Ostali smo samo sestra i ja!

Savo Milošević, proslavljeni reprezentativac koji trenutno obavlja funkciju direktora svih selekcija u FSS, u intervjuu otvoreno je pričao o porodičnoj tragediji koja mu se dogodila i načinu na koji pokušava da se izbori sa tim teškim bremenom.

Za nepune tri godine Milošević je pretrpeo tri teška životna udarca: deda Savo, imenjak, preminuo je 2012. u zatvoru na izdržavanju kazne godinu dana nakon što je u dvorištu porodične kuće ubio svog sina Stevu (Savinog oca), a rođeni brat Andrija je 2013. preminuo od posledica teških povreda u saobraćajnom incidentu. Ranije, 2000. od raka mu je umrla majka.

"Dokle", pomislio sam

- Ostali smo sestra i ja... Često o njima govorim. O svima njima. Jeste teško, ali to pominjanje doživljavam kao način da im produžim život. Ne znam postoji li bilo šta na svetu što čoveku u tom smislu može da olakša bol. Jedino što preostaje u takvim situacijama jeste vera - kaže Milošević.

Poslednja u nizu tragedija bila je smrt brata Andrije.
- Bili smo veoma bliski... Prebacili su ga u Urgentni centar. Posle petnaestak minuta, neko je izašao i rekao mi da je... Bio je mrtav. Trideset osam godina! "Dokle", pomislio sam. Kod mene su sve priče
komplikovane. To što je moj deda ubio mog oca. Kasnije se ispostavilo daje bio nesrećan slučaj, pa mi je u neku ruku posle bilo lakše. Deda je izašao sa puškom, ali nije imao nameru da ubije mog oca, već se sapleo, apuška je opalila. Nesrećan slučaj, ali poguban za porodicu jer u istom momentu čovek gubi obojicu. A sve lepo što sam odneo u budući život bilo je ono iz roditeljske kuće. Od tih istih ljudi. Ipak, bio sam ljut na dedu. Ogorčen, kivan, besan...

Preispitujem se

Savo kaže da je posle tragedije morao i sam sebe da preispita.

-Otkud sad to, pitate se. Otuda što niko od nas sebe ne može da amnestira od odgovornosti. Ne od krivice, već od odgovornosti. Naravno da nisam kriv, ali jesam odgovoran. Za nešto o čemu ne mogu da odgovorim. Inače, s obzirom na tragediju koja me je zadesila, iskreno da vam kažem, više se i ne usuđujem da mnogo planiram i da mnogo sanjam. Umesto toga, svakoga dana se pomolim da svi moji, oni koji su ostali, ostanu zdravi. To mi je trenutno najveći san - kaže Milošević.