Дан када је Србија стала

Данас се навршава 11 година од убиства бившег председника Владе Републике Србије Зорана Ђинђића.

Република Српска 12.03.2014 | 13:20
Дан када је Србија стала
Данас се навршава 11 година од убиства бившег председника Владе Републике Србије Зорана Ђинђића. Политичари, аналитичари, социолози често тврде да је његово убиство догађај који је “зауставио Србију” и да би данас она била далеко напреднија и боља. Зоран Ђинђић је убијен 12. марта 2003. на степеништу зграде Владе Републике Србије, једним метком који је пробио његово срце и готово одмах га усмртио. Његовом убиству је претходило неколико неуспелих покушаја атентата, али он због тога није престао да верује, ни да се бори за светлију будућност Србије. Ђинђић је рођен 1. августа 1952. године у Босанском Шамцу, дипломирао је на Филозофском факултету у Београду 1974. године, а докторирао 1979. године на Универзитету у Констанцу, где је радио као асистент. Један је од оснивача Демократске странке у којој је у септембру 1990. године изабран за председника Извршног одбора, а у јануару 1994. за председника те странке. За градоначелника Београда изабран је 21. фебруара 1997, испред коалиције “Заједно” која је на локалним изборима 1996. однела победу у више градова у Србији. Са функције градоначелника смењен је 30. септембра 1997, а за његову смену гласали су одборници СПО, СПС и СРС. Премијер Србије постао је 25. јануара 2001. након победе ДОС-а на републичким парламентарним изборима у децембру 2000. године. На другу годишњицу смрти, 12. марта 2005. председник Србије и Црне Горе Светозар Маровић постхумно је одликовао Зорана Ђинђића Орденом Немање првог степена. Иако је јасно да је позадина убиства Ђинђића политичка, она и после 11 година она није откривена. Парламентарне странке су скоро указале на значај расветљавања политичке позадине убиства Ђинђића марта 2003. године, и то без захтева Европског парламента и условљавања да Србија без тога не може у ЕУ. Када ће се расветлити позадина убиства “које је зауставило Србију” не зна се, али велики број политичких функционера верује да неке ствари могу помоћи у истрази. Известилац ЕП за Србију Јелко Кацин скоро је изјавио да је обавештен о томе да постоји додатна документација, ван Србије, у вези са позадином атентата на Зорана Ђинђића, која може помоћи да се покрене нова истрага. А ево шта су рекли неки од његових бивших најближих сарадника, као и политичких противника о томе како виде његово ангажовање и како би Србија изгледала данас да је премијер још увек жив. Функционерка ЛДП-а, и жена која је прогласила ванредно стање у Србији након убиства Ђинђића Наташа Мићић, сматра да би Србија изгледала потпуно другачије данас да је Зоран жив. - Оно што је Ђинђић урадио за две године и три месеца неупоредиво је више од свега што су други урадили – рекла је Мићићка и додала да су основали ЛДП “као алтернативу ДС-у, како бисмо наставили политику Зорана Ђинђића и како бисмо се залагали за расветљавање политичке позадине његовог убиства”. - Да би се позадина његовог убиства у потпуности расветлила потребно је да институције раде и да нико не буде привилегован, нити да му буде дозвољено да пише петицију како би се заштитио од саслушања – поручила је функционерка ЛДП-а. Да би Србија била “боља, модернија и успешнија” слаже се и председник СДУ Жарко Кораћ. - Србија би изгледала боље, зато што се Зоран Ђинђић, условно речено, никада није мешао стратегију и политичку тактику. Стратешки је чврсто био опредељен да од Србије направи модерну и упешну државу, а тактички је правио разне компромисе, који су у политици често неопходни – рекао је Кораћ и додао да је бивши премијер у потпуности веровао да Србија може да буде успешна држава, “у шта већина грађана, а ни политичара данас не верује”. - Он није био митско биће, он је био изузетно вредан човек, који је у грађане Србије веровао више но што су они веровали сами у себе, зато им је и говорио да уче, да раде и да буду бољи – рекао је Кораћ и додао да би тужилаштво требало озбиљно да узме у разматрање тужбу адвоката Срђе Поповића, коју су подигле мајка и сестра покојног премијера и да наложе надлежним државним органима да спроведу истрагу, “јер довољно је година прошло и сигурно да политичка позадина може да се расветли”. Срђа Поповић, познатији као “легенда адвокатуре” је преминуо прошле године, а тужба коју је написао и у којој сумњичи Војислава Коштуницу и чланове његовог кабинета, као потенцијалне политичке инспираторе атентата на Ђинђића, већ дуго стоји у фиокама. Многе странке се у току предизборне кампање позивају на политику Зорана Ђинђића, на његове заслуге и име, што им, опет, неке друге странке замерају. Лидер НДС-а, Борис Тадић, је скоро изјавио да би Зоран Ђинђић био “згрожен када би видео шта неки људи данас раде користећи се његовим именом и стојећи иза њега, или када би видео свој снимак у предизборном споту странке која је напустила мисију свих нас који смо ту странку градили од њеног оснивања, укључујући и Ђинђића.” - Они који се такмиче за његовог наследника имају проблем са властитом аутентичношћу. Видим да то сада ради и Драган Ђилас. Никада се нисам такмичио за Зорановог наследника. Одувек сам градио лични политички печат, а Зоран и ја смо имали истог учитеља – мог оца. Он нас је, између осталог, учио да никад не корачамо туђом стазом. Никада нисам корачао ничијом, па ни Зорановом стазом. Уосталом, приклањање култу личности је супротно Зорановом начину мишљења – рекао је Тадић. Да је борба Зорана Ђинђића да Србију извуче из прошлости била велика, истакао је и премијер Србије, Ивица Дачић, који је изјавио да је Ђинђић био политички противник којег је поштовао и човек који је за своју земљу положио живот и да “већа жртва и веће признање од тог не постоји.”

Коментари / 208

Оставите коментар
Name

Роби

13.03.2014 09:18

ТИ који си ставио ницк Гаврило П.(срамота што користиш име једног револуционара) и они слични теби, па ви као да живите у средњем вијеку! За вас је убиство нормалан чин, нашли сте оправдање за убиство. Браво! Било нам је одлично деведесетих, за вријеме владавине Слободана Милошевића, Шешеља и осталих великана, ко је сметао, њега/њу су убили, а било их је... да не набрајам. Тако да ти прича о издаји не пије воде, издаја је када свој народ толико зезнеш, да гледа ДНО ОДОЗДО!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Мд

13.03.2014 06:41

Обицан спијун Њемацки,позивати НАТО да бомбардује Србију да би он досао на власт не видим ста је ту добро за Србију.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Тоци

14.03.2014 07:05

Све најбоље је урадио, извукао Србију из мрака, из омче да њега није било сад би србија била други Ирак . За српкињу, једна, али вредна ласта је довољна да пролеће пробехара.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Гаврило Принцип

12.03.2014 19:48

Ево доказа да и покварени Енглези не воле квислинге: Енглески Гуардиан дан након убиства премијера Ђинђића: Београдски квислинг Убијени српски премијер био је озлоглашени западни послушник чије су економске реформе донеле беду. Нил Кларк Петак, 14. март 2003. Гардиан (Лондон) Почасти Зорану Ђинђићу, убијеном српском премијеру, пљуште као киша. Први је почео председник Буш, хвалећи његово “снажно вођство”, док је портпарол канадске владе величао “весника демократије”, а Тони Блер говорио о енергији коју је Ђинђић посветио “реформисању Србије”. У читуљама западних листова Ђинђић је скоро увек слављен као бивши студент-агитатор, који је храбро повео народни устанак против окрутног диктатора и покушао да уведе своју земљу у нову демократску еру. Али изван ЦНН-ове верзије светске историје, каријера Зорана Ђинђића изгледа прилично другачије. Они који се ограђују од доктрине промене режима требало би да се сете да Ирак није прва земља у којој су америчка и друге западне владе покушале организовати уклањање владе која није одговарала њиховим стратешким интересима. Пре три године, на реду је била Милошевићева Југославија. У својој недавној биографији Милошевића, Адам ЛеБор открива како су Сједињене Државе натрпале 70 милиона долара у кофере српске опозиције у њеном напору да збаци југословенског лидера 2000. године. По наређењу државног секретара Мадлен Олбрајт, тајна америчка канцеларија за југословенске послове била је припремљена да потпомогне организовање устанка који би збрисао аутократског Милошевића са власти. Истовремено, постоје докази да су подземне криминалне групе, контролисане од стране Зорана Ђинђића и повезане са америчком обавештајном службом, извеле серије успелих атентата кључних људи који су подржавали Милошевићев режим, укључујући министра одбране Павла Булатовића и Жику Петровића, шефа југословенског авиопревоза. Када су С. Милошевић и његова Социјалистичка партија коначно пали, Сједињене Државе су добиле “реформистичку” владу у Београду какву су желеле. Нови председник Војислав Коштуница је примио букете, али полуге моћи је држао човек Стејт Дипартмента Зоран Ђинђић – и он сигурносвоје вашингтонске спонзоре није изневерио! Први приоритет је био увођење програма “економских реформи” – што је израз новог светског поретка за распродају државне имовине у бесцење мултинационалним компанијама. Преко 700 000 југословенских предузећа остало је у друштвеном власништву и углавном је било контролисано од стране радничких одбора, са свега 5% капитала у приватном власништву. Компаније су могле бити продате ако је мање од 60% капитала припадало радницима. Ђинђић је брзо променио законе и распродаја је могла да почне. После две године у којима је хиљаде друштвених предузећа било продато, (многа компанијама које су учествовале у бомбардовању Југославије 1999.), прошломесечни извештај Светске банке је обиловао похвалама Ђинђићевој влади и њеном “ангажовању интернационалних банака у процесу приватизације”. Али Ђинђићу није било наређено да прода само државну имовину. Милошевић је такође морао да оде, за обећану награду од сто милиона долара, чак ако је то значило и његово киднаповање у супротности са југословенским законима и слање авионом РАФ-а на амерички финансирано режирано суђење у Хаг. Кад је продао имовину своје земље, њеног бившег председника и своје политичке ривале, шта је јеш остало да се прода ? Једино још сама држава. И јануара ове године Ђинђић је управо то и урадио. Упркос супростављању већине њених грађана, “весник демократије” следио је захтеве “међународне заједнице” и после 74 године име Југославије нестало је са политичке мапе. Стратешки циљ њене замене серијом слабих, подељених протектората коначно је био постигнут. Понекад, ипак, и најбоље изведени планови крену наопако. Упркос западним хвалоспевима, мало ће Срба оплакивати Ђинђића. За велику већину Срба, Ђинђић ће остати запамћен као квислинг који се обогатио продајући своју земљу онима који су тако немилосрдно водили рат против ње,свега неколико година раније. Ђинђићеве толико хваљене реформе подигле су цене комуналних услуга небу под облаке, незапосленост је оштро скочила на 30%, и скоро две трећине Срба сада живи испод линије сиромаштва. Још није јасно ко је испалио хице који су убили Зорана Ђинђића. Вероватноћа је да је то била операција подземља, његове везе са организованим криминалом коначно су га сустигле. Али, ма како то сурово звучало, има много људи у Србији који би радо повукли обарач. У својој недавној посети Београду, био сам погођен не само разином економске неправде, него и мржњом скоро свакога кога сам срео према премијеру, чија је популарност у народу пала испод 10% Лекција из Србије за данашње серијске мењаче режима је једноставна. Можете покушати да подјармите људе санкцијама, разарањем и бомбама. Можете, ако желите, да збаците владе које вам се не допадају, можете окушавати да наметнете своју вољу постављањем Хамида Карзаија, генерала Томија Френкса или Зорана Ђинђића да глуме империјалне конзуле. Али не замишљајте да можете натерати понижени народ да их поштује. Извор: хттп://www.гуардиан.цо.ук/wорлд/2003/мар/14/сербиа.цоммент (Прва Србија)

ОДГОВОРИТЕ
Name

Роби

12.03.2014 10:30

Дејане, из које пећине си ти изашао? Ђинђић је радио за Србију, а не за тебе и СПС... Нико не тражи да опростиш нешто. Овдје се ради о неким другим стварима. Ако прочиташ чланак пажљиво, можда и нешто схватиш!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Миљацка

12.03.2014 13:45

Браво Гаврило Принцип!

ОДГОВОРИТЕ
Name

ПОСЛЕДЊИ КИНЕСКИ ЦАР

12.03.2014 09:31

Цовјек са визијом. Зивио је брзо , рекао бих 300 км/сат.Да је зив Србија би сада била цланица ЕУ , Срби на Косову би имали много бољи статус него сто га сада имају... Уопсте, српски народ би боље зивио,а цијели регион би био мирнији и напреднији. Изгубљено је цитавих 11 година,и за то вријеме се само тапкало у мјесту. Политицари у Србији тек сада раде оно сто је Зоран радио тада?!

ОДГОВОРИТЕ
Name

РАСО87

12.03.2014 09:20

Стала ал се сад буди захваљујуци господину Александру Вучићу !!! НАПРЕД СНС

ОДГОВОРИТЕ
Name

еба Од кога

12.03.2014 07:47

Нека му је вјечна слава и хвала за све оно што је урадио и зашто је се борио.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Дејан

12.03.2014 07:40

Ја му никад нецу опростити сто је дусманима предао председника Милосевица.

ОДГОВОРИТЕ
Name

меса градацац

12.03.2014 07:36

Човјек кои је покренуо Србију и извео од мрака у којем је била 20 година. Могуће да његовом визијом крену Вуцић и Јовановић. За сада нема других личности.

ОДГОВОРИТЕ
Name

сгб

12.03.2014 07:29

Како се узме.

ОДГОВОРИТЕ
Name

српкиња

12.03.2014 07:18

Једна ласта не цини пролеце!

ОДГОВОРИТЕ
Name

правда

12.03.2014 06:47

ВЕЛИКИ ЦОВЈЕК.. сматрам да би били сви (цијели балкан) у потпуно другацијој ситуацији данас, да је зив..

ОДГОВОРИТЕ
Name

Гаврило Принцип

12.03.2014 12:17

Агент БНД од студентских дана, данима је призивао бомбардовање властите отаџбине и зато ми није јасно гдје такав човјек може бити цијењен, сем у дијелу српскога народа и код оних који не знају за ово горе, или се, пак, претварају да то не знају! Читао сам да је његов најближи сарадник свједок како је носио вреће пара / добијене од покварених Амера из центра у Будимпешти, за чији се траг никада ништа није сазнало! /, тако да уопште не жалим што је завршио на такав начин! Кратко: издајник пар екселанс! А када је тако, све друго је ирелевантно, наравно, за мене и оне сличне мени! Па, људи, Слобо би и данас био жив, не би ни био у затвору, као ни Шешељ, да није било Ђинђића, Јовановића и њима сличних.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Перо Бн

12.03.2014 15:52

Ваистина Гаврило !! ови сто пису под Српским никовима и хвале га који је звао на бомбардовање Срба ... не цуди ме сто га хвале ...

