Очи су огледало здравља

Какве ће боје бити нечије очи зависи од комбинације чак 12 до 13 гена, а осим што утичи на боју очију, ти гени имају и друге улоге.

Здравље 11.06.2014 | 09:28

Не каже се без разлога да су очи огледало душе, али у дословном смислу оне су и огледало здравља, навика, могућности, пише "Дејли мејл".

Према последњем истраживању, белкиње светлих очију (плавих или зелених) боље подносе бол од особа тамнијих очију.

Студија, спроведена на Универзитету Питсбург над 58 трудница, утврдила је да су особе светлијих очију боље подносиле порођајне тегобе и да су током порођаја осетиле мање бола.

Такође, оне су после порођаја осетиле мању напетост, имале су мању стопу постпорођајне депресије и мање негативних мисли.

Др Џари Лухелајнен, професор молекуларне биологије Универзитета Џон Мурс, који иначе проучава како гени утичу на боју очију и помаже форензичарима да идентификују жртве убистава и несрећа на основу остатака лобање, каже да се боја очију може предвидети са сигурношћу од 70 до 90 одсто.

Такође, истраживање Универзитета Џорџија у Атланти спроведено над више од 12.000 испитаника, открило је да су особе свтлијих очију конзумирале много више алкохола од оних с тамнијим очима.

Разлог зашто смеђооке особе пију мање алкохола и зашто су ређе алкохоличари научници су нашли у чињеници да је њима потребно мање да би се напили.

Меланин, осим што утиче на то колико ће очи бити тамне, изолатор је електричним везама између ћелија мозга - више меланина у мозгу и он ће ефикасније и брже функционисати.

Слично је показало и истраживање психолога Ентонија Фалонеа са Универзитета Единбург из 1991. године над 100 волонтера које је показало да су студенти тамних очију показали значајно боље резултате на тестовима интелигенције који су били временски ограничени.

И док су особе тамних очију брже реаговале и боље решавале тестове, плавооке особе показале су се бољим у стратешком размишљању па су њихови спортови голф, крос трчање.

Једна једина особа која се пре 6.000 до 10.000 година родила с плавим очима "крива" је за све плавооке особе данас јер, како сматрају научници Универзитета Копенхаген, сви смо пре имали смеђе очи.

Они сматрају да су се плаве очи појавиле сасвим случајно, а једна од теорија тврди да су хладна клима и тмурно небо помогли њиховом ширењу.

Мањак меланина утицао је и на то да је кожа особа из северних крајева светлија, јер таква боље може да створи витамин Д кога нема у тим крајевима јер нема довољно сунчевог светла.

Иначе, плаве очи филтрирају мање светла због чега особе плавих очију боље виде када је сунце слабије, али имају и већи ризик да ће оболети од дијабетеса типа 1, да ће имати проблеме са слухом...

Истраживање из 1977. године забележило је да особе плавих очију одају много мање о себи у разговору с психотерапеутом или другим саветником.

С друге стране, немачки психолози су 2006. утврдили да деца плавих очију имају мање инхибиција у понашању од деце тамних очију, а у Чешкој је објављено истраживање које је открило да су мушкарци смеђих очију доминантнији од оних плавих очију.