Putovanja bez granica i troškova

Ako ti je zavičaj mali, samo putuj i postaće beskonačan, poručuju osnivači „Kluba putnika“. Nedostatak novca, pa čak ni ljudima sa Balkana, nije prepreka ako je želja za upoznavanjem sveta dovoljno velika.

Putovanje je otkrivanje sveta sopstvenim čulima, kaže mladi Uroš Krčadinac iz Srbije. „Do svoje dvadesete godine bio sam pravi 'štreber'. Samo sam učio i čitao, imao sve najbolje ocene. Onda sam shvatio da zapravo ništa ne znam o svetu. Nisam nikad video te gradove, razgovarao s ljudima iz Afrike, Azije“ kaže on. Uroš ne želi da mu percepciju o svetu grade mediji, već želi da je sam kreira i to tako što će otići na razna mesta i upoznati različite kulture. Zajedno s još nekoliko prijatelja osnovao je „Klub putnika“, regionalni putnički centar koji funkcioniše kao onlajn-servis za samostalna putovanja i internet-časopis, piše Dojče vele.
Putnička kuća – besplatan smeštaj za sve
Ovi mladi ljudi proputovali su skoro celu Afriku, dobar deo Azije, Evrope, neki od njih i severnu Ameriku. Svoje utiske, dragocene informacije i iskustva dele sa svima. Internet-časopis www.klubputnika.org prava je riznica zanimljivih putopisa, podataka, korisnih saveta za sve putnike i radoznale.

Putnička kuća je projekat koji realizuju od 2012. godine. Prva Putnička kuća bila je u Istanbulu, a druga u Granadi. O čemu se radi, objašnjava Lazar Pašćanović, takođe iz Srbije. „Novcem koji zajedno prikupimo, od donacija posetilaca naše stranice, iznajmimo stan na dva meseca negde u svetu. Tu napravimo privremenu bazu za istraživanje regiona. U kući svako može besplatno da boravi. Cilj je da se putnici iz celog svijeta međusobno upoznaju, povežu, razmenjuju priče i iskustva. To je jedan mali korak ka izgradnji globalne kulture samostalnih, istraživačkih i kreativnih putovanja“, kaže on.

Na red je došao Kavkaz
Ove godine Putnička kuća će biti u Tbilisiju, gruzijskoj prestonici, tokom jula i avgusta. „Kako je reč o 'domaćem' projektu, naši ljudi sa prostora bivše Jugoslavije mogu da borave najviše devet dana, dok je za ostale maksimum pet noćenja. Naravno, svako može da donira određen novčani iznos u skladu sa svojim mogućnostima, ali to nije obavezno, smeštaj je besplatan. Na našem portalu su detalji i saveti o tome kako što jeftinije stići do Gruzije i šta usput videti”, kaže Lazar.

Bez novca koje skupljaju tokom cele godine, ne bi bilo ni Putničke kuće. Donacije stižu od ljudi koji ne planiraju da posete tu Kuću, već samo žele da pomognu. Putničke kuće u Turskoj i Španiji obezbedile su smeštaj za 450 ljudi iz svih krajeva sveta. Iskustva koja nose su, kako kažu, neopisiva.

Mladi ljudi na Balkanu su veoma zatvoreni
Namera je da sve zemlje regiona učestvuju u inicijativi i šire ideju „putničke solidarnosti“. U nastajanju je predstavništvo u Hrvatskoj, a BiH već je dobila svoje uredništvo.

„Zbog svega što se događalo i događa na prostoru bivše Jugoslavije, odrasli smo u malom, hermetičkom prostoru iskrivljene stvarnosti. Hteli smo to da prevaziđemo, prvo s ljudima koji govore isti jezik kao mi, i tako malo po malo smo počeli da upoznajemo nama bliske kulture, da bismo na kraju stigli i do juga Afrike”, objašnjava Uroš. On smatra da mladi u BiH, Srbiji i celom regionu premalo putuju, a to je posledica jednog drugog, većeg problema, koji nema veze s novcem.

„Patimo od nedostatka kulture radoznalosti generalno. Otvoriti uši i oči za svet oko sebe, to je putovanje. Kod nas su se te vrednosti izgubile. Zatvorenost i osećaj da smo sami sebi dovoljni je naša boljka“, kaže on.

Solidarnost među ljudima je ključna
Uroš poručuje da su putovanja mnogo dostupnija nego što se misli, i mnogo bezbednija. „Podrazumeva se da su putovanja kakva mi zagovaramo jeftina. Potrebno je odreći se udobnosti. Nedostatak novca vas prisili na interakciju s ljudima, a to je najvrednije od svega“, dodaje Lazar. Stopiranje je naravno nezaobilazno. Tako su ti avanturisti u raznim vozilima, kamionima, teretnim vozovima, krstarili afričkim kontinentom.
Siera Nevada Spanien

Sijera Nevada
Član ekipe, Boris Maksimović iz Banjaluke, nedavno je objavio knjigu putopisa. „Ljudi često idući prema nekoj destinaciji, očekuju da će ih dočekati razglednica, a umesto nje dobiju račun. To je klasični turizam s fotoaparatom oko vrata koji nas ne interesuje“, kaže on.

Za niskobudžetna putovanja neophodno je dugotrajno informisanje, brojne mogućnosti su dostupne. „Ljudi širom sveta nude besplatan smeštaj u svojim domovima. Kada je reč o prevozu, samo treba biti fleksibilan. Sesti u automobil s potpunim strancem je stvar poverenja, a ne hrabrosti“, objašnjava Boris. Solidarnost među svim ljudima tako i putnicima, dobrobit za celu zajednicu, osnovna je ideja vodilja Kluba putnika.