom Irana kako bi počeli prvi pregovori'', kaže Koen.

On, međutim, dodaje da je Obama odgurnuo Putina od sebe toliko daleko da je došlo do toga da je maltene zategnutost u odnosima na ivici rata.
Koen krivi SAD, posebno Klintona i politiku koju je zastupao za trenutno stanje odnosa između Zapada i Rusije.

''Reč je o američkoj politici širenja NATO saveza do ruskih granica – iz kog god razloga. Počelo je sa Klintonom, nastavljeno je sa mlađim Bušem, i sada sa Obamom. Neki su još devedesetih upozoravali da će se ovo dogoditi. Sada kad se dešava, ljudi ne žele da preuzmu odgovornost. Ne žele da priznaju da su pogrešili, moramo da preispitamo svoje političke stavove. Umesto toga, ljudima kao što sam ja govore da su Putinovi plaćenici, da služe Kremlju i da nisu patriote'', priča Koen.

Koen kaže da se Obama izolovao i da je spoljna politika Amerike usamljeničke prirode, a dodaje i da tako misle neke njegove kolege.

''Čuo sam da je predsednik odbio susret sa Henrijem Kisindžerom, kog Putin viđa dva puta godišnje. Kisindžer verovatno zna Putina bolje nego ijedan američki zvaničnik. Mislite šta god hoćete o njemu, ali već smo čuli njegovu kritiku o američkoj politici prema Rusiji. I Obama nije želeo da provede bar sat sa njim i da ga pita gde grešimo i šta je kamen spoticanja'', kaže Koen.

Nažalost, problem je, kako kaže  Koen, složeniji pošto SAD nisu samo Bela kuća i Obama, već i američko društvo u celini. Pogrešan stav o Rusiji je u ovoj državi formiran preko dvadeset godina. To je loše i nesmotreno.

''Gde su naši bivši predsednici? Znamo da se Klinton ne oglašava zato što je on započeo sve pokrenuo. Ali gde je Karter? Čemu tišina? Razvili smo, plašim se, političku kulturu koja je komformistička. Iako je cena neslaganja u našoj zemlji mnogo jeftinija nego u drugim zemljama'', zaključuje Koen.