ОДГОВОРИТЕ
Name

Роби

13.03.2014 09:18

ТИ који си ставио ницк Гаврило П.(срамота што користиш име једног револуционара) и они слични теби, па ви као да живите у средњем вијеку! За вас је убиство нормалан чин, нашли сте оправдање за убиство. Браво! Било нам је одлично деведесетих, за вријеме владавине Слободана Милошевића, Шешеља и осталих великана, ко је сметао, њега/њу су убили, а било их је... да не набрајам. Тако да ти прича о издаји не пије воде, издаја је када свој народ толико зезнеш, да гледа ДНО ОДОЗДО!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Мд

13.03.2014 06:41

Обицан спијун Њемацки,позивати НАТО да бомбардује Србију да би он досао на власт не видим ста је ту добро за Србију.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Тоци

14.03.2014 07:05

Све најбоље је урадио, извукао Србију из мрака, из омче да њега није било сад би србија била други Ирак . За српкињу, једна, али вредна ласта је довољна да пролеће пробехара.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Гаврило Принцип

12.03.2014 19:48

Ево доказа да и покварени Енглези не воле квислинге: Енглески Гуардиан дан након убиства премијера Ђинђића: Београдски квислинг Убијени српски премијер био је озлоглашени западни послушник чије су економске реформе донеле беду. Нил Кларк Петак, 14. март 2003. Гардиан (Лондон) Почасти Зорану Ђинђићу, убијеном српском премијеру, пљуште као киша. Први је почео председник Буш, хвалећи његово “снажно вођство”, док је портпарол канадске владе величао “весника демократије”, а Тони Блер говорио о енергији коју је Ђинђић посветио “реформисању Србије”. У читуљама западних листова Ђинђић је скоро увек слављен као бивши студент-агитатор, који је храбро повео народни устанак против окрутног диктатора и покушао да уведе своју земљу у нову демократску еру. Али изван ЦНН-ове верзије светске историје, каријера Зорана Ђинђића изгледа прилично другачије. Они који се ограђују од доктрине промене режима требало би да се сете да Ирак није прва земља у којој су америчка и друге западне владе покушале организовати уклањање владе која није одговарала њиховим стратешким интересима. Пре три године, на реду је била Милошевићева Југославија. У својој недавној биографији Милошевића, Адам ЛеБор открива како су Сједињене Државе натрпале 70 милиона долара у кофере српске опозиције у њеном напору да збаци југословенског лидера 2000. године. По наређењу државног секретара Мадлен Олбрајт, тајна америчка канцеларија за југословенске послове била је припремљена да потпомогне организовање устанка који би збрисао аутократског Милошевића са власти. Истовремено, постоје докази да су подземне криминалне групе, контролисане од стране Зорана Ђинђића и повезане са америчком обавештајном службом, извеле серије успелих атентата кључних људи који су подржавали Милошевићев режим, укључујући министра одбране Павла Булатовића и Жику Петровића, шефа југословенског авиопревоза. Када су С. Милошевић и његова Социјалистичка партија коначно пали, Сједињене Државе су добиле “реформистичку” владу у Београду какву су желеле. Нови председник Војислав Коштуница је примио букете, али полуге моћи је држао човек Стејт Дипартмента Зоран Ђинђић – и он сигурносвоје вашингтонске спонзоре није изневерио! Први приоритет је био увођење програма “економских реформи” – што је израз новог светског поретка за распродају државне имовине у бесцење мултинационалним компанијама. Преко 700 000 југословенских предузећа остало је у друштвеном власништву и углавном је било контролисано од стране радничких одбора, са свега 5% капитала у приватном власништву. Компаније су могле бити продате ако је мање од 60% капитала припадало радницима. Ђинђић је брзо променио законе и распродаја је могла да почне. После две године у којима је хиљаде друштвених предузећа било продато, (многа компанијама које су учествовале у бомбардовању Југославије 1999.), прошломесечни извештај Светске банке је обиловао похвалама Ђинђићевој влади и њеном “ангажовању интернационалних банака у процесу приватизације”. Али Ђинђићу није било наређено да прода само државну имовину. Милошевић је такође морао да оде, за обећану награду од сто милиона долара, чак ако је то значило и његово киднаповање у супротности са југословенским законима и слање авионом РАФ-а на амерички финансирано режирано суђење у Хаг. Кад је продао имовину своје земље, њеног бившег председника и своје политичке ривале, шта је јеш остало да се прода ? Једино још сама држава. И јануара ове године Ђинђић је управо то и урадио. Упркос супростављању већине њених грађана, “весник демократије” следио је захтеве “међународне заједнице” и после 74 године име Југославије нестало је са политичке мапе. Стратешки циљ њене замене серијом слабих, подељених протектората коначно је био постигнут. Понекад, ипак, и најбоље изведени планови крену наопако. Упркос западним хвалоспевима, мало ће Срба оплакивати Ђинђића. За велику већину Срба, Ђинђић ће остати запамћен као квислинг који се обогатио продајући своју земљу онима који су тако немилосрдно водили рат против ње,свега неколико година раније. Ђинђићеве толико хваљене реформе подигле су цене комуналних услуга небу под облаке, незапосленост је оштро скочила на 30%, и скоро две трећине Срба сада живи испод линије сиромаштва. Још није јасно ко је испалио хице који су убили Зорана Ђинђића. Вероватноћа је да је то била операција подземља, његове везе са организованим криминалом коначно су га сустигле. Али, ма како то сурово звучало, има много људи у Србији који би радо повукли обарач. У својој недавној посети Београду, био сам погођен не само разином економске неправде, него и мржњом скоро свакога кога сам срео према премијеру, чија је популарност у народу пала испод 10% Лекција из Србије за данашње серијске мењаче режима је једноставна. Можете покушати да подјармите људе санкцијама, разарањем и бомбама. Можете, ако желите, да збаците владе које вам се не допадају, можете окушавати да наметнете своју вољу постављањем Хамида Карзаија, генерала Томија Френкса или Зорана Ђинђића да глуме империјалне конзуле. Али не замишљајте да можете натерати понижени народ да их поштује. Извор: хттп://www.гуардиан.цо.ук/wорлд/2003/мар/14/сербиа.цоммент (Прва Србија)

ОДГОВОРИТЕ
Name

Роби

12.03.2014 10:30

Дејане, из које пећине си ти изашао? Ђинђић је радио за Србију, а не за тебе и СПС... Нико не тражи да опростиш нешто. Овдје се ради о неким другим стварима. Ако прочиташ чланак пажљиво, можда и нешто схватиш!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Миљацка

12.03.2014 13:45

Браво Гаврило Принцип!

ОДГОВОРИТЕ
Name

ПОСЛЕДЊИ КИНЕСКИ ЦАР

12.03.2014 09:31

Цовјек са визијом. Зивио је брзо , рекао бих 300 км/сат.Да је зив Србија би сада била цланица ЕУ , Срби на Косову би имали много бољи статус него сто га сада имају... Уопсте, српски народ би боље зивио,а цијели регион би био мирнији и напреднији. Изгубљено је цитавих 11 година,и за то вријеме се само тапкало у мјесту. Политицари у Србији тек сада раде оно сто је Зоран радио тада?!

ОДГОВОРИТЕ
Name

РАСО87

12.03.2014 09:20

Стала ал се сад буди захваљујуци господину Александру Вучићу !!! НАПРЕД СНС

ОДГОВОРИТЕ
Name

еба Од кога

12.03.2014 07:47

Нека му је вјечна слава и хвала за све оно што је урадио и зашто је се борио.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Дејан

12.03.2014 07:40

Ја му никад нецу опростити сто је дусманима предао председника Милосевица.

ОДГОВОРИТЕ
Name

меса градацац

12.03.2014 07:36

Човјек кои је покренуо Србију и извео од мрака у којем је била 20 година. Могуће да његовом визијом крену Вуцић и Јовановић. За сада нема других личности.

ОДГОВОРИТЕ
Name

сгб

12.03.2014 07:29

Како се узме.

ОДГОВОРИТЕ
Name

српкиња

12.03.2014 07:18

Једна ласта не цини пролеце!

ОДГОВОРИТЕ
Name

правда

12.03.2014 06:47

ВЕЛИКИ ЦОВЈЕК.. сматрам да би били сви (цијели балкан) у потпуно другацијој ситуацији данас, да је зив..

ОДГОВОРИТЕ
Name

Гаврило Принцип

12.03.2014 12:17

Агент БНД од студентских дана, данима је призивао бомбардовање властите отаџбине и зато ми није јасно гдје такав човјек може бити цијењен, сем у дијелу српскога народа и код оних који не знају за ово горе, или се, пак, претварају да то не знају! Читао сам да је његов најближи сарадник свједок како је носио вреће пара / добијене од покварених Амера из центра у Будимпешти, за чији се траг никада ништа није сазнало! /, тако да уопште не жалим што је завршио на такав начин! Кратко: издајник пар екселанс! А када је тако, све друго је ирелевантно, наравно, за мене и оне сличне мени! Па, људи, Слобо би и данас био жив, не би ни био у затвору, као ни Шешељ, да није било Ђинђића, Јовановића и њима сличних.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Перо Бн

12.03.2014 15:52

Ваистина Гаврило !! ови сто пису под Српским никовима и хвале га који је звао на бомбардовање Срба ... не цуди ме сто га хвале ...

ОДГОВОРИТЕ
Name

Роби

13.03.2014 09:18

ТИ који си ставио ницк Гаврило П.(срамота што користиш име једног револуционара) и они слични теби, па ви као да живите у средњем вијеку! За вас је убиство нормалан чин, нашли сте оправдање за убиство. Браво! Било нам је одлично деведесетих, за вријеме владавине Слободана Милошевића, Шешеља и осталих великана, ко је сметао, њега/њу су убили, а било их је... да не набрајам. Тако да ти прича о издаји не пије воде, издаја је када свој народ толико зезнеш, да гледа ДНО ОДОЗДО!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Мд

13.03.2014 06:41

Обицан спијун Њемацки,позивати НАТО да бомбардује Србију да би он досао на власт не видим ста је ту добро за Србију.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Тоци

14.03.2014 07:05

Све најбоље је урадио, извукао Србију из мрака, из омче да њега није било сад би србија била други Ирак . За српкињу, једна, али вредна ласта је довољна да пролеће пробехара.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Гаврило Принцип

12.03.2014 19:48

Ево доказа да и покварени Енглези не воле квислинге: Енглески Гуардиан дан након убиства премијера Ђинђића: Београдски квислинг Убијени српски премијер био је озлоглашени западни послушник чије су економске реформе донеле беду. Нил Кларк Петак, 14. март 2003. Гардиан (Лондон) Почасти Зорану Ђинђићу, убијеном српском премијеру, пљуште као киша. Први је почео председник Буш, хвалећи његово “снажно вођство”, док је портпарол канадске владе величао “весника демократије”, а Тони Блер говорио о енергији коју је Ђинђић посветио “реформисању Србије”. У читуљама западних листова Ђинђић је скоро увек слављен као бивши студент-агитатор, који је храбро повео народни устанак против окрутног диктатора и покушао да уведе своју земљу у нову демократску еру. Али изван ЦНН-ове верзије светске историје, каријера Зорана Ђинђића изгледа прилично другачије. Они који се ограђују од доктрине промене режима требало би да се сете да Ирак није прва земља у којој су америчка и друге западне владе покушале организовати уклањање владе која није одговарала њиховим стратешким интересима. Пре три године, на реду је била Милошевићева Југославија. У својој недавној биографији Милошевића, Адам ЛеБор открива како су Сједињене Државе натрпале 70 милиона долара у кофере српске опозиције у њеном напору да збаци југословенског лидера 2000. године. По наређењу државног секретара Мадлен Олбрајт, тајна америчка канцеларија за југословенске послове била је припремљена да потпомогне организовање устанка који би збрисао аутократског Милошевића са власти. Истовремено, постоје докази да су подземне криминалне групе, контролисане од стране Зорана Ђинђића и повезане са америчком обавештајном службом, извеле серије успелих атентата кључних људи који су подржавали Милошевићев режим, укључујући министра одбране Павла Булатовића и Жику Петровића, шефа југословенског авиопревоза. Када су С. Милошевић и његова Социјалистичка партија коначно пали, Сједињене Државе су добиле “реформистичку” владу у Београду какву су желеле. Нови председник Војислав Коштуница је примио букете, али полуге моћи је држао човек Стејт Дипартмента Зоран Ђинђић – и он сигурносвоје вашингтонске спонзоре није изневерио! Први приоритет је био увођење програма “економских реформи” – што је израз новог светског поретка за распродају државне имовине у бесцење мултинационалним компанијама. Преко 700 000 југословенских предузећа остало је у друштвеном власништву и углавном је било контролисано од стране радничких одбора, са свега 5% капитала у приватном власништву. Компаније су могле бити продате ако је мање од 60% капитала припадало радницима. Ђинђић је брзо променио законе и распродаја је могла да почне. После две године у којима је хиљаде друштвених предузећа било продато, (многа компанијама које су учествовале у бомбардовању Југославије 1999.), прошломесечни извештај Светске банке је обиловао похвалама Ђинђићевој влади и њеном “ангажовању интернационалних банака у процесу приватизације”. Али Ђинђићу није било наређено да прода само државну имовину. Милошевић је такође морао да оде, за обећану награду од сто милиона долара, чак ако је то значило и његово киднаповање у супротности са југословенским законима и слање авионом РАФ-а на амерички финансирано режирано суђење у Хаг. Кад је продао имовину своје земље, њеног бившег председника и своје политичке ривале, шта је јеш остало да се прода ? Једино још сама држава. И јануара ове године Ђинђић је управо то и урадио. Упркос супростављању већине њених грађана, “весник демократије” следио је захтеве “међународне заједнице” и после 74 године име Југославије нестало је са политичке мапе. Стратешки циљ њене замене серијом слабих, подељених протектората коначно је био постигнут. Понекад, ипак, и најбоље изведени планови крену наопако. Упркос западним хвалоспевима, мало ће Срба оплакивати Ђинђића. За велику већину Срба, Ђинђић ће остати запамћен као квислинг који се обогатио продајући своју земљу онима који су тако немилосрдно водили рат против ње,свега неколико година раније. Ђинђићеве толико хваљене реформе подигле су цене комуналних услуга небу под облаке, незапосленост је оштро скочила на 30%, и скоро две трећине Срба сада живи испод линије сиромаштва. Још није јасно ко је испалио хице који су убили Зорана Ђинђића. Вероватноћа је да је то била операција подземља, његове везе са организованим криминалом коначно су га сустигле. Али, ма како то сурово звучало, има много људи у Србији који би радо повукли обарач. У својој недавној посети Београду, био сам погођен не само разином економске неправде, него и мржњом скоро свакога кога сам срео према премијеру, чија је популарност у народу пала испод 10% Лекција из Србије за данашње серијске мењаче режима је једноставна. Можете покушати да подјармите људе санкцијама, разарањем и бомбама. Можете, ако желите, да збаците владе које вам се не допадају, можете окушавати да наметнете своју вољу постављањем Хамида Карзаија, генерала Томија Френкса или Зорана Ђинђића да глуме империјалне конзуле. Али не замишљајте да можете натерати понижени народ да их поштује. Извор: хттп://www.гуардиан.цо.ук/wорлд/2003/мар/14/сербиа.цоммент (Прва Србија)

ОДГОВОРИТЕ
Name

Роби

12.03.2014 10:30

Дејане, из које пећине си ти изашао? Ђинђић је радио за Србију, а не за тебе и СПС... Нико не тражи да опростиш нешто. Овдје се ради о неким другим стварима. Ако прочиташ чланак пажљиво, можда и нешто схватиш!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Миљацка

12.03.2014 13:45

Браво Гаврило Принцип!

ОДГОВОРИТЕ
Name

ПОСЛЕДЊИ КИНЕСКИ ЦАР

12.03.2014 09:31

Цовјек са визијом. Зивио је брзо , рекао бих 300 км/сат.Да је зив Србија би сада била цланица ЕУ , Срби на Косову би имали много бољи статус него сто га сада имају... Уопсте, српски народ би боље зивио,а цијели регион би био мирнији и напреднији. Изгубљено је цитавих 11 година,и за то вријеме се само тапкало у мјесту. Политицари у Србији тек сада раде оно сто је Зоран радио тада?!

