Planinarenje za zdrav duh i tijelo

Pažljivo isplanirano planinarenje korisno je za sve generacije. Hodanje i uspinjanje jačaju zglobove i mišiće čitavog tela, posebno nogu, podstiču imunitet.

Zdravlje 07.06.2014 | 16:49

IAKO planinarenje na prvi pogled deluje kao ekstremni sport rezervisan samo za zavisne od adrenalina, zapravo, lekari ga preporučuju i za fizički, i za psihički oporavak i relaksaciju svih zdravih osoba. Planinarenje nije sport u užem smislu reči, jer nema takmičarski karakter, ali je veoma dobra rekreacija za sve uzraste.

Osim uživanja u lepoti prirode, kretanje na čistom planinskom vazduhu je aktivan odmor, koji i pored fizičkog napora, ispunjava zadovoljstvom i donosi zdravstvene koristi.Hodanje i uspinjanje planinama jača mišiće čitavog tela, posebno nogu, povećava pokretljivost zglobova, podstiče imunitet. Pozitivno deluje na rad srca i krvotoka. Podiže količinu kiseonika u krvotoku, a prema istraživanjima i bez izmene režima ishrane doprinosi smanjenju masnoća u telu i mršavljenju.

Iako je preporučljiva gotovo svima, ovom rekreacijom ne bi trebalo da se bave osobe s oštećenjima zglobova (kolena, kukovi). Ukoliko se i oni, ipak, odluče za planinarenje, preporučuje se kraće hodanje uzbrdo i po ravnom, a povratak nizbrdo neka bude žičarom ako je to ikako moguće.

Ne očekuje se da odmah osvajate vrhove od nekoliko hiljada metara, lepota planinarenja je što se svako može prilagoditi sopstvenom ritmu i kondiciji. Samo oni koji imaju više iskustva i kondicije idu u osvajanje vrhova planina preko 2.000 metara nadmorske visine. Planinari rekreativci ne treba da se opterećuju dužinom hodanja i visinom vrhova, ali ipak treba da imaju u vidu da planinarenje ipak nije šetnja u parku.

Zato se ni na najnižu planinu i na najblaži uspon ne upuštajte bez prethodne fizičke pripreme. Osim osnovne kondicije, potrebno je da imate i odgovarajuću opremu.Pri penjanju na visoke planine dolazi do promena u organizmu, pre svega zbog toga što vazdušni pritisak opada sa povećanjem nadmorske visine. Zbog manjeg pritiska, i krv je manje zasićena kiseonikom nego na manjim visinama. Organizam se na to prilagođava bržim kucanjem srca i povećanjem krvnog pritiska. Ali da planinarenje, naročito na većim visinama, ne bi imalo zdravstvenih posledica, potrebna je pažljiva aklimatizacija, tj. postepeno privikavanje organizma na veliku visinu.

Planinari se obično aklimatizuju tako što se tokom dana popnu na veću nadmorsku visinu, pa se onda spuste i prenoće na nižoj. Tek posle jednog ili više takvih aklimatizacionih uspona, definitivno se nastavlja dalje ka vrhu.

Na većim visinama organizam se teže prilagođava na razređen vazduh, pa može doći do visinske bolesti. Njeni simptomi su: glavobolja, nesanica, gubitak apetita, mučnina, povraćanje. Da bi se to sprečilo, planinari treba da budu u što boljoj kondiciji, da piju puno tečnosti, jedu dobro i postepeno se aklimatizuju na veće nadmorske visine.

PRVO - ZAGREVANjE

* Zagrejte se pre hodanja uz pomoć serije vežbi za razgibavanje i istezanja svih mišićnih grupa

* Prvih 15-20 minuta hodajte laganijim hodom

* Da biste uštedeli energiju, dužinu koraka prilagodite usponu

* Što je uspon blaži, vaši koraci neka budu kraći.

* Tempo hoda prilagodite svojim mogućnostima, a ako ste penjete u društvu, pratite brzinu najsporijeg.

* Na svaka dva sata napravite pauzu da se odmorite

* Na svaka dva sata uzmite neku malu užinu, a na svakih pola sata pijte vodu.