Dan kada je Srbija stala

Danas se navršava 11 godina od ubistva bivšeg predsednika Vlade Republike Srbije Zorana Đinđića.

Republika Srpska 12.03.2014 | 13:20
Dan kada je Srbija stala
Danas se navršava 11 godina od ubistva bivšeg predsednika Vlade Republike Srbije Zorana Đinđića. Političari, analitičari, sociolozi često tvrde da je njegovo ubistvo događaj koji je “zaustavio Srbiju” i da bi danas ona bila daleko naprednija i bolja. Zoran Đinđić je ubijen 12. marta 2003. na stepeništu zgrade Vlade Republike Srbije, jednim metkom koji je probio njegovo srce i gotovo odmah ga usmrtio. Njegovom ubistvu je prethodilo nekoliko neuspelih pokušaja atentata, ali on zbog toga nije prestao da veruje, ni da se bori za svetliju budućnost Srbije. Đinđić je rođen 1. avgusta 1952. godine u Bosanskom Šamcu, diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1974. godine, a doktorirao 1979. godine na Univerzitetu u Konstancu, gde je radio kao asistent. Jedan je od osnivača Demokratske stranke u kojoj je u septembru 1990. godine izabran za predsednika Izvršnog odbora, a u januaru 1994. za predsednika te stranke. Za gradonačelnika Beograda izabran je 21. februara 1997, ispred koalicije “Zajedno” koja je na lokalnim izborima 1996. odnela pobedu u više gradova u Srbiji. Sa funkcije gradonačelnika smenjen je 30. septembra 1997, a za njegovu smenu glasali su odbornici SPO, SPS i SRS. Premijer Srbije postao je 25. januara 2001. nakon pobede DOS-a na republičkim parlamentarnim izborima u decembru 2000. godine. Na drugu godišnjicu smrti, 12. marta 2005. predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović posthumno je odlikovao Zorana Đinđića Ordenom Nemanje prvog stepena. Iako je jasno da je pozadina ubistva Đinđića politička, ona i posle 11 godina ona nije otkrivena. Parlamentarne stranke su skoro ukazale na značaj rasvetljavanja političke pozadine ubistva Đinđića marta 2003. godine, i to bez zahteva Evropskog parlamenta i uslovljavanja da Srbija bez toga ne može u EU. Kada će se rasvetliti pozadina ubistva “koje je zaustavilo Srbiju” ne zna se, ali veliki broj političkih funkcionera veruje da neke stvari mogu pomoći u istrazi. Izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin skoro je izjavio da je obavešten o tome da postoji dodatna dokumentacija, van Srbije, u vezi sa pozadinom atentata na Zorana Đinđića, koja može pomoći da se pokrene nova istraga. A evo šta su rekli neki od njegovih bivših najbližih saradnika, kao i političkih protivnika o tome kako vide njegovo angažovanje i kako bi Srbija izgledala danas da je premijer još uvek živ. Funkcionerka LDP-a, i žena koja je proglasila vanredno stanje u Srbiji nakon ubistva Đinđića Nataša Mićić, smatra da bi Srbija izgledala potpuno drugačije danas da je Zoran živ. - Ono što je Đinđić uradio za dve godine i tri meseca neuporedivo je više od svega što su drugi uradili – rekla je Mićićka i dodala da su osnovali LDP “kao alternativu DS-u, kako bismo nastavili politiku Zorana Đinđića i kako bismo se zalagali za rasvetljavanje političke pozadine njegovog ubistva”. - Da bi se pozadina njegovog ubistva u potpunosti rasvetlila potrebno je da institucije rade i da niko ne bude privilegovan, niti da mu bude dozvoljeno da piše peticiju kako bi se zaštitio od saslušanja – poručila je funkcionerka LDP-a. Da bi Srbija bila “bolja, modernija i uspešnija” slaže se i predsednik SDU Žarko Korać. - Srbija bi izgledala bolje, zato što se Zoran Đinđić, uslovno rečeno, nikada nije mešao strategiju i političku taktiku. Strateški je čvrsto bio opredeljen da od Srbije napravi modernu i upešnu državu, a taktički je pravio razne kompromise, koji su u politici često neophodni – rekao je Korać i dodao da je bivši premijer u potpunosti verovao da Srbija može da bude uspešna država, “u šta većina građana, a ni političara danas ne veruje”. - On nije bio mitsko biće, on je bio izuzetno vredan čovek, koji je u građane Srbije verovao više no što su oni verovali sami u sebe, zato im je i govorio da uče, da rade i da budu bolji – rekao je Korać i dodao da bi tužilaštvo trebalo ozbiljno da uzme u razmatranje tužbu advokata Srđe Popovića, koju su podigle majka i sestra pokojnog premijera i da nalože nadležnim državnim organima da sprovedu istragu, “jer dovoljno je godina prošlo i sigurno da politička pozadina može da se rasvetli”. Srđa Popović, poznatiji kao “legenda advokature” je preminuo prošle godine, a tužba koju je napisao i u kojoj sumnjiči Vojislava Koštunicu i članove njegovog kabineta, kao potencijalne političke inspiratore atentata na Đinđića, već dugo stoji u fiokama. Mnoge stranke se u toku predizborne kampanje pozivaju na politiku Zorana Đinđića, na njegove zasluge i ime, što im, opet, neke druge stranke zameraju. Lider NDS-a, Boris Tadić, je skoro izjavio da bi Zoran Đinđić bio “zgrožen kada bi video šta neki ljudi danas rade koristeći se njegovim imenom i stojeći iza njega, ili kada bi video svoj snimak u predizbornom spotu stranke koja je napustila misiju svih nas koji smo tu stranku gradili od njenog osnivanja, uključujući i Đinđića.” - Oni koji se takmiče za njegovog naslednika imaju problem sa vlastitom autentičnošću. Vidim da to sada radi i Dragan Đilas. Nikada se nisam takmičio za Zoranovog naslednika. Oduvek sam gradio lični politički pečat, a Zoran i ja smo imali istog učitelja – mog oca. On nas je, između ostalog, učio da nikad ne koračamo tuđom stazom. Nikada nisam koračao ničijom, pa ni Zoranovom stazom. Uostalom, priklanjanje kultu ličnosti je suprotno Zoranovom načinu mišljenja – rekao je Tadić. Da je borba Zorana Đinđića da Srbiju izvuče iz prošlosti bila velika, istakao je i premijer Srbije, Ivica Dačić, koji je izjavio da je Đinđić bio politički protivnik kojeg je poštovao i čovek koji je za svoju zemlju položio život i da “veća žrtva i veće priznanje od tog ne postoji.”