ОДГОВОРИТЕ
Name

РАСО87

12.03.2014 09:20

Стала ал се сад буди захваљујуци господину Александру Вучићу !!! НАПРЕД СНС

ОДГОВОРИТЕ
Name

еба Од кога

12.03.2014 07:47

Нека му је вјечна слава и хвала за све оно што је урадио и зашто је се борио.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Дејан

12.03.2014 07:40

Ја му никад нецу опростити сто је дусманима предао председника Милосевица.

ОДГОВОРИТЕ
Name

меса градацац

12.03.2014 07:36

Човјек кои је покренуо Србију и извео од мрака у којем је била 20 година. Могуће да његовом визијом крену Вуцић и Јовановић. За сада нема других личности.

ОДГОВОРИТЕ
Name

сгб

12.03.2014 07:29

Како се узме.

ОДГОВОРИТЕ
Name

српкиња

12.03.2014 07:18

Једна ласта не цини пролеце!

ОДГОВОРИТЕ
Name

правда

12.03.2014 06:47

ВЕЛИКИ ЦОВЈЕК.. сматрам да би били сви (цијели балкан) у потпуно другацијој ситуацији данас, да је зив..

ОДГОВОРИТЕ
Name

Гаврило Принцип

12.03.2014 12:17

Агент БНД од студентских дана, данима је призивао бомбардовање властите отаџбине и зато ми није јасно гдје такав човјек може бити цијењен, сем у дијелу српскога народа и код оних који не знају за ово горе, или се, пак, претварају да то не знају! Читао сам да је његов најближи сарадник свједок како је носио вреће пара / добијене од покварених Амера из центра у Будимпешти, за чији се траг никада ништа није сазнало! /, тако да уопште не жалим што је завршио на такав начин! Кратко: издајник пар екселанс! А када је тако, све друго је ирелевантно, наравно, за мене и оне сличне мени! Па, људи, Слобо би и данас био жив, не би ни био у затвору, као ни Шешељ, да није било Ђинђића, Јовановића и њима сличних.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Перо Бн

12.03.2014 15:52

Ваистина Гаврило !! ови сто пису под Српским никовима и хвале га који је звао на бомбардовање Срба ... не цуди ме сто га хвале ...

ОДГОВОРИТЕ
Name

Роби

13.03.2014 09:18

ТИ који си ставио ницк Гаврило П.(срамота што користиш име једног револуционара) и они слични теби, па ви као да живите у средњем вијеку! За вас је убиство нормалан чин, нашли сте оправдање за убиство. Браво! Било нам је одлично деведесетих, за вријеме владавине Слободана Милошевића, Шешеља и осталих великана, ко је сметао, њега/њу су убили, а било их је... да не набрајам. Тако да ти прича о издаји не пије воде, издаја је када свој народ толико зезнеш, да гледа ДНО ОДОЗДО!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Мд

13.03.2014 06:41

Обицан спијун Њемацки,позивати НАТО да бомбардује Србију да би он досао на власт не видим ста је ту добро за Србију.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Тоци

14.03.2014 07:05

Све најбоље је урадио, извукао Србију из мрака, из омче да њега није било сад би србија била други Ирак . За српкињу, једна, али вредна ласта је довољна да пролеће пробехара.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Гаврило Принцип

12.03.2014 19:48

Ево доказа да и покварени Енглези не воле квислинге: Енглески Гуардиан дан након убиства премијера Ђинђића: Београдски квислинг Убијени српски премијер био је озлоглашени западни послушник чије су економске реформе донеле беду. Нил Кларк Петак, 14. март 2003. Гардиан (Лондон) Почасти Зорану Ђинђићу, убијеном српском премијеру, пљуште као киша. Први је почео председник Буш, хвалећи његово “снажно вођство”, док је портпарол канадске владе величао “весника демократије”, а Тони Блер говорио о енергији коју је Ђинђић посветио “реформисању Србије”. У читуљама западних листова Ђинђић је скоро увек слављен као бивши студент-агитатор, који је храбро повео народни устанак против окрутног диктатора и покушао да уведе своју земљу у нову демократску еру. Али изван ЦНН-ове верзије светске историје, каријера Зорана Ђинђића изгледа прилично другачије. Они који се ограђују од доктрине промене режима требало би да се сете да Ирак није прва земља у којој су америчка и друге западне владе покушале организовати уклањање владе која није одговарала њиховим стратешким интересима. Пре три године, на реду је била Милошевићева Југославија. У својој недавној биографији Милошевића, Адам ЛеБор открива како су Сједињене Државе натрпале 70 милиона долара у кофере српске опозиције у њеном напору да збаци југословенског лидера 2000. године. По наређењу државног секретара Мадлен Олбрајт, тајна америчка канцеларија за југословенске послове била је припремљена да потпомогне организовање устанка који би збрисао аутократског Милошевића са власти. Истовремено, постоје докази да су подземне криминалне групе, контролисане од стране Зорана Ђинђића и повезане са америчком обавештајном службом, извеле серије успелих атентата кључних људи који су подржавали Милошевићев режим, укључујући министра одбране Павла Булатовића и Жику Петровића, шефа југословенског авиопревоза. Када су С. Милошевић и његова Социјалистичка партија коначно пали, Сједињене Државе су добиле “реформистичку” владу у Београду какву су желеле. Нови председник Војислав Коштуница је примио букете, али полуге моћи је држао човек Стејт Дипартмента Зоран Ђинђић – и он сигурносвоје вашингтонске спонзоре није изневерио! Први приоритет је био увођење програма “економских реформи” – што је израз новог светског поретка за распродају државне имовине у бесцење мултинационалним компанијама. Преко 700 000 југословенских предузећа остало је у друштвеном власништву и углавном је било контролисано од стране радничких одбора, са свега 5% капитала у приватном власништву. Компаније су могле бити продате ако је мање од 60% капитала припадало радницима. Ђинђић је брзо променио законе и распродаја је могла да почне. После две године у којима је хиљаде друштвених предузећа било продато, (многа компанијама које су учествовале у бомбардовању Југославије 1999.), прошломесечни извештај Светске банке је обиловао похвалама Ђинђићевој влади и њеном “ангажовању интернационалних банака у процесу приватизације”. Али Ђинђићу није било наређено да прода само државну имовину. Милошевић је такође морао да оде, за обећану награду од сто милиона долара, чак ако је то значило и његово киднаповање у супротности са југословенским законима и слање авионом РАФ-а на амерички финансирано режирано суђење у Хаг. Кад је продао имовину своје земље, њеног бившег председника и своје политичке ривале, шта је јеш остало да се прода ? Једино још сама држава. И јануара ове године Ђинђић је управо то и урадио. Упркос супростављању већине њених грађана, “весник демократије” следио је захтеве “међународне заједнице” и после 74 године име Југославије нестало је са политичке мапе. Стратешки циљ њене замене серијом слабих, подељених протектората коначно је био постигнут. Понекад, ипак, и најбоље изведени планови крену наопако. Упркос западним хвалоспевима, мало ће Срба оплакивати Ђинђића. За велику већину Срба, Ђинђић ће остати запамћен као квислинг који се обогатио продајући своју земљу онима који су тако немилосрдно водили рат против ње,свега неколико година раније. Ђинђићеве толико хваљене реформе подигле су цене комуналних услуга небу под облаке, незапосленост је оштро скочила на 30%, и скоро две трећине Срба сада живи испод линије сиромаштва. Још није јасно ко је испалио хице који су убили Зорана Ђинђића. Вероватноћа је да је то била операција подземља, његове везе са организованим криминалом коначно су га сустигле. Али, ма како то сурово звучало, има много људи у Србији који би радо повукли обарач. У својој недавној посети Београду, био сам погођен не само разином економске неправде, него и мржњом скоро свакога кога сам срео према премијеру, чија је популарност у народу пала испод 10% Лекција из Србије за данашње серијске мењаче режима је једноставна. Можете покушати да подјармите људе санкцијама, разарањем и бомбама. Можете, ако желите, да збаците владе које вам се не допадају, можете окушавати да наметнете своју вољу постављањем Хамида Карзаија, генерала Томија Френкса или Зорана Ђинђића да глуме империјалне конзуле. Али не замишљајте да можете натерати понижени народ да их поштује. Извор: хттп://www.гуардиан.цо.ук/wорлд/2003/мар/14/сербиа.цоммент (Прва Србија)

ОДГОВОРИТЕ
Name

Роби

12.03.2014 10:30

Дејане, из које пећине си ти изашао? Ђинђић је радио за Србију, а не за тебе и СПС... Нико не тражи да опростиш нешто. Овдје се ради о неким другим стварима. Ако прочиташ чланак пажљиво, можда и нешто схватиш!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Миљацка

12.03.2014 13:45

Браво Гаврило Принцип!

ОДГОВОРИТЕ
Name

ПОСЛЕДЊИ КИНЕСКИ ЦАР

12.03.2014 09:31

Цовјек са визијом. Зивио је брзо , рекао бих 300 км/сат.Да је зив Србија би сада била цланица ЕУ , Срби на Косову би имали много бољи статус него сто га сада имају... Уопсте, српски народ би боље зивио,а цијели регион би био мирнији и напреднији. Изгубљено је цитавих 11 година,и за то вријеме се само тапкало у мјесту. Политицари у Србији тек сада раде оно сто је Зоран радио тада?!

ОДГОВОРИТЕ
Name

РАСО87

12.03.2014 09:20

Стала ал се сад буди захваљујуци господину Александру Вучићу !!! НАПРЕД СНС

ОДГОВОРИТЕ
Name

еба Од кога

12.03.2014 07:47

Нека му је вјечна слава и хвала за све оно што је урадио и зашто је се борио.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Дејан

12.03.2014 07:40

Ја му никад нецу опростити сто је дусманима предао председника Милосевица.

ОДГОВОРИТЕ
Name

меса градацац

12.03.2014 07:36

Човјек кои је покренуо Србију и извео од мрака у којем је била 20 година. Могуће да његовом визијом крену Вуцић и Јовановић. За сада нема других личности.

ОДГОВОРИТЕ
Name

сгб

12.03.2014 07:29

Како се узме.

ОДГОВОРИТЕ
Name

српкиња

12.03.2014 07:18

Једна ласта не цини пролеце!

ОДГОВОРИТЕ
Name

правда

12.03.2014 06:47

ВЕЛИКИ ЦОВЈЕК.. сматрам да би били сви (цијели балкан) у потпуно другацијој ситуацији данас, да је зив..

ОДГОВОРИТЕ
Name

Гаврило Принцип

12.03.2014 12:17

Агент БНД од студентских дана, данима је призивао бомбардовање властите отаџбине и зато ми није јасно гдје такав човјек може бити цијењен, сем у дијелу српскога народа и код оних који не знају за ово горе, или се, пак, претварају да то не знају! Читао сам да је његов најближи сарадник свједок како је носио вреће пара / добијене од покварених Амера из центра у Будимпешти, за чији се траг никада ништа није сазнало! /, тако да уопште не жалим што је завршио на такав начин! Кратко: издајник пар екселанс! А када је тако, све друго је ирелевантно, наравно, за мене и оне сличне мени! Па, људи, Слобо би и данас био жив, не би ни био у затвору, као ни Шешељ, да није било Ђинђића, Јовановића и њима сличних.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Перо Бн

12.03.2014 15:52

Ваистина Гаврило !! ови сто пису под Српским никовима и хвале га који је звао на бомбардовање Срба ... не цуди ме сто га хвале ...

ОДГОВОРИТЕ
Name

Роби

13.03.2014 09:18

ТИ који си ставио ницк Гаврило П.(срамота што користиш име једног револуционара) и они слични теби, па ви као да живите у средњем вијеку! За вас је убиство нормалан чин, нашли сте оправдање за убиство. Браво! Било нам је одлично деведесетих, за вријеме владавине Слободана Милошевића, Шешеља и осталих великана, ко је сметао, њега/њу су убили, а било их је... да не набрајам. Тако да ти прича о издаји не пије воде, издаја је када свој народ толико зезнеш, да гледа ДНО ОДОЗДО!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Мд

13.03.2014 06:41

Обицан спијун Њемацки,позивати НАТО да бомбардује Србију да би он досао на власт не видим ста је ту добро за Србију.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Тоци

14.03.2014 07:05

Све најбоље је урадио, извукао Србију из мрака, из омче да њега није било сад би србија била други Ирак . За српкињу, једна, али вредна ласта је довољна да пролеће пробехара.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Гаврило Принцип

12.03.2014 19:48

Ево доказа да и покварени Енглези не воле квислинге: Енглески Гуардиан дан након убиства премијера Ђинђића: Београдски квислинг Убијени српски премијер био је озлоглашени западни послушник чије су економске реформе донеле беду. Нил Кларк Петак, 14. март 2003. Гардиан (Лондон) Почасти Зорану Ђинђићу, убијеном српском премијеру, пљуште као киша. Први је почео председник Буш, хвалећи његово “снажно вођство”, док је портпарол канадске владе величао “весника демократије”, а Тони Блер говорио о енергији коју је Ђинђић посветио “реформисању Србије”. У читуљама западних листова Ђинђић је скоро увек слављен као бивши студент-агитатор, који је храбро повео народни устанак против окрутног диктатора и покушао да уведе своју земљу у нову демократску еру. Али изван ЦНН-ове верзије светске историје, каријера Зорана Ђинђића изгледа прилично другачије. Они који се ограђују од доктрине промене режима требало би да се сете да Ирак није прва земља у којој су америчка и друге западне владе покушале организовати уклањање владе која није одговарала њиховим стратешким интересима. Пре три године, на реду је била Милошевићева Југославија. У својој недавној биографији Милошевића, Адам ЛеБор открива како су Сједињене Државе натрпале 70 милиона долара у кофере српске опозиције у њеном напору да збаци југословенског лидера 2000. године. По наређењу државног секретара Мадлен Олбрајт, тајна америчка канцеларија за југословенске послове била је припремљена да потпомогне организовање устанка који би збрисао аутократског Милошевића са власти. Истовремено, постоје докази да су подземне криминалне групе, контролисане од стране Зорана Ђинђића и повезане са америчком обавештајном службом, извеле серије успелих атентата кључних људи који су подржавали Милошевићев режим, укључујући министра одбране Павла Булатовића и Жику Петровића, шефа југословенског авиопревоза. Када су С. Милошевић и његова Социјалистичка партија коначно пали, Сједињене Државе су добиле “реформистичку” владу у Београду какву су желеле. Нови председник Војислав Коштуница је примио букете, али полуге моћи је држао човек Стејт Дипартмента Зоран Ђинђић – и он сигурносвоје вашингтонске спонзоре није изневерио! Први приоритет је био увођење програма “економских реформи” – што је израз новог светског поретка за распродају државне имовине у бесцење мултинационалним компанијама. Преко 700 000 југословенских предузећа остало је у друштвеном власништву и углавном је било контролисано од стране радничких одбора, са свега 5% капитала у приватном власништву. Компаније су могле бити продате ако је мање од 60% капитала припадало радницима. Ђинђић је брзо променио законе и распродаја је могла да почне. После две године у којима је хиљаде друштвених предузећа било продато, (многа компанијама које су учествовале у бомбардовању Југославије 1999.), прошломесечни извештај Светске банке је обиловао похвалама Ђинђићевој влади и њеном “ангажовању интернационалних банака у процесу приватизације”. Али Ђинђићу није било наређено да прода само државну имовину. Милошевић је такође морао да оде, за обећану награду од сто милиона долара, чак ако је то значило и његово киднаповање у супротности са југословенским законима и слање авионом РАФ-а на амерички финансирано режирано суђење у Хаг. Кад је продао имовину своје земље, њеног бившег председника и своје политичке ривале, шта је јеш остало да се прода ? Једино још сама држава. И јануара ове године Ђинђић је управо то и урадио. Упркос супростављању већине њених грађана, “весник демократије” следио је захтеве “међународне заједнице” и после 74 године име Југославије нестало је са политичке мапе. Стратешки циљ њене замене серијом слабих, подељених протектората коначно је био постигнут. Понекад, ипак, и најбоље изведени планови крену наопако. Упркос западним хвалоспевима, мало ће Срба оплакивати Ђинђића. За велику већину Срба, Ђинђић ће остати запамћен као квислинг који се обогатио продајући своју земљу онима који су тако немилосрдно водили рат против ње,свега неколико година раније. Ђинђићеве толико хваљене реформе подигле су цене комуналних услуга небу под облаке, незапосленост је оштро скочила на 30%, и скоро две трећине Срба сада живи испод линије сиромаштва. Још није јасно ко је испалио хице који су убили Зорана Ђинђића. Вероватноћа је да је то била операција подземља, његове везе са организованим криминалом коначно су га сустигле. Али, ма како то сурово звучало, има много људи у Србији који би радо повукли обарач. У својој недавној посети Београду, био сам погођен не само разином економске неправде, него и мржњом скоро свакога кога сам срео према премијеру, чија је популарност у народу пала испод 10% Лекција из Србије за данашње серијске мењаче режима је једноставна. Можете покушати да подјармите људе санкцијама, разарањем и бомбама. Можете, ако желите, да збаците владе које вам се не допадају, можете окушавати да наметнете своју вољу постављањем Хамида Карзаија, генерала Томија Френкса или Зорана Ђинђића да глуме империјалне конзуле. Али не замишљајте да можете натерати понижени народ да их поштује. Извор: хттп://www.гуардиан.цо.ук/wорлд/2003/мар/14/сербиа.цоммент (Прва Србија)

ОДГОВОРИТЕ
Name

Роби

12.03.2014 10:30

Дејане, из које пећине си ти изашао? Ђинђић је радио за Србију, а не за тебе и СПС... Нико не тражи да опростиш нешто. Овдје се ради о неким другим стварима. Ако прочиташ чланак пажљиво, можда и нешто схватиш!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Миљацка

12.03.2014 13:45

Браво Гаврило Принцип!

