Da li je moguće zabraniti psovke?

Srbi psuju češće nego što jedni drugima zažele dobar dan. Psovke se ne koriste samo kada nekoga želite da uvredite, već i kada se nekome obradujete.

Svijet 29.06.2014 | 18:30

Vladimir Putin potpisao je zakon kojim se zabranjuje psovanje na javnim mestima, uključujući bioskope, pozorišta i druge kulturne institucije. Za svaku psovku na filmu, u pozorišnoj predstavi ili na koncertu, kazna za pojedinca iznosiće 50 evra, dok će organizacija ili bilo koje odgovorno pravno lice morati da plati 1.000 evra.

Međutim, kod nas je situacija, može se reći, malo drugačija. Psuje se svuda: na ulici, kod kuće, na televiziji i u pozorištu.

Psuju svi: mladi, stari, žene, muškarci. Sa psovkama se počinje od malih nogu, pa ih deca koja imaju tek 2-3 godine mogu čuti kako u vrtiću, tako i od svojih roditelja.

Srbi će često, kada vide starog poznanika reći: “Gde si, p**ka ti materina”, bez namere da ga uvrede.

Sasvim uobičajeno je i psovanje učesnika u saobraćaju, posebno ako naprave neki saobraćajni prekršaj. Takođe, većina Srba će, ukoliko se nešto ne odvija kako su zamislili, razvoj događaja propratiti psovkom.

U srpskom jeziku, u psovkama se najčešće spominje seks, a najčešće se pominje je*ote i je*em.

- Psovke su obavezni deo jezika i ne možete ih iskoreniti. Bilo ih je i biće ih, u javnoj i privatnoj sferi. Problem je što je sada kod nas u javnoj sferi mnogo šira dostupnost psovki. Niko njih nije dozvolio, nego jezička kultura, pa onda i jezičke norme nisu takve da bi to sprečavale. Ako biste vi mene pitali da li treba zabraniti psovke, rekla bih naravno da ne – kaže Svenka Savić, lingvistkinja i profesorka emerita Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Kako dodaje, različite vrste uvreda prisutne su i u medijima i mogu se čuti u različitim emisijama.

-Psovke su svima potrebne jer one izražavaju lični stav, emocije. Svako od nas ima potrebu da se izrazi kad je ljut ili ljuta. Mnogi kada se nekom obraduju kažu: “O, gde si je*ote”? Ne možemo ograničiti upotrebu, ali može malo više da se vodi jezička politika u našoj zemlji. Da se onda jednostavno naprave propisi gde ne smeju da se upotrebljavaju psovke – dodaje ova lingvistkinja.

S obzirom na veliku ukorenjenost psovki i njihovu opšteprihvaćenost čini se da ne postoji dovoljno visoka kazna koja bi na neki način naterala građane Srbije da paze šta govore.

Finansijska sankcija, smatra profesorka, bila bi korisna samo ukoliko bi se taj novac upotrebio u prave svrhe.

- Kad bi se na taj način akumulirala jedna suma novca za decu koja idu na operaciju i boluju od raznih oboljenja onda da, hajde da što više psujemo pa da taj novac ode u neke prave ruke – zaključila je Svenka Savić.

Portal cracked.com pre nekoliko godina svrstao je Srbe među osam naroda na svetu koji imaju najbizarnije psovke.

Izdvojene su: “Da bog da tražio decu Gajgerovim brojačem”, “Je*i ježa u leđa”, kao i “Popasi mi č*arne dlačice” i “Je*o te papa”.