Да ли је могуће забранити псовке?

Срби псују чешће него што једни другима зажеле добар дан. Псовке се не користе само када некога желите да увредите, већ и када се некоме обрадујете.

Свијет 29.06.2014 | 18:30

Владимир Путин потписао је закон којим се забрањује псовање на јавним местима, укључујући биоскопе, позоришта и друге културне институције. За сваку псовку на филму, у позоришној представи или на концерту, казна за појединца износиће 50 евра, док ће организација или било које одговорно правно лице морати да плати 1.000 евра.

Међутим, код нас је ситуација, може се рећи, мало другачија. Псује се свуда: на улици, код куће, на телевизији и у позоришту.

Псују сви: млади, стари, жене, мушкарци. Са псовкама се почиње од малих ногу, па их деца која имају тек 2-3 године могу чути како у вртићу, тако и од својих родитеља.

Срби ће често, када виде старог познаника рећи: “Где си, п**ка ти материна”, без намере да га увреде.

Сасвим уобичајено је и псовање учесника у саобраћају, посебно ако направе неки саобраћајни прекршај. Такође, већина Срба ће, уколико се нешто не одвија како су замислили, развој догађаја пропратити псовком.

У српском језику, у псовкама се најчешће спомиње секс, а најчешће се помиње је*оте и је*ем.

- Псовке су обавезни део језика и не можете их искоренити. Било их је и биће их, у јавној и приватној сфери. Проблем је што је сада код нас у јавној сфери много шира доступност псовки. Нико њих није дозволио, него језичка култура, па онда и језичке норме нису такве да би то спречавале. Ако бисте ви мене питали да ли треба забранити псовке, рекла бих наравно да не – каже Свенка Савић, лингвисткиња и професорка емерита Филозофског факултета у Новом Саду.

Како додаје, различите врсте увреда присутне су и у медијима и могу се чути у различитим емисијама.

-Псовке су свима потребне јер оне изражавају лични став, емоције. Свако од нас има потребу да се изрази кад је љут или љута. Многи када се неком обрадују кажу: “О, где си је*оте”? Не можемо ограничити употребу, али може мало више да се води језичка политика у нашој земљи. Да се онда једноставно направе прописи где не смеју да се употребљавају псовке – додаје ова лингвисткиња.

С обзиром на велику укорењеност псовки и њихову општеприхваћеност чини се да не постоји довољно висока казна која би на неки начин натерала грађане Србије да пазе шта говоре.

Финансијска санкција, сматра професорка, била би корисна само уколико би се тај новац употребио у праве сврхе.

- Кад би се на тај начин акумулирала једна сума новца за децу која иду на операцију и болују од разних обољења онда да, хајде да што више псујемо па да тај новац оде у неке праве руке – закључила је Свенка Савић.

Портал црацкед.цом пре неколико година сврстао је Србе међу осам народа на свету који имају најбизарније псовке.

Издвојене су: “Да бог да тражио децу Гајгеровим бројачем”, “Је*и јежа у леђа”, као и “Попаси ми ч*арне длачице” и “Је*о те папа”.