Komentari / 208

Ostavite komentar
Name

Robi

13.03.2014 09:18

TI koji si stavio nick Gavrilo P.(sramota što koristiš ime jednog revolucionara) i oni slični tebi, pa vi kao da živite u srednjem vijeku! Za vas je ubistvo normalan čin, našli ste opravdanje za ubistvo. Bravo! Bilo nam je odlično devedesetih, za vrijeme vladavine Slobodana Miloševića, Šešelja i ostalih velikana, ko je smetao, njega/nju su ubili, a bilo ih je... da ne nabrajam. Tako da ti priča o izdaji ne pije vode, izdaja je kada svoj narod toliko zezneš, da gleda DNO ODOZDO!

ODGOVORITE
Name

Md

13.03.2014 06:41

Obican spijun Njemacki,pozivati NATO da bombarduje Srbiju da bi on dosao na vlast ne vidim sta je tu dobro za Srbiju.

ODGOVORITE
Name

Toci

14.03.2014 07:05

Sve najbolje je uradio, izvukao Srbiju iz mraka, iz omče da njega nije bilo sad bi srbija bila drugi Irak . Za srpkinju, jedna, ali vredna lasta je dovoljna da proleće probehara.

ODGOVORITE
Name

Gavrilo Princip

12.03.2014 19:48

Evo dokaza da i pokvareni Englezi ne vole kvislinge: Енглески Guardian дан након убиства премијера Ђинђића: Београдски квислинг Убијени српски премијер био је озлоглашени западни послушник чије су економске реформе донеле беду. Нил Кларк Петак, 14. март 2003. Гардиан (Лондон) Почасти Зорану Ђинђићу, убијеном српском премијеру, пљуште као киша. Први је почео председник Буш, хвалећи његово “снажно вођство”, док је портпарол канадске владе величао “весника демократије”, а Тони Блер говорио о енергији коју је Ђинђић посветио “реформисању Србије”. У читуљама западних листова Ђинђић је скоро увек слављен као бивши студент-агитатор, који је храбро повео народни устанак против окрутног диктатора и покушао да уведе своју земљу у нову демократску еру. Али изван CNN-ове верзије светске историје, каријера Зорана Ђинђића изгледа прилично другачије. Они који се ограђују од доктрине промене режима требало би да се сете да Ирак није прва земља у којој су америчка и друге западне владе покушале организовати уклањање владе која није одговарала њиховим стратешким интересима. Пре три године, на реду је била Милошевићева Југославија. У својој недавној биографији Милошевића, Адам ЛеБор открива како су Сједињене Државе натрпале 70 милиона долара у кофере српске опозиције у њеном напору да збаци југословенског лидера 2000. године. По наређењу државног секретара Мадлен Олбрајт, тајна америчка канцеларија за југословенске послове била је припремљена да потпомогне организовање устанка који би збрисао аутократског Милошевића са власти. Истовремено, постоје докази да су подземне криминалне групе, контролисане од стране Зорана Ђинђића и повезане са америчком обавештајном службом, извеле серије успелих атентата кључних људи који су подржавали Милошевићев режим, укључујући министра одбране Павла Булатовића и Жику Петровића, шефа југословенског авиопревоза. Када су С. Милошевић и његова Социјалистичка партија коначно пали, Сједињене Државе су добиле “реформистичку” владу у Београду какву су желеле. Нови председник Војислав Коштуница је примио букете, али полуге моћи је држао човек Стејт Дипартмента Зоран Ђинђић – и он сигурносвоје вашингтонске спонзоре није изневерио! Први приоритет је био увођење програма “економских реформи” – што