И након уласка у ЕУ хрватска економија тоне

Десет мјесеци након што је Хрватска остварила свој сан придруживши се Европској унији, њена економија и даље тоне, чиме шаље поруку и другим државама бивше Југославије да Унија не може да обезбиједи просперитет, наводи агенција Ројтерс у свом извјештају о Хрватској.

Регион 05.05.2014 | 15:58

Осим што захтјеви за улазак у ЕУ и правила ЕУ покушавају да обезбиједе новим чланицама јачање локалне економије и напредовање унутар трговачке уније, за земље попут Хрватске и Србије улазак у ЕУ треба да значи и окретање од рата деведесетих година према заједничком привредном развоју у будућности.

Хрватска, међутим, ове године биљежи најлошије економске резултате, заједно с Грчком и Кипром, и досад нема назнака да би страни инвеститори могли било шта да покрену осим евентуално да улажу у туризам.

"Чини се да ријетки у Хрватској схватају да је привлачење инвеститора само свеевропско такмичење. Стога су све приватизације у Хрватској пропале", наводи Ројтерс изјаву једног пословног ветерана са запада.

Чак и Словенија, држава која је имала добре услове за развој своје економије након распада Југославије, суочавала се с проблемима у продаји државних фирми, иако је у ЕУ од 2007. У другим државама региона, осим фабрике "Фијат" у Србији, нема пуно нових радних мјеста која би могла замијенити она у пропалим државним фирмама.

"Хрватска је неспремна за ЕУ и нема користи од чланства", наводи даље Ројтерс и додаје да се хрватска индустрија, укључујући и бродоградњу, урушила у деведесетим годинама прошлог вијека.

Дипломате сматрају да је Хрватска неприпремљена за ЕУ и да нема никакве користи од чланства у тој унији.

"У Хрватској има пуно неконкурентних фирми, пуно увезене робе. ЕУ фондови не иду добро. Нема планирања, сигурности, правни систем није усаглашен са ЕУ стандарднима", рекао је за агенцију један ЕУ дипломат са службом у Загребу.

Подаци Свјетске банке показују да је Хрватска једина европска земља, уз Грчку, чија економија тоне од 2008. Иако је индустријска производња порасла у прва три мјесеца првог тромјесечја (први пут од 2009), аналитичари очекују даљи пад ове године, те маргинални раст у 2015.

"Сада кад је Грчка опет досегла раст, ми смо све више очити подбачај", рекао је за Ројтерс Велимир Шоње, пренео је загребачки портал Индеx.хр.

Агенција наводи и да је Хрватска, према најновијим подацима Европске комисије, на самом дну корисника ЕУ фондова, те да је искористила само 18 одсто средстава од 2007. до 2013.

Упркос слабим изгледима, како се наводи, релативно здрав банкарски систем који контролишу иностране матичне банке и 43 милијарде евра вриједна економија спријечиће да Хрватска постане један од главних
проблема за ЕУ.

Аналитичари сматрају да ће Европска комисија, која је присилила Загреб да већ двапут измијени буџет, помоћи да задржи јавни дуг под контролом.Међутим, већи проблем је како развијати привреду.

"Стагнација је најбољи хрватски сценарио", сматра консултант Андреј Грубишић који додаје како без озбиљних резова у јавном сектору Хрватима неће бити боље. "Но, влада не показује амбиције за тим."

Микаел Боаре, менаџер у француској фирми која производи ауто-дијелове, каже да су фрустрирани спором бирократијом и сталним мијењањем закона. Наводи да је његова фирма већ инвестирала у Хрватску, и то
успјешно, па су се стога одлучили на још једну инвестицију.

"Али, јако дуго морамо да чекамо да бисмо добили обећане подстицаје за пројекат. То је врло фрустрирајуће. Словачка и Румунија имају доста предности, као на примјер подстицаје за радна мјеста, и пуно су ефикаснији. Схватили су шта треба да се направи. Хрватска је земља коју треба проучавати и у коју треба улагати, но није једина", закључује овај инвеститор.