ОДГОВОРИТЕ
Name

ПОСЛЕДЊИ КИНЕСКИ ЦАР

12.03.2014 09:31

Цовјек са визијом. Зивио је брзо , рекао бих 300 км/сат.Да је зив Србија би сада била цланица ЕУ , Срби на Косову би имали много бољи статус него сто га сада имају... Уопсте, српски народ би боље зивио,а цијели регион би био мирнији и напреднији. Изгубљено је цитавих 11 година,и за то вријеме се само тапкало у мјесту. Политицари у Србији тек сада раде оно сто је Зоран радио тада?!

ОДГОВОРИТЕ
Name

РАСО87

12.03.2014 09:20

Стала ал се сад буди захваљујуци господину Александру Вучићу !!! НАПРЕД СНС

ОДГОВОРИТЕ
Name

еба Од кога

12.03.2014 07:47

Нека му је вјечна слава и хвала за све оно што је урадио и зашто је се борио.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Дејан

12.03.2014 07:40

Ја му никад нецу опростити сто је дусманима предао председника Милосевица.

ОДГОВОРИТЕ
Name

меса градацац

12.03.2014 07:36

Човјек кои је покренуо Србију и извео од мрака у којем је била 20 година. Могуће да његовом визијом крену Вуцић и Јовановић. За сада нема других личности.

ОДГОВОРИТЕ
Name

сгб

12.03.2014 07:29

Како се узме.

ОДГОВОРИТЕ
Name

српкиња

12.03.2014 07:18

Једна ласта не цини пролеце!

ОДГОВОРИТЕ
Name

правда

12.03.2014 06:47

ВЕЛИКИ ЦОВЈЕК.. сматрам да би били сви (цијели балкан) у потпуно другацијој ситуацији данас, да је зив..

ОДГОВОРИТЕ
Name

Гаврило Принцип

12.03.2014 12:17

Агент БНД од студентских дана, данима је призивао бомбардовање властите отаџбине и зато ми није јасно гдје такав човјек може бити цијењен, сем у дијелу српскога народа и код оних који не знају за ово горе, или се, пак, претварају да то не знају! Читао сам да је његов најближи сарадник свједок како је носио вреће пара / добијене од покварених Амера из центра у Будимпешти, за чији се траг никада ништа није сазнало! /, тако да уопште не жалим што је завршио на такав начин! Кратко: издајник пар екселанс! А када је тако, све друго је ирелевантно, наравно, за мене и оне сличне мени! Па, људи, Слобо би и данас био жив, не би ни био у затвору, као ни Шешељ, да није било Ђинђића, Јовановића и њима сличних.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Перо Бн

12.03.2014 15:52

Ваистина Гаврило !! ови сто пису под Српским никовима и хвале га који је звао на бомбардовање Срба ... не цуди ме сто га хвале ...

ОДГОВОРИТЕ
Name

Роби

13.03.2014 09:18

ТИ који си ставио ницк Гаврило П.(срамота што користиш име једног револуционара) и они слични теби, па ви као да живите у средњем вијеку! За вас је убиство нормалан чин, нашли сте оправдање за убиство. Браво! Било нам је одлично деведесетих, за вријеме владавине Слободана Милошевића, Шешеља и осталих великана, ко је сметао, њега/њу су убили, а било их је... да не набрајам. Тако да ти прича о издаји не пије воде, издаја је када свој народ толико зезнеш, да гледа ДНО ОДОЗДО!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Мд

13.03.2014 06:41

Обицан спијун Њемацки,позивати НАТО да бомбардује Србију да би он досао на власт не видим ста је ту добро за Србију.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Тоци

14.03.2014 07:05

Све најбоље је урадио, извукао Србију из мрака, из омче да њега није било сад би србија била други Ирак . За српкињу, једна, али вредна ласта је довољна да пролеће пробехара.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Гаврило Принцип

12.03.2014 19:48

Ево доказа да и покварени Енглези не воле квислинге: Енглески Гуардиан дан након убиства премијера Ђинђића: Београдски квислинг Убијени српски премијер био је озлоглашени западни послушник чије су економске реформе донеле беду. Нил Кларк Петак, 14. март 2003. Гардиан (Лондон) Почасти Зорану Ђинђићу, убијеном српском премијеру, пљуште као киша. Први је почео председник Буш, хвалећи његово “снажно вођство”, док је портпарол канадске владе величао “весника демократије”, а Тони Блер говорио о енергији коју је Ђинђић посветио “реформисању Србије”. У читуљама западних листова Ђинђић је скоро увек слављен као бивши студент-агитатор, који је храбро повео народни устанак против окрутног диктатора и покушао да уведе своју земљу у нову демократску еру. Али изван ЦНН-ове верзије светске историје, каријера Зорана Ђинђића изгледа прилично другачије. Они који се ограђују од доктрине промене режима требало би да се сете да Ирак није прва земља у којој су америчка и друге западне владе покушале организовати уклањање владе која није одговарала њиховим стратешким интересима. Пре три године, на реду је била Милошевићева Југославија. У својој недавној биографији Милошевића, Адам ЛеБор открива како су Сједињене Државе натрпале 70 милиона долара у кофере српске опозиције у њеном напору да збаци југословенског лидера 2000. године. По наређењу државног секретара Мадлен Олбрајт, тајна америчка канцеларија за југословенске послове била је припремљена да потпомогне организовање устанка који би збрисао аутократског Милошевића са власти. Истовремено, постоје докази да су подземне криминалне групе, контролисане од стране Зорана Ђинђића и повезане са америчком обавештајном службом, извеле серије успелих атентата кључних људи који су подржавали Милошевићев режим, укључујући министра одбране Павла Булатовића и Жику Петровића, шефа југословенског авиопревоза. Када су С. Милошевић и његова Социјалистичка партија коначно пали, Сједињене Државе су добиле “реформистичку” владу у Београду какву су желеле. Нови председник Војислав Коштуница је примио букете, али полуге моћи је држао човек Стејт Дипартмента Зоран Ђинђић – и он сигурносвоје вашингтонске спонзоре није изневерио! Први приоритет је био увођење програма “економских реформи” – што је израз новог светског поретка за распродају државне имовине у бесцење мултинационалним компанијама. Преко 700 000 југословенских предузећа остало је у друштвеном власништву и углавном је било контролисано од стране радничких одбора, са свега 5% капитала у приватном власништву. Компаније су могле бити продате ако је мање од 60% капитала припадало радницима. Ђинђић је брзо променио законе и распродаја је могла да почне. После две године у којима је хиљаде друштвених предузећа било продато, (многа компанијама које су учествовале у бомбардовању Југославије 1999.), прошломесечни извештај Светске банке је обиловао похвалама Ђинђићевој влади и њеном “ангажовању интернационалних банака у процесу приватизације”. Али Ђинђићу није било наређено да прода само државну имовину. Милошевић је такође морао да оде, за обећану награду од сто милиона долара, чак ако је то значило и његово киднаповање у супротности са југословенским законима и слање авионом РАФ-а на амерички финансирано режирано суђење у Хаг. Кад је продао имовину своје земље, њеног бившег председника и своје политичке ривале, шта је јеш остало да се прода ? Једино још сама држава. И јануара ове године Ђинђић је управо то и урадио. Упркос супростављању већине њених грађана, “весник демократије” следио је захтеве “међународне заједнице” и после 74 године име Југославије нестало је са политичке мапе. Стратешки циљ њене замене серијом слабих, подељених протектората коначно је био постигнут. Понекад, ипак, и најбоље изведени планови крену наопако. Упркос западним хвалоспевима, мало ће Срба оплакивати Ђинђића. За велику већину Срба, Ђинђић ће остати запамћен као квислинг који се обогатио продајући своју земљу онима који су тако немилосрдно водили рат против ње,свега неколико година раније. Ђинђићеве толико хваљене реформе подигле су цене комуналних услуга небу под облаке, незапосленост је оштро скочила на 30%, и скоро две трећине Срба сада живи испод линије сиромаштва. Још није јасно ко је испалио хице који су убили Зорана Ђинђића. Вероватноћа је да је то била операција подземља, његове везе са организованим криминалом коначно су га сустигле. Али, ма како то сурово звучало, има много људи у Србији који би радо повукли обарач. У својој недавној посети Београду, био сам погођен не само разином економске неправде, него и мржњом скоро свакога кога сам срео према премијеру, чија је популарност у народу пала испод 10% Лекција из Србије за данашње серијске мењаче режима је једноставна. Можете покушати да подјармите људе санкцијама, разарањем и бомбама. Можете, ако желите, да збаците владе које вам се не допадају, можете окушавати да наметнете своју вољу постављањем Хамида Карзаија, генерала Томија Френкса или Зорана Ђинђића да глуме империјалне конзуле. Али не замишљајте да можете натерати понижени народ да их поштује. Извор: хттп://www.гуардиан.цо.ук/wорлд/2003/мар/14/сербиа.цоммент (Прва Србија)

ОДГОВОРИТЕ
Name

Роби

12.03.2014 10:30

Дејане, из које пећине си ти изашао? Ђинђић је радио за Србију, а не за тебе и СПС... Нико не тражи да опростиш нешто. Овдје се ради о неким другим стварима. Ако прочиташ чланак пажљиво, можда и нешто схватиш!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Миљацка

12.03.2014 13:45

Браво Гаврило Принцип!

ОДГОВОРИТЕ
Name

ПОСЛЕДЊИ КИНЕСКИ ЦАР

12.03.2014 09:31

Цовјек са визијом. Зивио је брзо , рекао бих 300 км/сат.Да је зив Србија би сада била цланица ЕУ , Срби на Косову би имали много бољи статус него сто га сада имају... Уопсте, српски народ би боље зивио,а цијели регион би био мирнији и напреднији. Изгубљено је цитавих 11 година,и за то вријеме се само тапкало у мјесту. Политицари у Србији тек сада раде оно сто је Зоран радио тада?!

ОДГОВОРИТЕ
Name

РАСО87

12.03.2014 09:20

Стала ал се сад буди захваљујуци господину Александру Вучићу !!! НАПРЕД СНС

ОДГОВОРИТЕ
Name

еба Од кога

12.03.2014 07:47

Нека му је вјечна слава и хвала за све оно што је урадио и зашто је се борио.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Дејан

12.03.2014 07:40

Ја му никад нецу опростити сто је дусманима предао председника Милосевица.

ОДГОВОРИТЕ
Name

меса градацац

12.03.2014 07:36

Човјек кои је покренуо Србију и извео од мрака у којем је била 20 година. Могуће да његовом визијом крену Вуцић и Јовановић. За сада нема других личности.

ОДГОВОРИТЕ
Name

сгб

12.03.2014 07:29

Како се узме.

ОДГОВОРИТЕ
Name

српкиња

12.03.2014 07:18

Једна ласта не цини пролеце!

ОДГОВОРИТЕ
Name

правда

12.03.2014 06:47

ВЕЛИКИ ЦОВЈЕК.. сматрам да би били сви (цијели балкан) у потпуно другацијој ситуацији данас, да је зив..

ОДГОВОРИТЕ
Name

Гаврило Принцип

12.03.2014 12:17

Агент БНД од студентских дана, данима је призивао бомбардовање властите отаџбине и зато ми није јасно гдје такав човјек може бити цијењен, сем у дијелу српскога народа и код оних који не знају за ово горе, или се, пак, претварају да то не знају! Читао сам да је његов најближи сарадник свједок како је носио вреће пара / добијене од покварених Амера из центра у Будимпешти, за чији се траг никада ништа није сазнало! /, тако да уопште не жалим што је завршио на такав начин! Кратко: издајник пар екселанс! А када је тако, све друго је ирелевантно, наравно, за мене и оне сличне мени! Па, људи, Слобо би и данас био жив, не би ни био у затвору, као ни Шешељ, да није било Ђинђића, Јовановића и њима сличних.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Перо Бн

12.03.2014 15:52

Ваистина Гаврило !! ови сто пису под Српским никовима и хвале га који је звао на бомбардовање Срба ... не цуди ме сто га хвале ...