је израз новог светског поретка за распродају државне имовине у бесцење мултинационалним компанијама. Преко 700 000 југословенских предузећа остало је у друштвеном власништву и углавном је било контролисано од стране радничких одбора, са свега 5% капитала у приватном власништву. Компаније су могле бити продате ако је мање од 60% капитала припадало радницима. Ђинђић је брзо променио законе и распродаја је могла да почне. После две године у којима је хиљаде друштвених предузећа било продато, (многа компанијама које су учествовале у бомбардовању Југославије 1999.), прошломесечни извештај Светске банке је обиловао похвалама Ђинђићевој влади и њеном “ангажовању интернационалних банака у процесу приватизације”. Али Ђинђићу није било наређено да прода само државну имовину. Милошевић је такође морао да оде, за обећану награду од сто милиона долара, чак ако је то значило и његово киднаповање у супротности са југословенским законима и слање авионом РАФ-а на амерички финансирано режирано суђење у Хаг. Кад је продао имовину своје земље, њеног бившег председника и своје политичке ривале, шта је јеш остало да се прода ? Једино још сама држава. И јануара ове године Ђинђић је управо то и урадио. Упркос супростављању већине њених грађана, “весник демократије” следио је захтеве “међународне заједнице” и после 74 године име Југославије нестало је са политичке мапе. Стратешки циљ њене замене серијом слабих, подељених протектората коначно је био постигнут. Понекад, ипак, и најбоље изведени планови крену наопако. Упркос западним хвалоспевима, мало ће Срба оплакивати Ђинђића. За велику већину Срба, Ђинђић ће остати запамћен као квислинг који се обогатио продајући своју земљу онима који су тако немилосрдно водили рат против ње,свега неколико година раније. Ђинђићеве толико хваљене реформе подигле су цене комуналних услуга небу под облаке, незапосленост је оштро скочила на 30%, и скоро две трећине Срба сада живи испод линије сиромаштва. Још није јасно ко је испалио хице који су убили Зорана Ђинђића. Вероватноћа је да је то била операција подземља, његове везе са организованим криминалом коначно су га сустигле. Али, ма како то сурово звучало, има много људи у Србији који би радо повукли обарач. У својој недавној посети Београду, био сам погођен не само разином економске неправде, него и мржњом скоро свакога кога сам срео према премијеру, чија је популарност у народу пала испод 10% Лекција из Србије за данашње серијске мењаче режима је једноставна. Можете покушати да подјармите људе санкцијама, разарањем и бомбама. Можете, ако желите, да збаците владе које вам се не допадају, можете окушавати да наметнете своју вољу постављањем Хамида Карзаија, генерала Томија Френкса или Зорана Ђинђића да глуме империјалне конзуле. Али не замишљајте да можете натерати понижени народ да их поштуjе. Извор: http://www.guardian.co.uk/world/2003/mar/14/serbia.comment (Прва Србија)

ODGOVORITE
Name

Robi

12.03.2014 10:30

Dejane, iz koje pećine si ti izašao? Đinđić je radio za Srbiju, a ne za tebe i SPS... Niko ne traži da oprostiš nešto. Ovdje se radi o nekim drugim stvarima. Ako pročitaš članak pažljivo, možda i nešto shvatiš!

ODGOVORITE
Name

Miljacka

12.03.2014 13:45

Bravo Gavrilo Princip!

