Preminuo najbogatiji Nijemac

Karl Albret (94), suosnivač lanaca samoposluga "Aldi" i najbogatiji Nemac preminuo je u prošlu sredu u svojoj raskošnoj vili u Esen-Bredenaju, o čemu je javnost tek danas saznala.

Čak i kraj njegovog života bio je kao državna tajna, ocenjuju nemački mediji, koji pišu da je sahrana ovog milijardera, onakva kakav je bio i njegov život-bez publike i pompe i da je, umesto velike ceremonije, sahranjen samo u prisustvu porodice i vođstvo koncerna, u tišini i par metara od svog brata Tea, sa kojim je posle Drugog svetskog rata osnovao "Aldi".

Karl Albreht, koga nazivaju "patrijarhom" nemačke privrede i najuspešnijim biznismenom posleratne istorije, umro je posle kratke bolesti, okružen porodicom.

Braća Albret su definisali kupovne navike miliona Nemaca i obojica su živela daleko od svetala kamera, javnog života i pokazivanja.

Karl Albret je do poslednjeg momenta živeo povučeno u svojoj vili u Esen-Bredenaju i, za razmere jednog milijardera, veoma skromno - osim jednog golf terena on, kako pišu nemački mediji, sebi nije prišutio ništa od "užitaka milijardera".

On nije imao ni vile za odmore, ni privatne avione, ni jahte, ni "ispade" u medijima, a na privatnom računu ovog milijardera, čija se imovina procenjuje na 18 milijardi evra, bilo je svega par stotina hiljada evra, kažu upućeni.

Premda su živeli povučeno, život braće Albreht bio je primer za pokazivanje.

Priča o osnivačima "Aldija" deo je nemačke posleratne, privredne istorije, "privrednog čuda", socijaldne tržišne privrede, nemačkog blagostanja i bogastva - bez javnih skandala i javnog sjaja i šljokica.

Teo i Karl Albreht, osnivači imperije, potekli su iz veoma siromašne porodice-otac je bio rudar, a kasnije kada se razboleo od bolesti pluća, morao je da- za još manje para-radi u jednoj fabrici, tako da je majka, 1913. godine, otvorila mali dućan sa namirnicama.

Tu su njeni sinovi učili zanat, a 1946. godine, kada je Drugi svetski rat završen, preuzeli su složno, bratski od svoje majke radnjicu i zatim, korak po korak - postali milijarderi i najbogatiji Nemci.

"Aldi" je postao sinonim za jeftini supermarket, čiji je koncept-ograničen sortiman robe, ali one koja je neophodna za svakodnevni život.

Godine 1962. braća su podelila kompaniju na dva dela - Teo je dobio manje profitabilni sever i ostatak Evrope, a Karl jug Nemačke plus diskonte za Veliku Britaniju, Australiju i Ameriku.

"Aldi" je danas jedan globalni koncern, sa tendencijom daljeg rasta i oko 10.000 flijala u Nemačkoj, Austriji, Australiji, Americi i mnogim evropskim i drugim zemljama, sa godišnjim obrtom od oko 40 milijardi evra.

I dok svi Nemci poznaju marku "Aldi", a tri četvrtine njih i kupuje u tim samoposlugama, dotle su osnovači bili, zapravo, nepoznati Nemcima.

Braća nisu imala javne nastupe, javne govore, javne fotografije, niti susrete sa novinarima, a odbijali su i počasti i počasna odlikovanja, pa čak i orden zasluga.

Za upravo preminulog Karla Albrehta se kaže da je postojala jedna epizoda iz njegovog života, koja razotkriva njegov stil življenja.

Neposredno posle završetka Drugog svetskog rata, kada je on upoznao svoju suprugu sa kojom je proveo 67 godina života i kada su u prvoj mirnoj zimi, uz obilni jelovnik, proslavljali svoju veridbu, nahrlile su komšije, vičući "mi smo gladni"...

Godinama posle toga nije bilo zabave kod Albrehtovih, podsećaju nemački mediji.

U porodičnoj istoriji Albrehotvih zabeležen je događaj iz 1971. godine, kada je mlađi brat Teo Albreht bio otet, a za njegovu slobodu je, posle 17 dana pregovaranja, plaćeno sedam miliona maraka, najveća suma do sada u Nemačkoj.

Polovinu otkupnine platio je Karl, a polovinu porodica otetog Tea.