Планинарење за здрав дух и тијело

Пажљиво испланирано планинарење корисно је за све генерације. Ходање и успињање јачају зглобове и мишиће читавог тела, посебно ногу, подстичу имунитет.

Здравље 07.06.2014 | 16:49

ИАКО планинарење на први поглед делује као екстремни спорт резервисан само за зависне од адреналина, заправо, лекари га препоручују и за физички, и за психички опоравак и релаксацију свих здравих особа. Планинарење није спорт у ужем смислу речи, јер нема такмичарски карактер, али је веома добра рекреација за све узрасте.

Осим уживања у лепоти природе, кретање на чистом планинском ваздуху је активан одмор, који и поред физичког напора, испуњава задовољством и доноси здравствене користи.Ходање и успињање планинама јача мишиће читавог тела, посебно ногу, повећава покретљивост зглобова, подстиче имунитет. Позитивно делује на рад срца и крвотока. Подиже количину кисеоника у крвотоку, а према истраживањима и без измене режима исхране доприноси смањењу масноћа у телу и мршављењу.

Иако је препоручљива готово свима, овом рекреацијом не би требало да се баве особе с оштећењима зглобова (колена, кукови). Уколико се и они, ипак, одлуче за планинарење, препоручује се краће ходање узбрдо и по равном, а повратак низбрдо нека буде жичаром ако је то икако могуће.

Не очекује се да одмах освајате врхове од неколико хиљада метара, лепота планинарења је што се свако може прилагодити сопственом ритму и кондицији. Само они који имају више искуства и кондиције иду у освајање врхова планина преко 2.000 метара надморске висине. Планинари рекреативци не треба да се оптерећују дужином ходања и висином врхова, али ипак треба да имају у виду да планинарење ипак није шетња у парку.

Зато се ни на најнижу планину и на најблажи успон не упуштајте без претходне физичке припреме. Осим основне кондиције, потребно је да имате и одговарајућу опрему.При пењању на високе планине долази до промена у организму, пре свега због тога што ваздушни притисак опада са повећањем надморске висине. Због мањег притиска, и крв је мање засићена кисеоником него на мањим висинама. Организам се на то прилагођава бржим куцањем срца и повећањем крвног притиска. Али да планинарење, нарочито на већим висинама, не би имало здравствених последица, потребна је пажљива аклиматизација, тј. постепено привикавање организма на велику висину.

Планинари се обично аклиматизују тако што се током дана попну на већу надморску висину, па се онда спусте и преноће на нижој. Тек после једног или више таквих аклиматизационих успона, дефинитивно се наставља даље ка врху.

На већим висинама организам се теже прилагођава на разређен ваздух, па може доћи до висинске болести. Њени симптоми су: главобоља, несаница, губитак апетита, мучнина, повраћање. Да би се то спречило, планинари треба да буду у што бољој кондицији, да пију пуно течности, једу добро и постепено се аклиматизују на веће надморске висине.

ПРВО - ЗАГРЕВАЊЕ

* Загрејте се пре ходања уз помоћ серије вежби за разгибавање и истезања свих мишићних група

* Првих 15-20 минута ходајте лаганијим ходом

* Да бисте уштедели енергију, дужину корака прилагодите успону

* Што је успон блажи, ваши кораци нека буду краћи.

* Темпо хода прилагодите својим могућностима, а ако сте пењете у друштву, пратите брзину најспоријег.

* На свака два сата направите паузу да се одморите

* На свака два сата узмите неку малу ужину, а на сваких пола сата пијте воду.