ODGOVORITE
Name

POSLEDNJI KINESKI CAR

12.03.2014 09:31

Covjek sa vizijom. Zivio je brzo , rekao bih 300 km/sat.Da je ziv Srbija bi sada bila clanica EU , Srbi na Kosovu bi imali mnogo bolji status nego sto ga sada imaju... Uopste, srpski narod bi bolje zivio,a cijeli region bi bio mirniji i napredniji. Izgubljeno je citavih 11 godina,i za to vrijeme se samo tapkalo u mjestu. Politicari u Srbiji tek sada rade ono sto je Zoran radio tada?!

ODGOVORITE
Name

RASO87

12.03.2014 09:20

Stala al se sad budi zahvaljujuci gospodinu Aleksandru Vučiću !!! NAPRED SNS

ODGOVORITE
Name

eba Od koga

12.03.2014 07:47

Neka mu je vječna slava i hvala za sve ono što je uradio i zašto je se borio.

ODGOVORITE
Name

Dejan

12.03.2014 07:40

Ja mu nikad necu oprostiti sto je dusmanima predao predsednika Milosevica.

ODGOVORITE
Name

mesa gradacac

12.03.2014 07:36

Čovjek koi je pokrenuo Srbiju i izveo od mraka u kojem je bila 20 godina. Moguće da njegovom vizijom krenu Vucić i Jovanović. Za sada nema drugih ličnosti.

ODGOVORITE
Name

sgb

12.03.2014 07:29

Kako se uzme.

ODGOVORITE
Name

srpkinja

12.03.2014 07:18

Jedna lasta ne cini prolece!

ODGOVORITE
Name

pravda

12.03.2014 06:47

VELIKI COVJEK.. smatram da bi bili svi (cijeli balkan) u potpuno drugacijoj situaciji danas, da je ziv..

ODGOVORITE
Name

Gavrilo Princip

12.03.2014 12:17

Agent BND od studentskih dana, danima je prizivao bombardovanje vlastite otadžbine i zato mi nije jasno gdje takav čovjek može biti cijenjen, sem u dijelu srpskoga naroda i kod onih koji ne znaju za ovo gore, ili se, pak, pretvaraju da to ne znaju! Čitao sam da je njegov najbliži saradnik svjedok kako je nosio vreće para / dobijene od pokvarenih Amera iz centra u Budimpešti, za čiji se trag nikada ništa nije saznalo! /, tako da uopšte ne žalim što je završio na takav način! Kratko: izdajnik par ekselans! A kada je tako, sve drugo je irelevantno, naravno, za mene i one slične meni! Pa, ljudi, Slobo bi i danas bio živ, ne bi ni bio u zatvoru, kao ni Šešelj, da nije bilo Đinđića, Jovanovića i njima sličnih.

ODGOVORITE
Name

Pero Bn

12.03.2014 15:52

Vaistina Gavrilo !! ovi sto pisu pod Srpskim nikovima i hvale ga koji je zvao na bombardovanje Srba ... ne cudi me sto ga hvale ...

ODGOVORITE
Name

Robi

13.03.2014 09:18

TI koji si stavio nick Gavrilo P.(sramota što koristiš ime jednog revolucionara) i oni slični tebi, pa vi kao da živite u srednjem vijeku! Za vas je ubistvo normalan čin, našli ste opravdanje za ubistvo. Bravo! Bilo nam je odlično devedesetih, za vrijeme vladavine Slobodana Miloševića, Šešelja i ostalih velikana, ko je smetao, njega/nju su ubili, a bilo ih je... da ne nabrajam. Tako da ti priča o izdaji ne pije vode, izdaja je kada svoj narod toliko zezneš, da gleda DNO ODOZDO!

ODGOVORITE
Name

Md

13.03.2014 06:41

Obican spijun Njemacki,pozivati NATO da bombarduje Srbiju da bi on dosao na vlast ne vidim sta je tu dobro za Srbiju.

ODGOVORITE
Name

Toci

14.03.2014 07:05

Sve najbolje je uradio, izvukao Srbiju iz mraka, iz omče da njega nije bilo sad bi srbija bila drugi Irak . Za srpkinju, jedna, ali vredna lasta je dovoljna da proleće probehara.