ОДГОВОРИТЕ
Name

Роби

13.03.2014 09:18

ТИ који си ставио ницк Гаврило П.(срамота што користиш име једног револуционара) и они слични теби, па ви као да живите у средњем вијеку! За вас је убиство нормалан чин, нашли сте оправдање за убиство. Браво! Било нам је одлично деведесетих, за вријеме владавине Слободана Милошевића, Шешеља и осталих великана, ко је сметао, њега/њу су убили, а било их је... да не набрајам. Тако да ти прича о издаји не пије воде, издаја је када свој народ толико зезнеш, да гледа ДНО ОДОЗДО!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Мд

13.03.2014 06:41

Обицан спијун Њемацки,позивати НАТО да бомбардује Србију да би он досао на власт не видим ста је ту добро за Србију.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Тоци

14.03.2014 07:05

Све најбоље је урадио, извукао Србију из мрака, из омче да њега није било сад би србија била други Ирак . За српкињу, једна, али вредна ласта је довољна да пролеће пробехара.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Гаврило Принцип

12.03.2014 19:48

Ево доказа да и покварени Енглези не воле квислинге: Енглески Гуардиан дан након убиства премијера Ђинђића: Београдски квислинг Убијени српски премијер био је озлоглашени западни послушник чије су економске реформе донеле беду. Нил Кларк Петак, 14. март 2003. Гардиан (Лондон) Почасти Зорану Ђинђићу, убијеном српском премијеру, пљуште као киша. Први је почео председник Буш, хвалећи његово “снажно вођство”, док је портпарол канадске владе величао “весника демократије”, а Тони Блер говорио о енергији коју је Ђинђић посветио “реформисању Србије”. У читуљама западних листова Ђинђић је скоро увек слављен као бивши студент-агитатор, који је храбро повео народни устанак против окрутног диктатора и покушао да уведе своју земљу у нову демократску еру. Али изван ЦНН-ове верзије светске историје, каријера Зорана Ђинђића изгледа прилично другачије. Они који се ограђују од доктрине промене режима требало би да се сете да Ирак није прва земља у којој су америчка и друге западне владе покушале организовати уклањање владе која није одговарала њиховим стратешким интересима. Пре три године, на реду је била Милошевићева Југославија. У својој недавној биографији Милошевића, Адам ЛеБор открива како су Сједињене Државе натрпале 70 милиона долара у кофере српске опозиције у њеном напору да збаци југословенског лидера 2000. године. По наређењу државног секретара Мадлен Олбрајт, тајна америчка канцеларија за југословенске послове била је припремљена да потпомогне организовање устанка који би збрисао аутократског Милошевића са власти. Истовремено, постоје докази да су подземне криминалне групе, контролисане од стране Зорана Ђинђића и повезане са америчком обавештајном службом, извеле серије успелих атентата кључних људи који су подржавали Милошевићев режим, укључујући министра одбране Павла Булатовића и Жику Петровића, шефа југословенског авиопревоза. Када су С. Милошевић и његова Социјалистичка партија коначно пали, Сједињене Државе су добиле “реформистичку” владу у Београду какву су желеле. Нови председник Војислав Коштуница је примио букете, али полуге моћи је држао човек Стејт Дипартмента Зоран Ђинђић – и он сигурносвоје вашингтонске спонзоре није изневерио! Први приоритет је био увођење програма “економских реформи” – што је израз новог светског поретка за распродају државне имовине у бесцење мултинационалним компанијама. Преко 700 000 југословенских предузећа остало је у друштвеном власништву и углавном је било контролисано од стране радничких одбора, са свега 5% капитала у приватном власништву. Компаније су могле бити продате ако је мање од 60% капитала припадало радницима. Ђинђић је брзо променио законе и распродаја је могла да почне. После две године у којима је хиљаде друштвених предузећа било продато, (многа компанијама које су учествовале у бомбардовању Југославије 1999.), прошломесечни извештај Светске банке је обиловао похвалама Ђинђићевој влади и њеном “ангажовању интернационалних банака у процесу приватизације”. Али Ђинђићу није било наређено да прода само државну имовину. Милошевић је такође морао да оде, за обећану награду од сто милиона долара, чак ако је то значило и његово киднаповање у супротности са југословенским законима и слање авионом РАФ-а на амерички финансирано режирано суђење у Хаг. Кад је продао имовину своје земље, њеног бившег председника и своје политичке ривале, шта је јеш остало да се прода ? Једино још сама држава. И јануара ове године Ђинђић је управо то и урадио. Упркос супростављању већине њених грађана, “весник демократије” следио је захтеве “међународне заједнице” и после 74 године име Југославије нестало је са политичке мапе. Стратешки циљ њене замене серијом слабих, подељених протектората коначно је био постигнут. Понекад, ипак, и најбоље изведени планови крену наопако. Упркос западним хвалоспевима, мало ће Срба оплакивати Ђинђића. За велику већину Срба, Ђинђић ће остати запамћен као квислинг који се обогатио продајући своју земљу онима који су тако немилосрдно водили рат против ње,свега неколико година раније. Ђинђићеве толико хваљене реформе подигле су цене комуналних услуга небу под облаке, незапосленост је оштро скочила на 30%, и скоро две трећине Срба сада живи испод линије сиромаштва. Још није јасно ко је испалио хице који су убили Зорана Ђинђића. Вероватноћа је да је то била операција подземља, његове везе са организованим криминалом коначно су га сустигле. Али, ма како то сурово звучало, има много људи у Србији који би радо повукли обарач. У својој недавној посети Београду, био сам погођен не само разином економске неправде, него и мржњом скоро свакога кога сам срео према премијеру, чија је популарност у народу пала испод 10% Лекција из Србије за данашње серијске мењаче режима је једноставна. Можете покушати да подјармите људе санкцијама, разарањем и бомбама. Можете, ако желите, да збаците владе које вам се не допадају, можете окушавати да наметнете своју вољу постављањем Хамида Карзаија, генерала Томија Френкса или Зорана Ђинђића да глуме империјалне конзуле. Али не замишљајте да можете натерати понижени народ да их поштује. Извор: хттп://www.гуардиан.цо.ук/wорлд/2003/мар/14/сербиа.цоммент (Прва Србија)

ОДГОВОРИТЕ
Name

Роби

12.03.2014 10:30

Дејане, из које пећине си ти изашао? Ђинђић је радио за Србију, а не за тебе и СПС... Нико не тражи да опростиш нешто. Овдје се ради о неким другим стварима. Ако прочиташ чланак пажљиво, можда и нешто схватиш!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Миљацка

12.03.2014 13:45

Браво Гаврило Принцип!

ОДГОВОРИТЕ
Name

ПОСЛЕДЊИ КИНЕСКИ ЦАР

12.03.2014 09:31

Цовјек са визијом. Зивио је брзо , рекао бих 300 км/сат.Да је зив Србија би сада била цланица ЕУ , Срби на Косову би имали много бољи статус него сто га сада имају... Уопсте, српски народ би боље зивио,а цијели регион би био мирнији и напреднији. Изгубљено је цитавих 11 година,и за то вријеме се само тапкало у мјесту. Политицари у Србији тек сада раде оно сто је Зоран радио тада?!

ОДГОВОРИТЕ
Name

РАСО87

12.03.2014 09:20

Стала ал се сад буди захваљујуци господину Александру Вучићу !!! НАПРЕД СНС

ОДГОВОРИТЕ
Name

еба Од кога

12.03.2014 07:47

Нека му је вјечна слава и хвала за све оно што је урадио и зашто је се борио.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Дејан

12.03.2014 07:40

Ја му никад нецу опростити сто је дусманима предао председника Милосевица.

ОДГОВОРИТЕ
Name

меса градацац

12.03.2014 07:36

Човјек кои је покренуо Србију и извео од мрака у којем је била 20 година. Могуће да његовом визијом крену Вуцић и Јовановић. За сада нема других личности.

ОДГОВОРИТЕ
Name

сгб

12.03.2014 07:29

Како се узме.

ОДГОВОРИТЕ
Name

српкиња

12.03.2014 07:18

Једна ласта не цини пролеце!

ОДГОВОРИТЕ
Name

правда

12.03.2014 06:47

ВЕЛИКИ ЦОВЈЕК.. сматрам да би били сви (цијели балкан) у потпуно другацијој ситуацији данас, да је зив..

ОДГОВОРИТЕ
Name

Гаврило Принцип

12.03.2014 12:17

Агент БНД од студентских дана, данима је призивао бомбардовање властите отаџбине и зато ми није јасно гдје такав човјек може бити цијењен, сем у дијелу српскога народа и код оних који не знају за ово горе, или се, пак, претварају да то не знају! Читао сам да је његов најближи сарадник свједок како је носио вреће пара / добијене од покварених Амера из центра у Будимпешти, за чији се траг никада ништа није сазнало! /, тако да уопште не жалим што је завршио на такав начин! Кратко: издајник пар екселанс! А када је тако, све друго је ирелевантно, наравно, за мене и оне сличне мени! Па, људи, Слобо би и данас био жив, не би ни био у затвору, као ни Шешељ, да није било Ђинђића, Јовановића и њима сличних.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Перо Бн

12.03.2014 15:52

Ваистина Гаврило !! ови сто пису под Српским никовима и хвале га који је звао на бомбардовање Срба ... не цуди ме сто га хвале ...

ОДГОВОРИТЕ
Name

Роби

13.03.2014 09:18

ТИ који си ставио ницк Гаврило П.(срамота што користиш име једног револуционара) и они слични теби, па ви као да живите у средњем вијеку! За вас је убиство нормалан чин, нашли сте оправдање за убиство. Браво! Било нам је одлично деведесетих, за вријеме владавине Слободана Милошевића, Шешеља и осталих великана, ко је сметао, њега/њу су убили, а било их је... да не набрајам. Тако да ти прича о издаји не пије воде, издаја је када свој народ толико зезнеш, да гледа ДНО ОДОЗДО!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Мд

13.03.2014 06:41

Обицан спијун Њемацки,позивати НАТО да бомбардује Србију да би он досао на власт не видим ста је ту добро за Србију.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Тоци

14.03.2014 07:05

Све најбоље је урадио, извукао Србију из мрака, из омче да њега није било сад би србија била други Ирак . За српкињу, једна, али вредна ласта је довољна да пролеће пробехара.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Гаврило Принцип

12.03.2014 19:48

Ево доказа да и покварени Енглези не воле квислинге: Енглески Гуардиан дан након убиства премијера Ђинђића: Београдски квислинг Убијени српски премијер био је озлоглашени западни послушник чије су економске реформе донеле беду. Нил Кларк Петак, 14. март 2003. Гардиан (Лондон) Почасти Зорану Ђинђићу, убијеном српском премијеру, пљуште као киша. Први је почео председник Буш, хвалећи његово “снажно вођство”, док је портпарол канадске владе величао “весника демократије”, а Тони Блер говорио о енергији коју је Ђинђић посветио “реформисању Србије”. У читуљама западних листова Ђинђић је скоро увек слављен као бивши студент-агитатор, који је храбро повео народни устанак против окрутног диктатора и покушао да уведе своју земљу у нову демократску еру. Али изван ЦНН-ове верзије светске историје, каријера Зорана Ђинђића изгледа прилично другачије. Они који се ограђују од доктрине промене режима требало би да се сете да Ирак није прва земља у којој су америчка и друге западне владе покушале организовати уклањање владе која није одговарала њиховим стратешким интересима. Пре три године, на реду је била Милошевићева Југославија. У својој недавној биографији Милошевића, Адам ЛеБор открива како су Сједињене Државе натрпале 70 милиона долара у кофере српске опозиције у њеном напору да збаци југословенског лидера 2000. године. По наређењу државног секретара Мадлен Олбрајт, тајна америчка канцеларија за југословенске послове била је припремљена да потпомогне организовање устанка који би збрисао аутократског Милошевића са власти. Истовремено, постоје докази да су подземне криминалне групе, контролисане од стране Зорана Ђинђића и повезане са америчком обавештајном службом, извеле серије успелих атентата кључних људи који су подржавали Милошевићев режим, укључујући министра одбране Павла Булатовића и Жику Петровића, шефа југословенског авиопревоза. Када су С. Милошевић и његова Социјалистичка партија коначно пали, Сједињене Државе су добиле “реформистичку” владу у Београду какву су желеле. Нови председник Војислав Коштуница је примио букете, али полуге моћи је држао човек Стејт Дипартмента Зоран Ђинђић – и он сигурносвоје вашингтонске спонзоре није изневерио! Први приоритет је био увођење програма “економских реформи” – што је израз новог светског поретка за распродају државне имовине у бесцење мултинационалним компанијама. Преко 700 000 југословенских предузећа остало је у друштвеном власништву и углавном је било контролисано од стране радничких одбора, са свега 5% капитала у приватном власништву. Компаније су могле бити продате ако је мање од 60% капитала припадало радницима. Ђинђић је брзо променио законе и распродаја је могла да почне. После две године у којима је хиљаде друштвених предузећа било продато, (многа компанијама које су учествовале у бомбардовању Југославије 1999.), прошломесечни извештај Светске банке је обиловао похвалама Ђинђићевој влади и њеном “ангажовању интернационалних банака у процесу приватизације”. Али Ђинђићу није било наређено да прода само државну имовину. Милошевић је такође морао да оде, за обећану награду од сто милиона долара, чак ако је то значило и његово киднаповање у супротности са југословенским законима и слање авионом РАФ-а на амерички финансирано режирано суђење у Хаг. Кад је продао имовину своје земље, њеног бившег председника и своје политичке ривале, шта је јеш остало да се прода ? Једино још сама држава. И јануара ове године Ђинђић је управо то и урадио. Упркос супростављању већине њених грађана, “весник демократије” следио је захтеве “међународне заједнице” и после 74 године име Југославије нестало је са политичке мапе. Стратешки циљ њене замене серијом слабих, подељених протектората коначно је био постигнут. Понекад, ипак, и најбоље изведени планови крену наопако. Упркос западним хвалоспевима, мало ће Срба оплакивати Ђинђића. За велику већину Срба, Ђинђић ће остати запамћен као квислинг који се обогатио продајући своју земљу онима који су тако немилосрдно водили рат против ње,свега неколико година раније. Ђинђићеве толико хваљене реформе подигле су цене комуналних услуга небу под облаке, незапосленост је оштро скочила на 30%, и скоро две трећине Срба сада живи испод линије сиромаштва. Још није јасно ко је испалио хице који су убили Зорана Ђинђића. Вероватноћа је да је то била операција подземља, његове везе са организованим криминалом коначно су га сустигле. Али, ма како то сурово звучало, има много људи у Србији који би радо повукли обарач. У својој недавној посети Београду, био сам погођен не само разином економске неправде, него и мржњом скоро свакога кога сам срео према премијеру, чија је популарност у народу пала испод 10% Лекција из Србије за данашње серијске мењаче режима је једноставна. Можете покушати да подјармите људе санкцијама, разарањем и бомбама. Можете, ако желите, да збаците владе које вам се не допадају, можете окушавати да наметнете своју вољу постављањем Хамида Карзаија, генерала Томија Френкса или Зорана Ђинђића да глуме империјалне конзуле. Али не замишљајте да можете натерати понижени народ да их поштује. Извор: хттп://www.гуардиан.цо.ук/wорлд/2003/мар/14/сербиа.цоммент (Прва Србија)

ОДГОВОРИТЕ
Name

Роби

12.03.2014 10:30

Дејане, из које пећине си ти изашао? Ђинђић је радио за Србију, а не за тебе и СПС... Нико не тражи да опростиш нешто. Овдје се ради о неким другим стварима. Ако прочиташ чланак пажљиво, можда и нешто схватиш!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Миљацка

12.03.2014 13:45

Браво Гаврило Принцип!

ОДГОВОРИТЕ
Name

ПОСЛЕДЊИ КИНЕСКИ ЦАР

12.03.2014 09:31

Цовјек са визијом. Зивио је брзо , рекао бих 300 км/сат.Да је зив Србија би сада била цланица ЕУ , Срби на Косову би имали много бољи статус него сто га сада имају... Уопсте, српски народ би боље зивио,а цијели регион би био мирнији и напреднији. Изгубљено је цитавих 11 година,и за то вријеме се само тапкало у мјесту. Политицари у Србији тек сада раде оно сто је Зоран радио тада?!

ОДГОВОРИТЕ
Name

РАСО87

12.03.2014 09:20

Стала ал се сад буди захваљујуци господину Александру Вучићу !!! НАПРЕД СНС

ОДГОВОРИТЕ
Name

еба Од кога

12.03.2014 07:47

Нека му је вјечна слава и хвала за све оно што је урадио и зашто је се борио.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Дејан

12.03.2014 07:40

Ја му никад нецу опростити сто је дусманима предао председника Милосевица.

ОДГОВОРИТЕ
Name

меса градацац

12.03.2014 07:36

Човјек кои је покренуо Србију и извео од мрака у којем је била 20 година. Могуће да његовом визијом крену Вуцић и Јовановић. За сада нема других личности.

ОДГОВОРИТЕ
Name

сгб

12.03.2014 07:29

Како се узме.

ОДГОВОРИТЕ
Name

српкиња

12.03.2014 07:18

Једна ласта не цини пролеце!

ОДГОВОРИТЕ
Name

правда

12.03.2014 06:47

ВЕЛИКИ ЦОВЈЕК.. сматрам да би били сви (цијели балкан) у потпуно другацијој ситуацији данас, да је зив..

