Преминуо најбогатији Нијемац

Карл Албрет (94), суоснивач ланаца самопослуга "Алди" и најбогатији Немац преминуо је у прошлу среду у својој раскошној вили у Есен-Бреденају, о чему је јавност тек данас сазнала.

Чак и крај његовог живота био је као државна тајна, оцењују немачки медији, који пишу да је сахрана овог милијардера, онаква какав је био и његов живот-без публике и помпе и да је, уместо велике церемоније, сахрањен само у присуству породице и вођство концерна, у тишини и пар метара од свог брата Теа, са којим је после Другог светског рата основао "Алди".

Карл Албрехт, кога називају "патријархом" немачке привреде и најуспешнијим бизнисменом послератне историје, умро је после кратке болести, окружен породицом.

Браћа Албрет су дефинисали куповне навике милиона Немаца и обојица су живела далеко од светала камера, јавног живота и показивања.

Карл Албрет је до последњег момента живео повучено у својој вили у Есен-Бреденају и, за размере једног милијардера, веома скромно - осим једног голф терена он, како пишу немачки медији, себи није пришутио ништа од "ужитака милијардера".

Он није имао ни виле за одморе, ни приватне авионе, ни јахте, ни "испаде" у медијима, а на приватном рачуну овог милијардера, чија се имовина процењује на 18 милијарди евра, било је свега пар стотина хиљада евра, кажу упућени.

Премда су живели повучено, живот браће Албрехт био је пример за показивање.

Прича о оснивачима "Алдија" део је немачке послератне, привредне историје, "привредног чуда", социјалдне тржишне привреде, немачког благостања и богаства - без јавних скандала и јавног сјаја и шљокица.

Тео и Карл Албрехт, оснивачи империје, потекли су из веома сиромашне породице-отац је био рудар, а касније када се разболео од болести плућа, морао је да- за још мање пара-ради у једној фабрици, тако да је мајка, 1913. године, отворила мали дућан са намирницама.

Ту су њени синови учили занат, а 1946. године, када је Други светски рат завршен, преузели су сложно, братски од своје мајке радњицу и затим, корак по корак - постали милијардери и најбогатији Немци.

"Алди" је постао синоним за јефтини супермаркет, чији је концепт-ограничен сортиман робе, али оне која је неопходна за свакодневни живот.

Године 1962. браћа су поделила компанију на два дела - Тео је добио мање профитабилни север и остатак Европе, а Карл југ Немачке плус дисконте за Велику Британију, Аустралију и Америку.

"Алди" је данас један глобални концерн, са тенденцијом даљег раста и око 10.000 флијала у Немачкој, Аустрији, Аустралији, Америци и многим европским и другим земљама, са годишњим обртом од око 40 милијарди евра.

И док сви Немци познају марку "Алди", а три четвртине њих и купује у тим самопослугама, дотле су основачи били, заправо, непознати Немцима.

Браћа нису имала јавне наступе, јавне говоре, јавне фотографије, нити сусрете са новинарима, а одбијали су и почасти и почасна одликовања, па чак и орден заслуга.

За управо преминулог Карла Албрехта се каже да је постојала једна епизода из његовог живота, која разоткрива његов стил живљења.

Непосредно после завршетка Другог светског рата, када је он упознао своју супругу са којом је провео 67 година живота и када су у првој мирној зими, уз обилни јеловник, прослављали своју веридбу, нахрлиле су комшије, вичући "ми смо гладни"...

Годинама после тога није било забаве код Албрехтових, подсећају немачки медији.

У породичној историји Албрехотвих забележен је догађај из 1971. године, када је млађи брат Тео Албрехт био отет, а за његову слободу је, после 17 дана преговарања, плаћено седам милиона марака, највећа сума до сада у Немачкој.

Половину откупнине платио је Карл, а половину породица отетог Теа.