Кајсије јачају зубе, кости и вид

Лековита природа: Кајсије подстичу одбрану организма од бактеријских инфекција, обнову оштећених ткива, снижавање лошег холестерола у крви. Делују као благи лаксатив.

Здравље 02.07.2014 | 12:03

Као део велике породице коштуњавог воћа којој припадају шљиве, бадеми, брескве, вишње и трешње, кајсија код већине заузима посебно место. Златножута боја и добро упамћен укус вешто маме готово сваког купца да се са пијаце кући не враћа без њих.

Кајсија расте као жбун или ниско дрво висине од осам до дванаест метара. Њени цветови имају изглед седећих цветова, а развијају се усамљено или у паровима, најчешће пре листања биљке. Занимљиво је да може да поднесе температуру и до минус 30 степени, иако се сматра суптропском биљком.

Ипак, њено порекло није тачно утврђено. Неки тврде да је из предела Средње Азије и североисточне Кине, области близу руске границе. Везују је чак за Корејско полуострво и Јапан. Други опет тврде да потиче из Јерменије. Како год било, зна се да су је стари Римљани из Јерменије, путевима свиле, пренели у Европу још око 70. године пре нове ере. Данас се кајсије највише производе у Турској, Ирану и Италији.

Богате хранљивим и лековитим састојцима, кајсије се обично прерађују и продају као сушене, док се у Србији највише користе за производњу сокова, џемова и компота. Хранљива вредност и састав плода мења се сушењем или термичком обрадом. Приликом сушења, концентрација шећера и калорија се повећава, због чега се не препоручује дијабетичарима и особама са повишеним нивоом холестерола.

Насупрот томе, свеже кајсије садрже доста воде, али мало калорија, због чега се посебно препоручују гојазним особама. У јеловних би требало да се уврсте и при великим врућинама, када је изражено обилно знојење, јер успешно надокнађују изгубљену течност, као и витамине и минерале. Што се тиче других корисних састојака, у свежим кајсијама најзаступљенија је лимунска киселина, а од витамина највише има витамина А, Ц, Б комплекса, а нарочито Б17 као и бета-каротена. У завидној количини има и калијума, танина и појединих терпена, који дају пријатну арому.

Богате витаминима и минералима, кајсије јачају одбрану организма од бактеријских инфекција, подстичу обнову оштећених ткива и развој зуба и костију, корисне су за побољшање вида. Због изузетне заступљености бета-каротена, кајсија има благотворне ефекте на срце, јер утиче на снижавање лошег холестерола у крви, као и на неке друге болести.

Кајсије су богате и биљним влакнима која подстичу рад органа за варење. Захваљујући целулози и пектинима, имају благо лаксативно дејство, док узете пре главног оброка стимулишу метаболизам. Због високог садржаја гвожђа препоручују се анемичним особама, ради повећања хемоглобина.

Изузетно здравим сматра се и свеж сок од кајсије без конзерванса и додатка шећера. Посебно је делотворан као лек код грознице и кожних болести, а истовремено расхлађује и убрзава елиминацију отпадних материја варења. Кајсије и као воћке повољно делују на кожу, па их народни лекари препоручују код појаве екцема или опекотина.

Семе кајсије користи се у прехрамбеној индустрији, најчешће као замена семена бадема. Од овог семена прави се италијански ликер амаро, бисквити, док се уље из кајсије користи као јестиво. Од кајсије се прави и врло ароматична, укусна и питка ракија кајсијевача. Због богатства протеинима и есенцијалним масним киселинама, семе се користи и у козметичкој индустрији. Служи за справљање препарата намењених сувој, старијој и избораној кожи.

МОЋ СИРОВИХ СЕМЕНКИ

Упркос сиромаштву земље, пакистански народ Хунза је изузетно здрав и дуговечан, док је присуство карцинома екстремно ретка појава. Западни истраживачи су установили да је кључ здравља у конзумирању богате минералне воде и омиљене намирнице, кајсије, препуне витамина Б17. Лети их једу свеже, а за зиму суше. Коштице такође пеку и једу, а уље користе за кување и преливе, али и као лосион за лице. У просеку, на овај начин дневно унесу између 50 до 80 милиграма витамина Б17, за разлику од народа западног света, који дневно једва да унесе два милиграма.

Овај податак је врло битан, имајући на уму да поједини научни кругови тврде да сирове семенке и коштице могу у потпуности да спрече настанак карцинома, благовремено убијајући малигне ћелије. Тврде, да ако неко једе свакога дана седам свежих, самлевених коштица кајсија неће оболети од карцинома!?

Семенке извађене из језгра могу бити горке, због чега их треба јести са мало меда. Истовремено, из исхране треба избацити шећер, кофеин и бело брашно, али зато треба уносити витамин Ц и пити доста воде.