ОДГОВОРИТЕ
Name

Гаврило Принцип

12.03.2014 12:17

Агент БНД од студентских дана, данима је призивао бомбардовање властите отаџбине и зато ми није јасно гдје такав човјек може бити цијењен, сем у дијелу српскога народа и код оних који не знају за ово горе, или се, пак, претварају да то не знају! Читао сам да је његов најближи сарадник свједок како је носио вреће пара / добијене од покварених Амера из центра у Будимпешти, за чији се траг никада ништа није сазнало! /, тако да уопште не жалим што је завршио на такав начин! Кратко: издајник пар екселанс! А када је тако, све друго је ирелевантно, наравно, за мене и оне сличне мени! Па, људи, Слобо би и данас био жив, не би ни био у затвору, као ни Шешељ, да није било Ђинђића, Јовановића и њима сличних.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Перо Бн

12.03.2014 15:52

Ваистина Гаврило !! ови сто пису под Српским никовима и хвале га који је звао на бомбардовање Срба ... не цуди ме сто га хвале ...

ОДГОВОРИТЕ
Name

Роби

13.03.2014 09:18

ТИ који си ставио ницк Гаврило П.(срамота што користиш име једног револуционара) и они слични теби, па ви као да живите у средњем вијеку! За вас је убиство нормалан чин, нашли сте оправдање за убиство. Браво! Било нам је одлично деведесетих, за вријеме владавине Слободана Милошевића, Шешеља и осталих великана, ко је сметао, њега/њу су убили, а било их је... да не набрајам. Тако да ти прича о издаји не пије воде, издаја је када свој народ толико зезнеш, да гледа ДНО ОДОЗДО!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Мд

13.03.2014 06:41

Обицан спијун Њемацки,позивати НАТО да бомбардује Србију да би он досао на власт не видим ста је ту добро за Србију.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Тоци

14.03.2014 07:05

Све најбоље је урадио, извукао Србију из мрака, из омче да њега није било сад би србија била други Ирак . За српкињу, једна, али вредна ласта је довољна да пролеће пробехара.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Гаврило Принцип

12.03.2014 19:48

Ево доказа да и покварени Енглези не воле квислинге: Енглески Гуардиан дан након убиства премијера Ђинђића: Београдски квислинг Убијени српски премијер био је озлоглашени западни послушник чије су економске реформе донеле беду. Нил Кларк Петак, 14. март 2003. Гардиан (Лондон) Почасти Зорану Ђинђићу, убијеном српском премијеру, пљуште као киша. Први је почео председник Буш, хвалећи његово “снажно вођство”, док је портпарол канадске владе величао “весника демократије”, а Тони Блер говорио о енергији коју је Ђинђић посветио “реформисању Србије”. У читуљама западних листова Ђинђић је скоро увек слављен као бивши студент-агитатор, који је храбро повео народни устанак против окрутног диктатора и покушао да уведе своју земљу у нову демократску еру. Али изван ЦНН-ове верзије светске историје, каријера Зорана Ђинђића изгледа прилично другачије. Они који се ограђују од доктрине промене режима требало би да се сете да Ирак није прва земља у којој су америчка и друге западне владе покушале организовати уклањање владе која није одговарала њиховим стратешким интересима. Пре три године, на реду је била Милошевићева Југославија. У својој недавној биографији Милошевића, Адам ЛеБор открива како су Сједињене Државе натрпале 70 милиона долара у кофере српске опозиције у њеном напору да збаци југословенског лидера 2000. године. По наређењу државног секретара Мадлен Олбрајт, тајна америчка канцеларија за југословенске послове била је припремљена да потпомогне организовање устанка који би збрисао аутократског Милошевића са власти. Истовремено, постоје докази да су подземне криминалне групе, контролисане од стране Зорана Ђинђића и повезане са америчком обавештајном службом, извеле серије успелих атентата кључних људи који су подржавали Милошевићев режим, укључујући министра одбране Павла Булатовића и Жику Петровића, шефа југословенског авиопревоза. Када су С. Милошевић и његова Социјалистичка партија коначно пали, Сједињене Државе су добиле “реформистичку” владу у Београду какву су желеле. Нови председник Војислав Коштуница је примио букете, али полуге моћи је држао човек Стејт Дипартмента Зоран Ђинђић – и он сигурносвоје вашингтонске спонзоре није изневерио! Први приоритет је био увођење програма “економских реформи” – што је израз новог светског поретка за распродају државне имовине у бесцење мултинационалним компанијама. Преко 700 000 југословенских предузећа остало је у друштвеном власништву и углавном је било контролисано од стране радничких одбора, са свега 5% капитала у приватном власништву. Компаније су могле бити продате ако је мање од 60% капитала припадало радницима. Ђинђић је брзо променио законе и распродаја је могла да почне. После две године у којима је хиљаде друштвених предузећа било продато, (многа компанијама које су учествовале у бомбардовању Југославије 1999.), прошломесечни извештај Светске банке је обиловао похвалама Ђинђићевој влади и њеном “ангажовању интернационалних банака у процесу приватизације”. Али Ђинђићу није било наређено да прода само државну имовину. Милошевић је такође морао да оде, за обећану награду од сто милиона долара, чак ако је то значило и његово киднаповање у супротности са југословенским законима и слање авионом РАФ-а на амерички финансирано режирано суђење у Хаг. Кад је продао имовину своје земље, њеног бившег председника и своје политичке ривале, шта је јеш остало да се прода ? Једино још сама држава. И јануара ове године Ђинђић је управо то и урадио. Упркос супростављању већине њених грађана, “весник демократије” следио је захтеве “међународне заједнице” и после 74 године име Југославије нестало је са политичке мапе. Стратешки циљ њене замене серијом слабих, подељених протектората коначно је био постигнут. Понекад, ипак, и најбоље изведени планови крену наопако. Упркос западним хвалоспевима, мало ће Срба оплакивати Ђинђића. За велику већину Срба, Ђинђић ће остати запамћен као квислинг који се обогатио продајући своју земљу онима који су тако немилосрдно водили рат против ње,свега неколико година раније. Ђинђићеве толико хваљене реформе подигле су цене комуналних услуга небу под облаке, незапосленост је оштро скочила на 30%, и скоро две трећине Срба сада живи испод линије сиромаштва. Још није јасно ко је испалио хице који су убили Зорана Ђинђића. Вероватноћа је да је то била операција подземља, његове везе са организованим криминалом коначно су га сустигле. Али, ма како то сурово звучало, има много људи у Србији који би радо повукли обарач. У својој недавној посети Београду, био сам погођен не само разином економске неправде, него и мржњом скоро свакога кога сам срео према премијеру, чија је популарност у народу пала испод 10% Лекција из Србије за данашње серијске мењаче режима је једноставна. Можете покушати да подјармите људе санкцијама, разарањем и бомбама. Можете, ако желите, да збаците владе које вам се не допадају, можете окушавати да наметнете своју вољу постављањем Хамида Карзаија, генерала Томија Френкса или Зорана Ђинђића да глуме империјалне конзуле. Али не замишљајте да можете натерати понижени народ да их поштује. Извор: хттп://www.гуардиан.цо.ук/wорлд/2003/мар/14/сербиа.цоммент (Прва Србија)

ОДГОВОРИТЕ
Name

Роби

12.03.2014 10:30

Дејане, из које пећине си ти изашао? Ђинђић је радио за Србију, а не за тебе и СПС... Нико не тражи да опростиш нешто. Овдје се ради о неким другим стварима. Ако прочиташ чланак пажљиво, можда и нешто схватиш!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Миљацка

12.03.2014 13:45

Браво Гаврило Принцип!

ОДГОВОРИТЕ
Name

ПОСЛЕДЊИ КИНЕСКИ ЦАР

12.03.2014 09:31

Цовјек са визијом. Зивио је брзо , рекао бих 300 км/сат.Да је зив Србија би сада била цланица ЕУ , Срби на Косову би имали много бољи статус него сто га сада имају... Уопсте, српски народ би боље зивио,а цијели регион би био мирнији и напреднији. Изгубљено је цитавих 11 година,и за то вријеме се само тапкало у мјесту. Политицари у Србији тек сада раде оно сто је Зоран радио тада?!

ОДГОВОРИТЕ
Name

РАСО87

12.03.2014 09:20

Стала ал се сад буди захваљујуци господину Александру Вучићу !!! НАПРЕД СНС

ОДГОВОРИТЕ
Name

еба Од кога

12.03.2014 07:47

Нека му је вјечна слава и хвала за све оно што је урадио и зашто је се борио.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Дејан

12.03.2014 07:40

Ја му никад нецу опростити сто је дусманима предао председника Милосевица.

ОДГОВОРИТЕ
Name

меса градацац

12.03.2014 07:36

Човјек кои је покренуо Србију и извео од мрака у којем је била 20 година. Могуће да његовом визијом крену Вуцић и Јовановић. За сада нема других личности.

ОДГОВОРИТЕ
Name

сгб

12.03.2014 07:29

Како се узме.

ОДГОВОРИТЕ
Name

српкиња

12.03.2014 07:18

Једна ласта не цини пролеце!

ОДГОВОРИТЕ
Name

правда

12.03.2014 06:47

ВЕЛИКИ ЦОВЈЕК.. сматрам да би били сви (цијели балкан) у потпуно другацијој ситуацији данас, да је зив..

ОДГОВОРИТЕ
Name

Гаврило Принцип

12.03.2014 12:17

Агент БНД од студентских дана, данима је призивао бомбардовање властите отаџбине и зато ми није јасно гдје такав човјек може бити цијењен, сем у дијелу српскога народа и код оних који не знају за ово горе, или се, пак, претварају да то не знају! Читао сам да је његов најближи сарадник свједок како је носио вреће пара / добијене од покварених Амера из центра у Будимпешти, за чији се траг никада ништа није сазнало! /, тако да уопште не жалим што је завршио на такав начин! Кратко: издајник пар екселанс! А када је тако, све друго је ирелевантно, наравно, за мене и оне сличне мени! Па, људи, Слобо би и данас био жив, не би ни био у затвору, као ни Шешељ, да није било Ђинђића, Јовановића и њима сличних.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Перо Бн

12.03.2014 15:52

Ваистина Гаврило !! ови сто пису под Српским никовима и хвале га који је звао на бомбардовање Срба ... не цуди ме сто га хвале ...

ОДГОВОРИТЕ
Name

Роби

13.03.2014 09:18

ТИ који си ставио ницк Гаврило П.(срамота што користиш име једног револуционара) и они слични теби, па ви као да живите у средњем вијеку! За вас је убиство нормалан чин, нашли сте оправдање за убиство. Браво! Било нам је одлично деведесетих, за вријеме владавине Слободана Милошевића, Шешеља и осталих великана, ко је сметао, њега/њу су убили, а било их је... да не набрајам. Тако да ти прича о издаји не пије воде, издаја је када свој народ толико зезнеш, да гледа ДНО ОДОЗДО!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Мд

13.03.2014 06:41

Обицан спијун Њемацки,позивати НАТО да бомбардује Србију да би он досао на власт не видим ста је ту добро за Србију.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Тоци

14.03.2014 07:05

Све најбоље је урадио, извукао Србију из мрака, из омче да њега није било сад би србија била други Ирак . За српкињу, једна, али вредна ласта је довољна да пролеће пробехара.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Гаврило Принцип

12.03.2014 19:48

Ево доказа да и покварени Енглези не воле квислинге: Енглески Гуардиан дан након убиства премијера Ђинђића: Београдски квислинг Убијени српски премијер био је озлоглашени западни послушник чије су економске реформе донеле беду. Нил Кларк Петак, 14. март 2003. Гардиан (Лондон) Почасти Зорану Ђинђићу, убијеном српском премијеру, пљуште као киша. Први је почео председник Буш, хвалећи његово “снажно вођство”, док је портпарол канадске владе величао “весника демократије”, а Тони Блер говорио о енергији коју је Ђинђић посветио “реформисању Србије”. У читуљама западних листова Ђинђић је скоро увек слављен као бивши студент-агитатор, који је храбро повео народни устанак против окрутног диктатора и покушао да уведе своју земљу у нову демократску еру. Али изван ЦНН-ове верзије светске историје, каријера Зорана Ђинђића изгледа прилично другачије. Они који се ограђују од доктрине промене режима требало би да се сете да Ирак није прва земља у којој су америчка и друге западне владе покушале организовати уклањање владе која није одговарала њиховим стратешким интересима. Пре три године, на реду је била Милошевићева Југославија. У својој недавној биографији Милошевића, Адам ЛеБор открива како су Сједињене Државе натрпале 70 милиона долара у кофере српске опозиције у њеном напору да збаци југословенског лидера 2000. године. По наређењу државног секретара Мадлен Олбрајт, тајна америчка канцеларија за југословенске послове била је припремљена да потпомогне организовање устанка који би збрисао аутократског Милошевића са власти. Истовремено, постоје докази да су подземне криминалне групе, контролисане од стране Зорана Ђинђића и повезане са америчком обавештајном службом, извеле серије успелих атентата кључних људи који су подржавали Милошевићев режим, укључујући министра одбране Павла Булатовића и Жику Петровића, шефа југословенског авиопревоза. Када су С. Милошевић и његова Социјалистичка партија коначно пали, Сједињене Државе су добиле “реформистичку” владу у Београду какву су желеле. Нови председник Војислав Коштуница је примио букете, али полуге моћи је држао човек Стејт Дипартмента Зоран Ђинђић – и он сигурносвоје вашингтонске спонзоре није изневерио! Први приоритет је био увођење програма “економских реформи” – што је израз новог светског поретка за распродају државне имовине у бесцење мултинационалним компанијама. Преко 700 000 југословенских предузећа остало је у друштвеном власништву и углавном је било контролисано од стране радничких одбора, са свега 5% капитала у приватном власништву. Компаније су могле бити продате ако је мање од 60% капитала припадало радницима. Ђинђић је брзо променио законе и распродаја је могла да почне. После две године у којима је хиљаде друштвених предузећа било продато, (многа компанијама које су учествовале у бомбардовању Југославије 1999.), прошломесечни извештај Светске банке је обиловао похвалама Ђинђићевој влади и њеном “ангажовању интернационалних банака у процесу приватизације”. Али Ђинђићу није било наређено да прода само државну имовину. Милошевић је такође морао да оде, за обећану награду од сто милиона долара, чак ако је то значило и његово киднаповање у супротности са југословенским законима и слање авионом РАФ-а на амерички финансирано режирано суђење у Хаг. Кад је продао имовину своје земље, њеног бившег председника и своје политичке ривале, шта је јеш остало да се прода ? Једино још сама држава. И јануара ове године Ђинђић је управо то и урадио. Упркос супростављању већине њених грађана, “весник демократије” следио је захтеве “међународне заједнице” и после 74 године име Југославије нестало је са политичке мапе. Стратешки циљ њене замене серијом слабих, подељених протектората коначно је био постигнут. Понекад, ипак, и најбоље изведени планови крену наопако. Упркос западним хвалоспевима, мало ће Срба оплакивати Ђинђића. За велику већину Срба, Ђинђић ће остати запамћен као квислинг који се обогатио продајући своју земљу онима који су тако немилосрдно водили рат против ње,свега неколико година раније. Ђинђићеве толико хваљене реформе подигле су цене комуналних услуга небу под облаке, незапосленост је оштро скочила на 30%, и скоро две трећине Срба сада живи испод линије сиромаштва. Још није јасно ко је испалио хице који су убили Зорана Ђинђића. Вероватноћа је да је то била операција подземља, његове везе са организованим криминалом коначно су га сустигле. Али, ма како то сурово звучало, има много људи у Србији који би радо повукли обарач. У својој недавној посети Београду, био сам погођен не само разином економске неправде, него и мржњом скоро свакога кога сам срео према премијеру, чија је популарност у народу пала испод 10% Лекција из Србије за данашње серијске мењаче режима је једноставна. Можете покушати да подјармите људе санкцијама, разарањем и бомбама. Можете, ако желите, да збаците владе које вам се не допадају, можете окушавати да наметнете своју вољу постављањем Хамида Карзаија, генерала Томија Френкса или Зорана Ђинђића да глуме империјалне конзуле. Али не замишљајте да можете натерати понижени народ да их поштује. Извор: хттп://www.гуардиан.цо.ук/wорлд/2003/мар/14/сербиа.цоммент (Прва Србија)

ОДГОВОРИТЕ
Name

Роби

12.03.2014 10:30

Дејане, из које пећине си ти изашао? Ђинђић је радио за Србију, а не за тебе и СПС... Нико не тражи да опростиш нешто. Овдје се ради о неким другим стварима. Ако прочиташ чланак пажљиво, можда и нешто схватиш!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Миљацка

12.03.2014 13:45

Браво Гаврило Принцип!