ODGOVORITE
Name

Gavrilo Princip

12.03.2014 19:48

Evo dokaza da i pokvareni Englezi ne vole kvislinge: Енглески Guardian дан након убиства премијера Ђинђића: Београдски квислинг Убијени српски премијер био је озлоглашени западни послушник чије су економске реформе донеле беду. Нил Кларк Петак, 14. март 2003. Гардиан (Лондон) Почасти Зорану Ђинђићу, убијеном српском премијеру, пљуште као киша. Први је почео председник Буш, хвалећи његово “снажно вођство”, док је портпарол канадске владе величао “весника демократије”, а Тони Блер говорио о енергији коју је Ђинђић посветио “реформисању Србије”. У читуљама западних листова Ђинђић је скоро увек слављен као бивши студент-агитатор, који је храбро повео народни устанак против окрутног диктатора и покушао да уведе своју земљу у нову демократску еру. Али изван CNN-ове верзије светске историје, каријера Зорана Ђинђића изгледа прилично другачије. Они који се ограђују од доктрине промене режима требало би да се сете да Ирак није прва земља у којој су америчка и друге западне владе покушале организовати уклањање владе која није одговарала њиховим стратешким интересима. Пре три године, на реду је била Милошевићева Југославија. У својој недавној биографији Милошевића, Адам ЛеБор открива како су Сједињене Државе натрпале 70 милиона долара у кофере српске опозиције у њеном напору да збаци југословенског лидера 2000. године. По наређењу државног секретара Мадлен Олбрајт, тајна америчка канцеларија за југословенске послове била је припремљена да потпомогне организовање устанка који би збрисао аутократског Милошевића са власти. Истовремено, постоје докази да су подземне криминалне групе, контролисане од стране Зорана Ђинђића и повезане са америчком обавештајном службом, извеле серије успелих атентата кључних људи који су подржавали Милошевићев режим, укључујући министра одбране Павла Булатовића и Жику Петровића, шефа југословенског авиопревоза. Када су С. Милошевић и његова Социјалистичка партија коначно пали, Сједињене Државе су добиле “реформистичку” владу у Београду какву су желеле. Нови председник Војислав Коштуница је примио букете, али полуге моћи је држао човек Стејт Дипартмента Зоран Ђинђић – и он сигурносвоје вашингтонске спонзоре није изневерио! Први приоритет је био увођење програма “економских реформи” – што је израз новог светског поретка за распродају државне имовине у бесцење мултинационалним компанијама. Преко 700 000 југословенских предузећа остало је у друштвеном власништву и углавном је било контролисано од стране радничких одбора, са свега 5% капитала у приватном власништву. Компаније су могле бити продате ако је мање од 60% капитала припадало радницима. Ђинђић је брзо променио законе и распродаја је могла да почне. После две године у којима је хиљаде друштвених предузећа било продато, (многа компанијама које су учествовале у бомбардовању Југославије 1999.), прошломесечни извештај Светске банке је обиловао похвалама Ђинђићевој влади и њеном “ангажовању интернационалних банака у процесу приватизације”. Али Ђинђићу није било наређено да прода само државну имовину. Милошевић је такође морао да оде, за обећану награду од сто милиона долара, чак ако је то значило и његово киднаповање у супротности са југословенским законима и слање авионом РАФ-а на амерички финансирано режирано суђење у Хаг. Кад је продао имовину своје земље, њеног бившег председника и своје политичке ривале, шта је јеш остало да се прода ? Једино још сама држава. И јануара ове године Ђинђић је управо то и урадио. Упркос супростављању већине њених грађана, “весник демократије” следио је захтеве “међународне заједнице” и после 74 године име Југославије нестало је са политичке мапе. Стратешки циљ њене замене серијом слабих, подељених протектората коначно је био постигнут. Понекад, ипак, и најбоље изведени планови крену наопако. Упркос западним хвалоспевима, мало ће Срба оплакивати Ђинђића. За велику већину Срба, Ђинђић ће остати запамћен као квислинг који се обогатио продајући своју земљу онима који су тако немилосрдно водили рат против ње,свега неколико година раније. Ђинђићеве толико хваљене реформе подигле су цене комуналних услуга небу под облаке, незапосленост је оштро скочила на 30%, и скоро две трећине Срба сада живи испод линије сиромаштва. Још није јасно ко је испалио хице који су убили Зорана Ђинђића. Вероватноћа је да је то била операција подземља, његове везе са организованим криминалом коначно су га сустигле. Али, ма како то сурово звучало, има много људи у Србији који би радо повукли обарач. У својој недавној посети Београду, био сам погођен не само разином економске неправде, него и мржњом скоро свакога кога сам срео према премијеру, чија је популарност у народу пала испод 10% Лекција из Србије за данашње серијске мењаче режима је једноставна. Можете покушати да подјармите људе санкцијама, разарањем и бомбама. Можете, ако желите, да збаците владе које вам се не допадају, можете окушавати да наметнете своју вољу постављањем Хамида Карзаија, генерала Томија Френкса или Зорана Ђинђића да глуме империјалне конзуле. Али не замишљајте да можете натерати понижени народ да их поштуjе. Извор: http://www.guardian.co.uk/world/2003/mar/14/serbia.comment (Прва Србија)

ODGOVORITE
Name

Robi

12.03.2014 10:30

Dejane, iz koje pećine si ti izašao? Đinđić je radio za Srbiju, a ne za tebe i SPS... Niko ne traži da oprostiš nešto. Ovdje se radi o nekim drugim stvarima. Ako pročitaš članak pažljivo, možda i nešto shvatiš!

