Како послују банке у БиХ? (ВИДЕО)

Иако то звучи готово невјероватно, банке у Републици Српској су у 2013.

Република Српска 16.03.2014 | 23:12 Иако то звучи готово невјероватно, банке у Републици Српској су у 2013. години оствариле  губитак од 35 милиона марака, говоре подаци Агенције за банкарство Републике Српске. Том губитку је увелико кумовао минус од чак 81 милион марака који су имале „Хyпо Алпе Адриа банка“ Бањалука  и  новоформирана „Банка Српске“. Преосталих осам банака је прошле године остварило 46,3 милиона марака нето добити, а међу њим предњачи „Нова банка“ која биљежи раст свих параметара пословања. „Банка Српске“ је једна од двије банке у Републици Српској које су прошле године забиљежиле губитак у пословању. Са теретом који су јој приватни власници, због познатих дешавања, оставили у наслијеђе, ова банка је у другој половини 2013. године докапитализована  са 30 милиона марака, али се за сада нема чиме похвалити.  Осим губитака. Има и банака које су у зениту банкарског пословања. Таква је „Нова банка“, Бањалука, која из године у годину биљежи раст свих параметара пословања. У прошлој години раст активе за око 230 милиона, раст броја штедиша се повећао за чак 7.000, каже директор банке, Милан Радовић. Поменути бум у пословању Радовић објашњава чињеницом да клијенти „Нову банку“ доживљавају као домаћи бренд, у којем су њихови депозити сигурни и као таквом му се све више окрећу. На руку јој иде и то што има низак проценат лоших кредита, повоље и фиксне каматне стопе, али и друштвени ангажман, као што је запошљавање најбољих студената Економског факултета у Бањалуци. Јасно је да постоји разноликост у функционисању банкарског сектора код нас, па су тако и губици које су оствариле двије поменуте банке проузроковане различитим ситуацијама, јер су у „Банци Српске“ губици наслијеђени из претходног периода, а што се тиче „Хyпо банке, ради се о књиговодственом процесу којим се банка припрема за реприватизацију или продају, наводи економски аналитичар Зоран Павловић. Неравноправан положај у којем се налазе рјетке домаће банке огледа се и у могућностима докапитализације од стране међународних финансијских институција. Тако је, рецимо , Међународна финансијска корпорација, прије мјесец дана, одлучила да издвоји 150 милиона евра с циљем пружања подршке за филијале аустријске „Раиффеисен“ банке у БиХ, Русији, Пољској и на самопроглашеном Косову. Тешко да домаће банке могу рачунати на такву благонаклоност. БН ТВ хттпс://www.yоутубе.цом/wатцх?в=н9Гг8ФсХИБ4