Странке у БиХ почеле припреме за изборе

Према подацима ЦИК-а БиХ укупно 18 политичких субјеката имаће своје кандидате за чланове Предсједништва БиХ на општим изборима 2014. године.

Послије два узастопна четверогодишња мандата Небојша Радмановић и Жељко Комшић немају више право да се кандидују за позицију члана Предсједништва Босне и Херцеговине. С тога се очекује да ће борба за чланове колективног шефа државе из српског и хрватског народа на општим изборима у БиХ, планираним 12. октобра, бити најинтензивнија до сада.

То посебно из разлога што ће СНСД покушати да очува позицију српског члана Предсједништва БиХ у трећем узастопном мандату. Да је тако свједочи податак да су формирана два коалициона блока странака у борби за српског члана Предсједништва БиХ: први предводи СНСД, а чине га и ДНС и Социјалистичка партија (СП), док у другом поред СДС-а партиципира још и Српска напредна странка (СНС).

- Неки би да сачувају, а неки да поново освоје позиције -

Очекује се и да кандидата за српског члана Предсједништва БиХ понуди ПДП Младена Иванића, који је добио овјеру учешћа на октобарским општим изборима у Босни и Херцеговини за ту позицију од Централне изборне комисије.

С друге стране, ХДЗ БиХ након што у два протекла мандата није имао представника у колективном шефу државе, покушаће да поново освоји ту позицију. Комшић који је био до сада на позицији хрватског члана Предсједништва БиХ, мандат је освојио као члан СДП-а БиХ.

Осим ХДЗ-а БиХ, кандидата за члана Предсједништва БиХ из хрватског народа пријавиће и ХДЗ 1990 Мартина Рагужа, те Странка правде и повјерења (СПП) Живка Будимира, а очекује се да исто учини и Демократски фронт (ДФ) лидера Жељка Комшића.

- Историјат сазива Предсједништва БиХ од 1996. до данас -

Први сазив Предсједништва Босне и Херцеговине изабран је у септембру 1996. године, на првим послијератним изборима, директним гласањем у ФБиХ (бошњачки и хрватски члан) и у Републици Српској (српски члан). За члана Предсједништва из бошњачког народа изабран је Алија Изетбеговић, српског народа Момчило Крајишник, а хрватског народа Крешимир Зубак.

У октобру 1998. конституисан је други сазив Предсједништва Босне и Херцеговине. Те године, на општим изборима, у Предсједништво су изабрани: Алија Изетбеговић из бошњачког народа, Живко Радишић из српског народа и Анте Јелавић из хрватског народа.

У октобру 2000. године Алија Изетбеговић се повукао са функције личном одлуком. На његово мјесто Парламентарна скупштина БиХ изабрала је Халида Гењца на привременој основи, у складу са Законом о попуни упражњеног мјеста члана Предсједништва Босне и Херцеговине.

Високи представник је у марту 2001. године, личном одлуком, смијенио са функције члана Предсједништва Анту Јелавића.

Од краја марта 2001. године, а на основу Закона о попуни упражњеног мјеста члана Предсједништва Босне и Херцеговине Парламентарна скупштина бира Бериза Белкића на функцију члана Предсједништва из бошњачког и Јозу Крижановића за члана Предсједништва из хрватског народа.

Живко Радишић је остао на функцији члана Предсједништва из српског народа.

Након општих избора у октобру 2002. године, изабран је трећи сазив Предсједништва БиХ, који су чинили: Мирко Шаровић, из српског народа, Драган Човић, из хрватског народа и Сулејман Тихић, из бошњачког народа. Након што је поднио оставку на мјесто предсједавајућег Предсједништва БиХ у априлу 2003. године, умјесто Мирка Шаровића за члана Предсједништва БиХ из српског народа изабран је Борислав Паравац.

У марту 2005. године високи представник за БиХ Педи Ешдаун смијенио је др. Драгана Човића са функције члана Предсједништва БиХ из хрватског народа.

Након одлуке високог представника за БиХ Ешдауна о смјени др. Човића Парламентарна скупштина БиХ је, на основу Закона о попуни упражњеног мјеста члана Предсједништва Босне и Херцеговине, донијела одлуку о избору Иве Мире Јовића за члана Предсједништва из хрватскога народа.

Други и трећи сазив Предсједништва БиХ били су уједно они који су се највише мијењали у четверогодишњем мандату: имали су укупно по пет чланова.

Након општих избора у октобру 2006. године, изабран је четврти сазив Предсједништва БиХ: Небојша Радмановић, из српског народа, Жељко Комшић, из хрватског народа и др. Харис Силајџић, из бошњачког народа.

Послије општих избора у Босни и Херцеговини, одржаних у октобру 2010. године, изабран је пети и још увијек актуелни сазив Предсједништва БиХ: Небојша Радмановић, из српског народа, Жељко Комшић, из хрватског народа, те Бакир Изетбеговић, из бошњачког народа.

- Два члана Предсједништва смијењена, два поднијела оставке -

У току досадашњих пет мандата чланова Предсједништва БиХ два су смијењена одлукама високог представника у БиХ и то оба из хрватског народа Драган Човић и Анте Јелавић, док су оставке поднијели Мирко Шаровић, због оптужби, и Алија Изетбеговић, на лични захтјев.

Извор: Бука