ODGOVORITE
Name

Miljacka

12.03.2014 13:45

Bravo Gavrilo Princip!

ODGOVORITE
Name

POSLEDNJI KINESKI CAR

12.03.2014 09:31

Covjek sa vizijom. Zivio je brzo , rekao bih 300 km/sat.Da je ziv Srbija bi sada bila clanica EU , Srbi na Kosovu bi imali mnogo bolji status nego sto ga sada imaju... Uopste, srpski narod bi bolje zivio,a cijeli region bi bio mirniji i napredniji. Izgubljeno je citavih 11 godina,i za to vrijeme se samo tapkalo u mjestu. Politicari u Srbiji tek sada rade ono sto je Zoran radio tada?!

ODGOVORITE
Name

RASO87

12.03.2014 09:20

Stala al se sad budi zahvaljujuci gospodinu Aleksandru Vučiću !!! NAPRED SNS

ODGOVORITE
Name

eba Od koga

12.03.2014 07:47

Neka mu je vječna slava i hvala za sve ono što je uradio i zašto je se borio.

ODGOVORITE
Name

Dejan

12.03.2014 07:40

Ja mu nikad necu oprostiti sto je dusmanima predao predsednika Milosevica.

ODGOVORITE
Name

mesa gradacac

12.03.2014 07:36

Čovjek koi je pokrenuo Srbiju i izveo od mraka u kojem je bila 20 godina. Moguće da njegovom vizijom krenu Vucić i Jovanović. Za sada nema drugih ličnosti.

ODGOVORITE
Name

sgb

12.03.2014 07:29

Kako se uzme.

ODGOVORITE
Name

srpkinja

12.03.2014 07:18

Jedna lasta ne cini prolece!

ODGOVORITE
Name

pravda

12.03.2014 06:47

VELIKI COVJEK.. smatram da bi bili svi (cijeli balkan) u potpuno drugacijoj situaciji danas, da je ziv..

ODGOVORITE
Name

Gavrilo Princip

12.03.2014 12:17

Agent BND od studentskih dana, danima je prizivao bombardovanje vlastite otadžbine i zato mi nije jasno gdje takav čovjek može biti cijenjen, sem u dijelu srpskoga naroda i kod onih koji ne znaju za ovo gore, ili se, pak, pretvaraju da to ne znaju! Čitao sam da je njegov najbliži saradnik svjedok kako je nosio vreće para / dobijene od pokvarenih Amera iz centra u Budimpešti, za čiji se trag nikada ništa nije saznalo! /, tako da uopšte ne žalim što je završio na takav način! Kratko: izdajnik par ekselans! A kada je tako, sve drugo je irelevantno, naravno, za mene i one slične meni! Pa, ljudi, Slobo bi i danas bio živ, ne bi ni bio u zatvoru, kao ni Šešelj, da nije bilo Đinđića, Jovanovića i njima sličnih.

ODGOVORITE
Name

Pero Bn

12.03.2014 15:52

Vaistina Gavrilo !! ovi sto pisu pod Srpskim nikovima i hvale ga koji je zvao na bombardovanje Srba ... ne cudi me sto ga hvale ...

ODGOVORITE
Name

Robi

13.03.2014 09:18

TI koji si stavio nick Gavrilo P.(sramota što koristiš ime jednog revolucionara) i oni slični tebi, pa vi kao da živite u srednjem vijeku! Za vas je ubistvo normalan čin, našli ste opravdanje za ubistvo. Bravo! Bilo nam je odlično devedesetih, za vrijeme vladavine Slobodana Miloševića, Šešelja i ostalih velikana, ko je smetao, njega/nju su ubili, a bilo ih je... da ne nabrajam. Tako da ti priča o izdaji ne pije vode, izdaja je kada svoj narod toliko zezneš, da gleda DNO ODOZDO!

ODGOVORITE
Name

Md

13.03.2014 06:41

Obican spijun Njemacki,pozivati NATO da bombarduje Srbiju da bi on dosao na vlast ne vidim sta je tu dobro za Srbiju.

ODGOVORITE
Name

Toci

14.03.2014 07:05

Sve najbolje je uradio, izvukao Srbiju iz mraka, iz omče da njega nije bilo sad bi srbija bila drugi Irak . Za srpkinju, jedna, ali vredna lasta je dovoljna da proleće probehara.

ODGOVORITE
Name

Gavrilo Princip

12.03.2014 19:48

Evo dokaza da i pokvareni Englezi ne vole kvislinge: Енглески Guardian дан након убиства премијера Ђинђића: Београдски квислинг Убијени српски премијер био је озлоглашени западни послушник чије су економске реформе донеле беду. Нил Кларк Петак, 14. март 2003. Гардиан (Лондон) Почасти Зорану Ђинђићу, убијеном српском премијеру, пљуште као киша. Први је почео председник Буш, хвалећи његово “снажно вођство”, док је портпарол канадске владе величао “весника демократије”, а Тони Блер говорио о енергији коју је Ђинђић посветио “реформисању Србије”. У читуљама западних листова Ђинђић је скоро увек слављен као бивши студент-агитатор, који је храбро повео народни устанак против окрутног диктатора и покушао да уведе своју земљу у нову демократску еру. Али изван CNN-ове верзије светске историје, каријера Зорана Ђинђића изгледа прилично другачије. Они који се ограђују од доктрине промене режима требало би да се сете да Ирак није прва земља у којој су америчка и друге западне владе покушале организовати уклањање владе која није одговарала њиховим стратешким интересима. Пре три године, на реду је била Милошевићева Југославија. У својој недавној биографији Милошевића, Адам ЛеБор открива како су Сједињене Државе натрпале 70 милиона долара у кофере српске опозиције у њеном напору да збаци југословенског лидера 2000. године. По наређењу државног секретара Мадлен Олбрајт, тајна америчка канцеларија за југословенске послове била је припремљена да потпомогне организовање устанка који би збрисао аутократског Милошевића са власти. Истовремено, постоје докази да су подземне криминалне групе, контролисане од стране Зорана Ђинђића и повезане са америчком обавештајном службом, извеле серије успелих атентата кључних људи који су подржавали Милошевићев режим, укључујући министра одбране Павла Булатовића и Жику Петровића, шефа југословенског авиопревоза. Када су С. Милошевић и његова Социјалистичка партија коначно пали, Сједињене Државе су добиле “реформистичку” владу у Београду какву су желеле. Нови председник Војислав Коштуница је примио букете, али полуге моћи је држао човек Стејт Дипартмента Зоран Ђинђић – и он сигурносвоје вашингтонске спонзоре није изневерио! Први приоритет је био увођење програма “економских реформи” – што је израз новог светског поретка за распродају државне имовине у бесцење мултинационалним компанијама. Преко 700 000 југословенских предузећа остало је у друштвеном власништву и углавном је било контролисано од стране радничких одбора, са свега 5% капитала у приватном власништву. Компаније су могле бити продате ако је мање од 60% капитала припадало радницима. Ђинђић је брзо променио законе и распродаја је могла да почне. После две године у којима је хиљаде друштвених предузећа било продато, (многа компанијама које су учествовале у бомбардовању Југославије 1999.), прошломесечни извештај Светске банке је обиловао похвалама Ђинђићевој влади и њеном “ангажовању интернационалних банака у процесу приватизације”. Али Ђинђићу није било наређено да прода само државну имовину. Милошевић је такође морао да оде, за обећану награду од сто милиона долара, чак ако је то значило и његово киднаповање у супротности са југословенским законима и слање авионом РАФ-а на амерички финансирано режирано суђење у Хаг. Кад је продао имовину своје земље, њеног бившег председника и своје политичке ривале, шта је јеш остало да се прода ? Једино још сама држава. И јануара ове године Ђинђић је управо то и урадио. Упркос супростављању већине њених грађана, “весник демократије” следио је захтеве “међународне заједнице” и после 74 године име Југославије нестало је са политичке мапе. Стратешки циљ њене замене серијом слабих, подељених протектората коначно је био постигнут. Понекад, ипак, и најбоље изведени планови крену наопако. Упркос западним хвалоспевима, мало ће Срба оплакивати Ђинђића. За велику већину Срба, Ђинђић ће остати запамћен као квислинг који се обогатио продајући своју земљу онима који су тако немилосрдно водили рат против ње,свега неколико година раније. Ђинђићеве толико хваљене реформе подигле су цене комуналних услуга небу под облаке, незапосленост је оштро скочила на 30%, и скоро две трећине Срба сада живи испод линије сиромаштва. Још није јасно ко је испалио хице који су убили Зорана Ђинђића. Вероватноћа је да је то била операција подземља, његове везе са организованим криминалом коначно су га сустигле. Али, ма како то сурово звучало, има много људи у Србији који би радо повукли обарач. У својој недавној посети Београду, био сам погођен не само разином економске неправде, него и мржњом скоро свакога кога сам срео према премијеру, чија је популарност у народу пала испод 10% Лекција из Србије за данашње серијске мењаче режима је једноставна. Можете покушати да подјармите људе санкцијама, разарањем и бомбама. Можете, ако желите, да збаците владе које вам се не допадају, можете окушавати да наметнете своју вољу постављањем Хамида Карзаија, генерала Томија Френкса или Зорана Ђинђића да глуме империјалне конзуле. Али не замишљајте да можете натерати понижени народ да их поштуjе. Извор: http://www.guardian.co.uk/world/2003/mar/14/serbia.comment (Прва Србија)

