Путовања без граница и трошкова

Ако ти је завичај мали, само путуј и постаће бесконачан, поручују оснивачи „Клуба путника“. Недостатак новца, па чак ни људима са Балкана, није препрека ако је жеља за упознавањем света довољно велика.

Путовање је откривање света сопственим чулима, каже млади Урош Крчадинац из Србије. „До своје двадесете године био сам прави 'штребер'. Само сам учио и читао, имао све најбоље оцене. Онда сам схватио да заправо ништа не знам о свету. Нисам никад видео те градове, разговарао с људима из Африке, Азије“ каже он. Урош не жели да му перцепцију о свету граде медији, већ жели да је сам креира и то тако што ће отићи на разна места и упознати различите културе. Заједно с још неколико пријатеља основао је „Клуб путника“, регионални путнички центар који функционише као онлајн-сервис за самостална путовања и интернет-часопис, пише Дојче веле.
Путничка кућа – бесплатан смештај за све
Ови млади људи пропутовали су скоро целу Африку, добар део Азије, Европе, неки од њих и северну Америку. Своје утиске, драгоцене информације и искуства деле са свима. Интернет-часопис www.клубпутника.орг права је ризница занимљивих путописа, података, корисних савета за све путнике и радознале.

Путничка кућа је пројекат који реализују од 2012. године. Прва Путничка кућа била је у Истанбулу, а друга у Гранади. О чему се ради, објашњава Лазар Пашћановић, такође из Србије. „Новцем који заједно прикупимо, од донација посетилаца наше странице, изнајмимо стан на два месеца негде у свету. Ту направимо привремену базу за истраживање региона. У кући свако може бесплатно да борави. Циљ је да се путници из целог свијета међусобно упознају, повежу, размењују приче и искуства. То је један мали корак ка изградњи глобалне културе самосталних, истраживачких и креативних путовања“, каже он.

На ред је дошао Кавказ
Ове године Путничка кућа ће бити у Тбилисију, грузијској престоници, током јула и августа. „Како је реч о 'домаћем' пројекту, наши људи са простора бивше Југославије могу да бораве највише девет дана, док је за остале максимум пет ноћења. Наравно, свако може да донира одређен новчани износ у складу са својим могућностима, али то није обавезно, смештај је бесплатан. На нашем порталу су детаљи и савети о томе како што јефтиније стићи до Грузије и шта успут видети”, каже Лазар.

Без новца које скупљају током целе године, не би било ни Путничке куће. Донације стижу од људи који не планирају да посете ту Кућу, већ само желе да помогну. Путничке куће у Турској и Шпанији обезбедиле су смештај за 450 људи из свих крајева света. Искуства која носе су, како кажу, неописива.

Млади људи на Балкану су веома затворени
Намера је да све земље региона учествују у иницијативи и шире идеју „путничке солидарности“. У настајању је представништво у Хрватској, а БиХ већ је добила своје уредништво.

„Због свега што се догађало и догађа на простору бивше Југославије, одрасли смо у малом, херметичком простору искривљене стварности. Хтели смо то да превазиђемо, прво с људима који говоре исти језик као ми, и тако мало по мало смо почели да упознајемо нама блиске културе, да бисмо на крају стигли и до југа Африке”, објашњава Урош. Он сматра да млади у БиХ, Србији и целом региону премало путују, а то је последица једног другог, већег проблема, који нема везе с новцем.

„Патимо од недостатка културе радозналости генерално. Отворити уши и очи за свет око себе, то је путовање. Код нас су се те вредности изгубиле. Затвореност и осећај да смо сами себи довољни је наша бољка“, каже он.

Солидарност међу људима је кључна
Урош поручује да су путовања много доступнија него што се мисли, и много безбеднија. „Подразумева се да су путовања каква ми заговарамо јефтина. Потребно је одрећи се удобности. Недостатак новца вас присили на интеракцију с људима, а то је највредније од свега“, додаје Лазар. Стопирање је наравно незаобилазно. Тако су ти авантуристи у разним возилима, камионима, теретним возовима, крстарили афричким континентом.
Сиера Невада Спаниен

Сијера Невада
Члан екипе, Борис Максимовић из Бањалуке, недавно је објавио књигу путописа. „Људи често идући према некој дестинацији, очекују да ће их дочекати разгледница, а уместо ње добију рачун. То је класични туризам с фотоапаратом око врата који нас не интересује“, каже он.

За нискобуџетна путовања неопходно је дуготрајно информисање, бројне могућности су доступне. „Људи широм света нуде бесплатан смештај у својим домовима. Када је реч о превозу, само треба бити флексибилан. Сести у аутомобил с потпуним странцем је ствар поверења, а не храбрости“, објашњава Борис. Солидарност међу свим људима тако и путницима, добробит за целу заједницу, основна је идеја водиља Клуба путника.