ОДГОВОРИТЕ
Name

ПОСЛЕДЊИ КИНЕСКИ ЦАР

12.03.2014 09:31

Цовјек са визијом. Зивио је брзо , рекао бих 300 км/сат.Да је зив Србија би сада била цланица ЕУ , Срби на Косову би имали много бољи статус него сто га сада имају... Уопсте, српски народ би боље зивио,а цијели регион би био мирнији и напреднији. Изгубљено је цитавих 11 година,и за то вријеме се само тапкало у мјесту. Политицари у Србији тек сада раде оно сто је Зоран радио тада?!

ОДГОВОРИТЕ
Name

РАСО87

12.03.2014 09:20

Стала ал се сад буди захваљујуци господину Александру Вучићу !!! НАПРЕД СНС

ОДГОВОРИТЕ
Name

еба Од кога

12.03.2014 07:47

Нека му је вјечна слава и хвала за све оно што је урадио и зашто је се борио.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Дејан

12.03.2014 07:40

Ја му никад нецу опростити сто је дусманима предао председника Милосевица.

ОДГОВОРИТЕ
Name

меса градацац

12.03.2014 07:36

Човјек кои је покренуо Србију и извео од мрака у којем је била 20 година. Могуће да његовом визијом крену Вуцић и Јовановић. За сада нема других личности.

ОДГОВОРИТЕ
Name

сгб

12.03.2014 07:29

Како се узме.

ОДГОВОРИТЕ
Name

српкиња

12.03.2014 07:18

Једна ласта не цини пролеце!

ОДГОВОРИТЕ
Name

правда

12.03.2014 06:47

ВЕЛИКИ ЦОВЈЕК.. сматрам да би били сви (цијели балкан) у потпуно другацијој ситуацији данас, да је зив..

ОДГОВОРИТЕ
Name

Гаврило Принцип

12.03.2014 12:17

Агент БНД од студентских дана, данима је призивао бомбардовање властите отаџбине и зато ми није јасно гдје такав човјек може бити цијењен, сем у дијелу српскога народа и код оних који не знају за ово горе, или се, пак, претварају да то не знају! Читао сам да је његов најближи сарадник свједок како је носио вреће пара / добијене од покварених Амера из центра у Будимпешти, за чији се траг никада ништа није сазнало! /, тако да уопште не жалим што је завршио на такав начин! Кратко: издајник пар екселанс! А када је тако, све друго је ирелевантно, наравно, за мене и оне сличне мени! Па, људи, Слобо би и данас био жив, не би ни био у затвору, као ни Шешељ, да није било Ђинђића, Јовановића и њима сличних.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Перо Бн

12.03.2014 15:52

Ваистина Гаврило !! ови сто пису под Српским никовима и хвале га који је звао на бомбардовање Срба ... не цуди ме сто га хвале ...

ОДГОВОРИТЕ
Name

Роби

13.03.2014 09:18

ТИ који си ставио ницк Гаврило П.(срамота што користиш име једног револуционара) и они слични теби, па ви као да живите у средњем вијеку! За вас је убиство нормалан чин, нашли сте оправдање за убиство. Браво! Било нам је одлично деведесетих, за вријеме владавине Слободана Милошевића, Шешеља и осталих великана, ко је сметао, њега/њу су убили, а било их је... да не набрајам. Тако да ти прича о издаји не пије воде, издаја је када свој народ толико зезнеш, да гледа ДНО ОДОЗДО!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Мд

13.03.2014 06:41

Обицан спијун Њемацки,позивати НАТО да бомбардује Србију да би он досао на власт не видим ста је ту добро за Србију.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Тоци

14.03.2014 07:05

Све најбоље је урадио, извукао Србију из мрака, из омче да њега није било сад би србија била други Ирак . За српкињу, једна, али вредна ласта је довољна да пролеће пробехара.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Гаврило Принцип

12.03.2014 19:48

Ево доказа да и покварени Енглези не воле квислинге: Енглески Гуардиан дан након убиства премијера Ђинђића: Београдски квислинг Убијени српски премијер био је озлоглашени западни послушник чије су економске реформе донеле беду. Нил Кларк Петак, 14. март 2003. Гардиан (Лондон) Почасти Зорану Ђинђићу, убијеном српском премијеру, пљуште као киша. Први је почео председник Буш, хвалећи његово “снажно вођство”, док је портпарол канадске владе величао “весника демократије”, а Тони Блер говорио о енергији коју је Ђинђић посветио “реформисању Србије”. У читуљама западних листова Ђинђић је скоро увек слављен као бивши студент-агитатор, који је храбро повео народни устанак против окрутног диктатора и покушао да уведе своју земљу у нову демократску еру. Али изван ЦНН-ове верзије светске историје, каријера Зорана Ђинђића изгледа прилично другачије. Они који се ограђују од доктрине промене режима требало би да се сете да Ирак није прва земља у којој су америчка и друге западне владе покушале организовати уклањање владе која није одговарала њиховим стратешким интересима. Пре три године, на реду је била Милошевићева Југославија. У својој недавној биографији Милошевића, Адам ЛеБор открива како су Сједињене Државе натрпале 70 милиона долара у кофере српске опозиције у њеном напору да збаци југословенског лидера 2000. године. По наређењу државног секретара Мадлен Олбрајт, тајна америчка канцеларија за југословенске послове била је припремљена да потпомогне организовање устанка који би збрисао аутократског Милошевића са власти. Истовремено, постоје докази да су подземне криминалне групе, контролисане од стране Зорана Ђинђића и повезане са америчком обавештајном службом, извеле серије успелих атентата кључних људи који су подржавали Милошевићев режим, укључујући министра одбране Павла Булатовића и Жику Петровића, шефа југословенског авиопревоза. Када су С. Милошевић и његова Социјалистичка партија коначно пали, Сједињене Државе су добиле “реформистичку” владу у Београду какву су желеле. Нови председник Војислав Коштуница је примио букете, али полуге моћи је држао човек Стејт Дипартмента Зоран Ђинђић – и он сигурносвоје вашингтонске спонзоре није изневерио! Први приоритет је био увођење програма “економских реформи” – што је израз новог светског поретка за распродају државне имовине у бесцење мултинационалним компанијама. Преко 700 000 југословенских предузећа остало је у друштвеном власништву и углавном је било контролисано од стране радничких одбора, са свега 5% капитала у приватном власништву. Компаније су могле бити продате ако је мање од 60% капитала припадало радницима. Ђинђић је брзо променио законе и распродаја је могла да почне. После две године у којима је хиљаде друштвених предузећа било продато, (многа компанијама које су учествовале у бомбардовању Југославије 1999.), прошломесечни извештај Светске банке је обиловао похвалама Ђинђићевој влади и њеном “ангажовању интернационалних банака у процесу приватизације”. Али Ђинђићу није било наређено да прода само државну имовину. Милошевић је такође морао да оде, за обећану награду од сто милиона долара, чак ако је то значило и његово киднаповање у супротности са југословенским законима и слање авионом РАФ-а на амерички финансирано режирано суђење у Хаг. Кад је продао имовину своје земље, њеног бившег председника и своје политичке ривале, шта је јеш остало да се прода ? Једино још сама држава. И јануара ове године Ђинђић је управо то и урадио. Упркос супростављању већине њених грађана, “весник демократије” следио је захтеве “међународне заједнице” и после 74 године име Југославије нестало је са политичке мапе. Стратешки циљ њене замене серијом слабих, подељених протектората коначно је био постигнут. Понекад, ипак, и најбоље изведени планови крену наопако. Упркос западним хвалоспевима, мало ће Срба оплакивати Ђинђића. За велику већину Срба, Ђинђић ће остати запамћен као квислинг који се обогатио продајући своју земљу онима који су тако немилосрдно водили рат против ње,свега неколико година раније. Ђинђићеве толико хваљене реформе подигле су цене комуналних услуга небу под облаке, незапосленост је оштро скочила на 30%, и скоро две трећине Срба сада живи испод линије сиромаштва. Још није јасно ко је испалио хице који су убили Зорана Ђинђића. Вероватноћа је да је то била операција подземља, његове везе са организованим криминалом коначно су га сустигле. Али, ма како то сурово звучало, има много људи у Србији који би радо повукли обарач. У својој недавној посети Београду, био сам погођен не само разином економске неправде, него и мржњом скоро свакога кога сам срео према премијеру, чија је популарност у народу пала испод 10% Лекција из Србије за данашње серијске мењаче режима је једноставна. Можете покушати да подјармите људе санкцијама, разарањем и бомбама. Можете, ако желите, да збаците владе које вам се не допадају, можете окушавати да наметнете своју вољу постављањем Хамида Карзаија, генерала Томија Френкса или Зорана Ђинђића да глуме империјалне конзуле. Али не замишљајте да можете натерати понижени народ да их поштује. Извор: хттп://www.гуардиан.цо.ук/wорлд/2003/мар/14/сербиа.цоммент (Прва Србија)

ОДГОВОРИТЕ
Name

Роби

12.03.2014 10:30

Дејане, из које пећине си ти изашао? Ђинђић је радио за Србију, а не за тебе и СПС... Нико не тражи да опростиш нешто. Овдје се ради о неким другим стварима. Ако прочиташ чланак пажљиво, можда и нешто схватиш!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Миљацка

12.03.2014 13:45

Браво Гаврило Принцип!

ОДГОВОРИТЕ
Name

ПОСЛЕДЊИ КИНЕСКИ ЦАР

12.03.2014 09:31

Цовјек са визијом. Зивио је брзо , рекао бих 300 км/сат.Да је зив Србија би сада била цланица ЕУ , Срби на Косову би имали много бољи статус него сто га сада имају... Уопсте, српски народ би боље зивио,а цијели регион би био мирнији и напреднији. Изгубљено је цитавих 11 година,и за то вријеме се само тапкало у мјесту. Политицари у Србији тек сада раде оно сто је Зоран радио тада?!

ОДГОВОРИТЕ
Name

РАСО87

12.03.2014 09:20

Стала ал се сад буди захваљујуци господину Александру Вучићу !!! НАПРЕД СНС

ОДГОВОРИТЕ
Name

еба Од кога

12.03.2014 07:47

Нека му је вјечна слава и хвала за све оно што је урадио и зашто је се борио.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Дејан

12.03.2014 07:40

Ја му никад нецу опростити сто је дусманима предао председника Милосевица.

ОДГОВОРИТЕ
Name

меса градацац

12.03.2014 07:36

Човјек кои је покренуо Србију и извео од мрака у којем је била 20 година. Могуће да његовом визијом крену Вуцић и Јовановић. За сада нема других личности.

ОДГОВОРИТЕ
Name

сгб

12.03.2014 07:29

Како се узме.

ОДГОВОРИТЕ
Name

српкиња

12.03.2014 07:18

Једна ласта не цини пролеце!

ОДГОВОРИТЕ
Name

правда

12.03.2014 06:47

ВЕЛИКИ ЦОВЈЕК.. сматрам да би били сви (цијели балкан) у потпуно другацијој ситуацији данас, да је зив..

ОДГОВОРИТЕ
Name

Гаврило Принцип

12.03.2014 12:17

Агент БНД од студентских дана, данима је призивао бомбардовање властите отаџбине и зато ми није јасно гдје такав човјек може бити цијењен, сем у дијелу српскога народа и код оних који не знају за ово горе, или се, пак, претварају да то не знају! Читао сам да је његов најближи сарадник свједок како је носио вреће пара / добијене од покварених Амера из центра у Будимпешти, за чији се траг никада ништа није сазнало! /, тако да уопште не жалим што је завршио на такав начин! Кратко: издајник пар екселанс! А када је тако, све друго је ирелевантно, наравно, за мене и оне сличне мени! Па, људи, Слобо би и данас био жив, не би ни био у затвору, као ни Шешељ, да није било Ђинђића, Јовановића и њима сличних.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Перо Бн

12.03.2014 15:52

Ваистина Гаврило !! ови сто пису под Српским никовима и хвале га који је звао на бомбардовање Срба ... не цуди ме сто га хвале ...

ОДГОВОРИТЕ
Name

Роби

13.03.2014 09:18

ТИ који си ставио ницк Гаврило П.(срамота што користиш име једног револуционара) и они слични теби, па ви као да живите у средњем вијеку! За вас је убиство нормалан чин, нашли сте оправдање за убиство. Браво! Било нам је одлично деведесетих, за вријеме владавине Слободана Милошевића, Шешеља и осталих великана, ко је сметао, њега/њу су убили, а било их је... да не набрајам. Тако да ти прича о издаји не пије воде, издаја је када свој народ толико зезнеш, да гледа ДНО ОДОЗДО!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Мд

13.03.2014 06:41

Обицан спијун Њемацки,позивати НАТО да бомбардује Србију да би он досао на власт не видим ста је ту добро за Србију.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Тоци

14.03.2014 07:05

Све најбоље је урадио, извукао Србију из мрака, из омче да њега није било сад би србија била други Ирак . За српкињу, једна, али вредна ласта је довољна да пролеће пробехара.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Гаврило Принцип