ODGOVORITE
Name

Robi

12.03.2014 10:30

Dejane, iz koje pećine si ti izašao? Đinđić je radio za Srbiju, a ne za tebe i SPS... Niko ne traži da oprostiš nešto. Ovdje se radi o nekim drugim stvarima. Ako pročitaš članak pažljivo, možda i nešto shvatiš!

ODGOVORITE
Name

Miljacka

12.03.2014 13:45

Bravo Gavrilo Princip!

ODGOVORITE
Name

POSLEDNJI KINESKI CAR

12.03.2014 09:31

Covjek sa vizijom. Zivio je brzo , rekao bih 300 km/sat.Da je ziv Srbija bi sada bila clanica EU , Srbi na Kosovu bi imali mnogo bolji status nego sto ga sada imaju... Uopste, srpski narod bi bolje zivio,a cijeli region bi bio mirniji i napredniji. Izgubljeno je citavih 11 godina,i za to vrijeme se samo tapkalo u mjestu. Politicari u Srbiji tek sada rade ono sto je Zoran radio tada?!

ODGOVORITE
Name

RASO87

12.03.2014 09:20

Stala al se sad budi zahvaljujuci gospodinu Aleksandru Vučiću !!! NAPRED SNS

ODGOVORITE
Name

eba Od koga

12.03.2014 07:47

Neka mu je vječna slava i hvala za sve ono što je uradio i zašto je se borio.

ODGOVORITE
Name

Dejan

12.03.2014 07:40

Ja mu nikad necu oprostiti sto je dusmanima predao predsednika Milosevica.

ODGOVORITE
Name

mesa gradacac

12.03.2014 07:36

Čovjek koi je pokrenuo Srbiju i izveo od mraka u kojem je bila 20 godina. Moguće da njegovom vizijom krenu Vucić i Jovanović. Za sada nema drugih ličnosti.

ODGOVORITE
Name

sgb

12.03.2014 07:29

Kako se uzme.

ODGOVORITE
Name

srpkinja

12.03.2014 07:18

Jedna lasta ne cini prolece!

ODGOVORITE
Name

pravda

12.03.2014 06:47

VELIKI COVJEK.. smatram da bi bili svi (cijeli balkan) u potpuno drugacijoj situaciji danas, da je ziv..

ODGOVORITE
Name

Gavrilo Princip

12.03.2014 12:17

Agent BND od studentskih dana, danima je prizivao bombardovanje vlastite otadžbine i zato mi nije jasno gdje takav čovjek može biti cijenjen, sem u dijelu srpskoga naroda i kod onih koji ne znaju za ovo gore, ili se, pak, pretvaraju da to ne znaju! Čitao sam da je njegov najbliži saradnik svjedok kako je nosio vreće para / dobijene od pokvarenih Amera iz centra u Budimpešti, za čiji se trag nikada ništa nije saznalo! /, tako da uopšte ne žalim što je završio na takav način! Kratko: izdajnik par ekselans! A kada je tako, sve drugo je irelevantno, naravno, za mene i one slične meni! Pa, ljudi, Slobo bi i danas bio živ, ne bi ni bio u zatvoru, kao ni Šešelj, da nije bilo Đinđića, Jovanovića i njima sličnih.

ODGOVORITE
Name

Pero Bn

12.03.2014 15:52

Vaistina Gavrilo !! ovi sto pisu pod Srpskim nikovima i hvale ga koji je zvao na bombardovanje Srba ... ne cudi me sto ga hvale ...

ODGOVORITE
Name

Robi

13.03.2014 09:18

TI koji si stavio nick Gavrilo P.(sramota što koristiš ime jednog revolucionara) i oni slični tebi, pa vi kao da živite u srednjem vijeku! Za vas je ubistvo normalan čin, našli ste opravdanje za ubistvo. Bravo! Bilo nam je odlično devedesetih, za vrijeme vladavine Slobodana Miloševića, