Особе са инвалидитетом најмаргинализованије у БиХ

 

Фондација за социјално укључивање у БиХ недавно је издала Анализу тренутног стања свих особа са инвалидитетом и могућности њиховог запошљавања и самозапошљавања у БиХ под називом “Ми смо ту”.

Босна и Херцеговина 27.04.2014 | 10:57

 

У овој анализи истиче се да особе са инвалидитетом представљају најугроженију, најискљученију и најмаргинализованију групу у нашем друштву. Потшкоће и препреке са којима се ова популација свакодневно сусрећу варирају од остваривања основних животних потреба до права на кретање, образовање и рад.

Иако је БиХ ратифицирала Конвенцију о правима особа са инвалидитетом Уједињених народа као и Опционални протокол 12. марта 2010. године, а Конвенција је ступила на снагу 11. априла 2010. године, свеукупни положај особа са инвалидитетом је досегао алармантно стање.

Процјењује се да у БиХ 10 одсто становништва пати од неке врсте физичког, сензорног, развојног или менталног инвалидитата, док је 30 одсто становништва директно или индиректно погођено посљедицама инвалидности. Међутим, треба напоменути да не постоји ни регистар, ни регистар запослених особа са инвалидитеом.

Ранка Нинковић-Папић, директорица Фондације за социјално укљчивање у Босни и Херцеговинирекла је да готово двије трећине укупног броја одраслих особа са инвалидитетом живи близу или испод званичне линије сиромаштва.

“Запослени најчешће примају минималне накнаде. Генерални разлози високе стопе незапослености ове популације су недостатак знања и вјештина које се траже на тржишту рада, свеукупно лоше стање бх. економије, мали капацитети запошљавања и веома ријетко и спорадично отварање нових радних мјеста. Фреквентна занимања особа са инвалидитеом су: продавач, хигијеничар, комерцијалиста, административни послови, финансијски послови, програмер, ликвидатор, правник, тапетар, аутолимар, физиотерапеут, угоститељство, кројач, новинар, социјални радник и друга”, рекла је Нинковић-Папић за наш портал.

Истиче да је популација особа са инвалидитетом најчешће изложена вишеструкој маргинализацији и дискриминацији и њени припадници су искључени по више основа - прије свега због инвалидности, затим пола, година, етничке припадности и другог.

“Особе са инвалидитетом су такође друштвена група која је најтеже погођена сиромаштвом и незапосленошћу. Образовање и обуке су такође област у којој се права ове популације не поштују у складу са постојећим законодавним оквиром. Иако постојећи закони и правне одредбе садрже и наглашавају право на образовање за све под истим условима, стварна слика је другачија. Потешкоће и препреке са којима се ове особе суочавају су прије свега архитектонске, урбанистичке и информативне, затим неуједначен приступ образовним институцијама, предрасуде, неприлагођени уџбеници и дидактичка помагала”, напомиње она.
 
Приступ информацијама је још једна тешка и озбиљна препрека и потешкоћа за особе са инвалидитетом, с обзиром да им већина извора информација није доступна због физичких баријера или баријера на које ове особе наилазе због различитих сензорних оштећења.