12.03.2014 19:48

Ево доказа да и покварени Енглези не воле квислинге: Енглески Гуардиан дан након убиства премијера Ђинђића: Београдски квислинг Убијени српски премијер био је озлоглашени западни послушник чије су економске реформе донеле беду. Нил Кларк Петак, 14. март 2003. Гардиан (Лондон) Почасти Зорану Ђинђићу, убијеном српском премијеру, пљуште као киша. Први је почео председник Буш, хвалећи његово “снажно вођство”, док је портпарол канадске владе величао “весника демократије”, а Тони Блер говорио о енергији коју је Ђинђић посветио “реформисању Србије”. У читуљама западних листова Ђинђић је скоро увек слављен као бивши студент-агитатор, који је храбро повео народни устанак против окрутног диктатора и покушао да уведе своју земљу у нову демократску еру. Али изван ЦНН-ове верзије светске историје, каријера Зорана Ђинђића изгледа прилично другачије. Они који се ограђују од доктрине промене режима требало би да се сете да Ирак није прва земља у којој су америчка и друге западне владе покушале организовати уклањање владе која није одговарала њиховим стратешким интересима. Пре три године, на реду је била Милошевићева Југославија. У својој недавној биографији Милошевића, Адам ЛеБор открива како су Сједињене Државе натрпале 70 милиона долара у кофере српске опозиције у њеном напору да збаци југословенског лидера 2000. године. По наређењу државног секретара Мадлен Олбрајт, тајна америчка канцеларија за југословенске послове била је припремљена да потпомогне организовање устанка који би збрисао аутократског Милошевића са власти. Истовремено, постоје докази да су подземне криминалне групе, контролисане од стране Зорана Ђинђића и повезане са америчком обавештајном службом, извеле серије успелих атентата кључних људи који су подржавали Милошевићев режим, укључујући министра одбране Павла Булатовића и Жику Петровића, шефа југословенског авиопревоза. Када су С. Милошевић и његова Социјалистичка партија коначно пали, Сједињене Државе су добиле “реформистичку” владу у Београду какву су желеле. Нови председник Војислав Коштуница је примио букете, али полуге моћи је држао човек Стејт Дипартмента Зоран Ђинђић – и он сигурносвоје вашингтонске спонзоре није изневерио! Први приоритет је био увођење програма “економских реформи” – што је израз новог светског поретка за распродају државне имовине у бесцење мултинационалним компанијама. Преко 700 000 југословенских предузећа остало је у друштвеном власништву и углавном је било контролисано од стране радничких одбора, са свега 5% капитала у приватном власништву. Компаније су могле бити продате ако је мање од 60% капитала припадало радницима. Ђинђић је брзо променио законе и распродаја је могла да почне. После две године у којима је хиљаде друштвених предузећа било продато, (многа компанијама које су учествовале у бомбардовању Југославије 1999.), прошломесечни извештај Светске банке је обиловао похвалама Ђинђићевој влади и њеном “ангажовању интернационалних банака у процесу приватизације”. Али Ђинђићу није било наређено да прода само државну имовину. Милошевић је такође морао да оде, за обећану награду од сто милиона долара, чак ако је то значило и његово киднаповање у супротности са југословенским законима и слање авионом РАФ-а на амерички финансирано режирано суђење у Хаг. Кад је продао имовину своје земље, њеног бившег председника и своје политичке ривале, шта је јеш остало да се прода ? Једино још сама држава. И јануара ове године Ђинђић је управо то и урадио. Упркос супростављању већине њених грађана, “весник демократије” следио је захтеве “међународне заједнице” и после 74 године име Југославије нестало је са политичке мапе. Стратешки циљ њене замене серијом слабих, подељених протектората коначно је био постигнут. Понекад, ипак, и најбоље изведени планови крену наопако. Упркос западним хвалоспевима, мало ће Срба оплакивати Ђинђића. За велику већину Срба, Ђинђић ће остати запамћен као квислинг који се обогатио продајући своју земљу онима који су тако немилосрдно водили рат против ње,свега неколико година раније. Ђинђићеве толико хваљене реформе подигле су цене комуналних услуга небу под облаке, незапосленост је оштро скочила на 30%, и скоро две трећине Срба сада живи испод линије сиромаштва. Још није јасно ко је испалио хице који су убили Зорана Ђинђића. Вероватноћа је да је то била операција подземља, његове везе са организованим криминалом коначно су га сустигле. Али, ма како то сурово звучало, има много људи у Србији који би радо повукли обарач. У својој недавној посети Београду, био сам погођен не само разином економске неправде, него и мржњом скоро свакога кога сам срео према премијеру, чија је популарност у народу пала испод 10% Лекција из Србије за данашње серијске мењаче режима је једноставна. Можете покушати да подјармите људе санкцијама, разарањем и бомбама. Можете, ако желите, да збаците владе које вам се не допадају, можете окушавати да наметнете своју вољу постављањем Хамида Карзаија, генерала Томија Френкса или Зорана Ђинђића да глуме империјалне конзуле. Али не замишљајте да можете натерати понижени народ да их поштује. Извор: хттп://www.гуардиан.цо.ук/wорлд/2003/мар/14/сербиа.цоммент (Прва Србија)

ОДГОВОРИТЕ
Name

Роби

12.03.2014 10:30

Дејане, из које пећине си ти изашао? Ђинђић је радио за Србију, а не за тебе и СПС... Нико не тражи да опростиш нешто. Овдје се ради о неким другим стварима. Ако прочиташ чланак пажљиво, можда и нешто схватиш!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Миљацка

12.03.2014 13:45

Браво Гаврило Принцип!

ОДГОВОРИТЕ
Name

ПОСЛЕДЊИ КИНЕСКИ ЦАР

12.03.2014 09:31

Цовјек са визијом. Зивио је брзо , рекао бих 300 км/сат.Да је зив Србија би сада била цланица ЕУ , Срби на Косову би имали много бољи статус него сто га сада имају... Уопсте, српски народ би боље зивио,а цијели регион би био мирнији и напреднији. Изгубљено је цитавих 11 година,и за то вријеме се само тапкало у мјесту. Политицари у Србији тек сада раде оно сто је Зоран радио тада?!

ОДГОВОРИТЕ
Name

РАСО87

12.03.2014 09:20

Стала ал се сад буди захваљујуци господину Александру Вучићу !!! НАПРЕД СНС

ОДГОВОРИТЕ
Name

еба Од кога

12.03.2014 07:47

Нека му је вјечна слава и хвала за све оно што је урадио и зашто је се борио.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Дејан

12.03.2014 07:40

Ја му никад нецу опростити сто је дусманима предао председника Милосевица.

ОДГОВОРИТЕ
Name

меса градацац

12.03.2014 07:36

Човјек кои је покренуо Србију и извео од мрака у којем је била 20 година. Могуће да његовом визијом крену Вуцић и Јовановић. За сада нема других личности.

ОДГОВОРИТЕ
Name

сгб

12.03.2014 07:29

Како се узме.

ОДГОВОРИТЕ
Name

српкиња

12.03.2014 07:18

Једна ласта не цини пролеце!

ОДГОВОРИТЕ
Name

правда

12.03.2014 06:47

ВЕЛИКИ ЦОВЈЕК.. сматрам да би били сви (цијели балкан) у потпуно другацијој ситуацији данас, да је зив..

ОДГОВОРИТЕ
Name

Гаврило Принцип

12.03.2014 12:17

Агент БНД од студентских дана, данима је призивао бомбардовање властите отаџбине и зато ми није јасно гдје такав човјек може бити цијењен, сем у дијелу српскога народа и код оних који не знају за ово горе, или се, пак, претварају да то не знају! Читао сам да је његов најближи сарадник свједок како је носио вреће пара / добијене од покварених Амера из центра у Будимпешти, за чији се траг никада ништа није сазнало! /, тако да уопште не жалим што је завршио на такав начин! Кратко: издајник пар екселанс! А када је тако, све друго је ирелевантно, наравно, за мене и оне сличне мени! Па, људи, Слобо би и данас био жив, не би ни био у затвору, као ни Шешељ, да није било Ђинђића, Јовановића и њима сличних.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Перо Бн

12.03.2014 15:52

Ваистина Гаврило !! ови сто пису под Српским никовима и хвале га који је звао на бомбардовање Срба ... не цуди ме сто га хвале ...

ОДГОВОРИТЕ
Name

Роби

13.03.2014 09:18

ТИ који си ставио ницк Гаврило П.(срамота што користиш име једног револуционара) и они слични теби, па ви као да живите у средњем вијеку! За вас је убиство нормалан чин, нашли сте оправдање за убиство. Браво! Било нам је одлично деведесетих, за вријеме владавине Слободана Милошевића, Шешеља и осталих великана, ко је сметао, њега/њу су убили, а било их је... да не набрајам. Тако да ти прича о издаји не пије воде, издаја је када свој народ толико зезнеш, да гледа ДНО ОДОЗДО!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Мд

13.03.2014 06:41

Обицан спијун Њемацки,позивати НАТО да бомбардује Србију да би он досао на власт не видим ста је ту добро за Србију.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Тоци

14.03.2014 07:05

Све најбоље је урадио, извукао Србију из мрака, из омче да њега није било сад би србија била други Ирак . За српкињу, једна, али вредна ласта је довољна да пролеће пробехара.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Гаврило Принцип

12.03.2014 19:48

Ево доказа да и покварени Енглези не воле квислинге: Енглески Гуардиан дан након убиства премијера Ђинђића: Београдски квислинг Убијени српски премијер био је озлоглашени западни послушник чије су економске реформе донеле беду. Нил Кларк Петак, 14. март 2003. Гардиан (Лондон) Почасти Зорану Ђинђићу, убијеном српском премијеру, пљуште као киша. Први је почео председник Буш, хвалећи његово “снажно вођство”, док је портпарол канадске владе величао “весника демократије”, а Тони Блер говорио о енергији коју је Ђинђић посветио “реформисању Србије”. У читуљама западних листова Ђинђић је скоро увек слављен као бивши студент-агитатор, који је храбро повео народни устанак против окрутног диктатора и покушао да уведе своју земљу у нову демократску еру. Али изван ЦНН-ове верзије светске историје, каријера Зорана Ђинђића изгледа прилично другачије. Они који се ограђују од доктрине промене режима требало би да се сете да Ирак није прва земља у којој су америчка и друге западне владе покушале организовати уклањање владе која није одговарала њиховим стратешким интересима. Пре три године, на реду је била Милошевићева Југославија. У својој недавној биографији Милошевића, Адам ЛеБор открива како су Сједињене Државе натрпале 70 милиона долара у кофере српске опозиције у њеном напору да збаци југословенског лидера 2000. године. По наређењу државног секретара Мадлен Олбрајт, тајна америчка канцеларија за југословенске послове била је припремљена да потпомогне организовање устанка који би збрисао аутократског Милошевића са власти. Истовремено, постоје докази да су подземне криминалне групе, контролисане од стране Зорана Ђинђића и повезане са америчком обавештајном службом, извеле серије успелих атентата кључних људи који су подржавали Милошевићев режим, укључујући министра одбране Павла Булатовића и Жику Петровића, шефа југословенског авиопревоза. Када су С. Милошевић и његова Социјалистичка партија коначно пали, Сједињене Државе су добиле “реформистичку” владу у Београду какву су желеле. Нови председник Војислав Коштуница је примио букете, али полуге моћи је држао човек Стејт Дипартмента Зоран Ђинђић – и он сигурносвоје вашингтонске спонзоре није изневерио! Први приоритет је био увођење програма “економских реформи” – што је израз новог светског поретка за распродају државне имовине у бесцење мултинационалним компанијама. Преко 700 000 југословенских предузећа остало је у друштвеном власништву и углавном је било контролисано од стране радничких одбора, са свега 5% капитала у приватном власништву. Компаније су могле бити продате ако је мање од 60% капитала припадало радницима. Ђинђић је брзо променио законе и распродаја је могла да почне. После две године у којима је хиљаде друштвених предузећа било продато, (многа компанијама које су учествовале у бомбардовању Југославије 1999.), прошломесечни извештај Светске банке је обиловао похвалама Ђинђићевој влади и њеном “ангажовању интернационалних банака у процесу приватизације”. Али Ђинђићу није било наређено да прода само државну имовину. Милошевић је такође морао да оде, за обећану награду од сто милиона долара, чак ако је то значило и његово киднаповање у супротности са југословенским законима и слање авионом РАФ-а на амерички финансирано режирано суђење у Хаг. Кад је продао имовину своје земље, њеног бившег председника и своје политичке ривале, шта је јеш остало да се прода ? Једино још сама држава. И јануара ове године Ђинђић је управо то и урадио. Упркос супростављању већине њених грађана, “весник демократије” следио је захтеве “међународне заједнице” и после 74 године име Југославије нестало је са политичке мапе. Стратешки циљ њене замене серијом слабих, подељених протектората коначно је био постигнут. Понекад, ипак, и најбоље изведени планови крену наопако. Упркос западним хвалоспевима, мало ће Срба оплакивати Ђинђића. За велику већину Срба, Ђинђић ће остати запамћен као квислинг који се обогатио продајући своју земљу онима који су тако немилосрдно водили рат против ње,свега неколико година раније. Ђинђићеве толико хваљене реформе подигле су цене комуналних услуга небу под облаке, незапосленост је оштро скочила на 30%, и скоро две трећине Срба сада живи испод линије сиромаштва. Још није јасно ко је испалио хице који су убили Зорана Ђинђића. Вероватноћа је да је то била операција подземља, његове везе са организованим криминалом коначно су га сустигле. Али, ма како то сурово звучало, има много људи у Србији који би радо повукли обарач. У својој недавној посети Београду, био сам погођен не само разином економске неправде, него и мржњом скоро свакога кога сам срео према премијеру, чија је популарност у народу пала испод 10% Лекција из Србије за данашње серијске мењаче режима је једноставна. Можете покушати да подјармите људе санкцијама, разарањем и бомбама. Можете, ако желите, да збаците владе које вам се не допадају, можете окушавати да наметнете своју вољу постављањем Хамида Карзаија, генерала Томија Френкса или Зорана Ђинђића да глуме империјалне конзуле. Али не замишљајте да можете натерати понижени народ да их поштује. Извор: хттп://www.гуардиан.цо.ук/wорлд/2003/мар/14/сербиа.цоммент (Прва Србија)

ОДГОВОРИТЕ
Name

Роби

12.03.2014 10:30

Дејане, из које пећине си ти изашао? Ђинђић је радио за Србију, а не за тебе и СПС... Нико не тражи да опростиш нешто. Овдје се ради о неким другим стварима. Ако прочиташ чланак пажљиво, можда и нешто схватиш!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Миљацка

12.03.2014 13:45

Браво Гаврило Принцип!

ОДГОВОРИТЕ
Name

ПОСЛЕДЊИ КИНЕСКИ ЦАР

12.03.2014 09:31

Цовјек са визијом. Зивио је брзо , рекао бих 300 км/сат.Да је зив Србија би сада била цланица ЕУ , Срби на Косову би имали много бољи статус него сто га сада имају... Уопсте, српски народ би боље зивио,а цијели регион би био мирнији и напреднији. Изгубљено је цитавих 11 година,и за то вријеме се само тапкало у мјесту. Политицари у Србији тек сада раде оно сто је Зоран радио тада?!

ОДГОВОРИТЕ
Name

РАСО87

12.03.2014 09:20

Стала ал се сад буди захваљујуци господину Александру Вучићу !!! НАПРЕД СНС

ОДГОВОРИТЕ
Name

еба Од кога

12.03.2014 07:47

Нека му је вјечна слава и хвала за све оно што је урадио и зашто је се борио.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Дејан

12.03.2014 07:40

Ја му никад нецу опростити сто је дусманима предао председника Милосевица.

ОДГОВОРИТЕ
Name

меса градацац

12.03.2014 07:36

Човјек кои је покренуо Србију и извео од мрака у којем је била 20 година. Могуће да његовом визијом крену Вуцић и Јовановић. За сада нема других личности.

ОДГОВОРИТЕ
Name

сгб

12.03.2014 07:29

Како се узме.

ОДГОВОРИТЕ
Name

српкиња

12.03.2014 07:18

Једна ласта не цини пролеце!

ОДГОВОРИТЕ
Name

правда

12.03.2014 06:47

ВЕЛИКИ ЦОВЈЕК.. сматрам да би били сви (цијели балкан) у потпуно другацијој ситуацији данас, да је зив..

ОДГОВОРИТЕ
Name

Гаврило Принцип

12.03.2014 12:17

Агент БНД од студентских дана, данима је призивао бомбардовање властите отаџбине и зато ми није јасно гдје такав човјек може бити цијењен, сем у дијелу српскога народа и код оних који не знају за ово горе, или се, пак, претварају да то не знају! Читао сам да је његов најближи сарадник свједок како је носио вреће пара / добијене од покварених Амера из центра у Будимпешти, за чији се траг никада ништа није сазнало! /, тако да уопште не жалим што је завршио на такав начин! Кратко: издајник пар екселанс! А када је тако, све друго је ирелевантно, наравно, за мене и оне сличне мени! Па, људи, Слобо би и данас био жив, не би ни био у затвору, као ни Шешељ, да није било Ђинђића, Јовановића и њима сличних.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Перо Бн

12.03.2014 15:52

Ваистина Гаврило !! ови сто пису под Српским никовима и хвале га који је звао на бомбардовање Срба ... не цуди ме сто га хвале ...

ОДГОВОРИТЕ