Остали смо само сестра и ја!
Саво Милошевић, прослављени репрезентативац који тренутно обавља функцију директора свих селекција у ФСС, у интервјуу отворено је причао о породичној трагедији која му се догодила и начину на који покушава да се избори са тим тешким бременом.
Република Српска 02.06.2014 | 07:49За непуне три године Милошевић је претрпео три тешка животна ударца: деда Саво, имењак, преминуо је 2012. у затвору на издржавању казне годину дана након што је у дворишту породичне куће убио свог сина Стеву (Савиног оца), а рођени брат Андрија је 2013. преминуо од последица тешких повреда у саобраћајном инциденту. Раније, 2000. од рака му је умрла мајка.
"Докле", помислио сам
- Остали смо сестра и ја... Често о њима говорим. О свима њима. Јесте тешко, али то помињање доживљавам као начин да им продужим живот. Не знам постоји ли било шта на свету што човеку у том смислу може да олакша бол. Једино што преостаје у таквим ситуацијама јесте вера - каже Милошевић.
Последња у низу трагедија била је смрт брата Андрије.
- Били смо веома блиски... Пребацили су га у Ургентни центар. После петнаестак минута, неко је изашао и рекао ми да је... Био је мртав. Тридесет осам година! "Докле", помислио сам. Код мене су све приче
компликоване. То што је мој деда убио мог оца. Касније се испоставило даје био несрећан случај, па ми је у неку руку после било лакше. Деда је изашао са пушком, али није имао намеру да убије мог оца, већ се саплео, апушка је опалила. Несрећан случај, али погубан за породицу јер у истом моменту човек губи обојицу. А све лепо што сам однео у будући живот било је оно из родитељске куће. Од тих истих људи. Ипак, био сам љут на деду. Огорчен, киван, бесан...
Преиспитујем се
Саво каже да је после трагедије морао и сам себе да преиспита.
-Откуд сад то, питате се. Отуда што нико од нас себе не може да амнестира од одговорности. Не од кривице, већ од одговорности. Наравно да нисам крив, али јесам одговоран. За нешто о чему не могу да одговорим. Иначе, с обзиром на трагедију која ме је задесила, искрено да вам кажем, више се и не усуђујем да много планирам и да много сањам. Уместо тога, свакога дана се помолим да сви моји, они који су остали, остану здрави. То ми је тренутно највећи сан - каже Милошевић.
Коментари / 5
Оставите коментарГОРАН ВРС
01.06.2014 19:04Велики Цовјек...
ОДГОВОРИТЕЛегенда
01.06.2014 20:05Жао ми је што те је све то задесило Легендо увијек сам те обожавао и када си играо у Партизану у Репрезентацији и у Шпанији увијек си био Људина и Узор за Младе.
ОДГОВОРИТЕСемберац
01.06.2014 20:41Овај цовјек ни у најмању руку није заслузио овакве ствари. Андрија је био одлицан друг, пре свега цовјек. Зао ми је сто је овакав цовјек као Саво морао да пролази кроз овако теске зивотне тренутке :(
ОДГОВОРИТЕТвој Пријатељ
01.06.2014 21:34Имаш своју дјецу гледа да им будеш примјер као и нама твоја борбеност на терну је била јака али зивот је окрутан и неправедан . Много пута у зивоту сам помислио како се Саво бори морам и ја слична нас је судбина задесила и само ми знамо како нам је, ја сам се посветијо својој Дјеци да непримјете моје муке пробај и ти.
ОДГОВОРИТЕмишо
02.06.2014 05:29Саво је велики човјек.
ОДГОВОРИТЕ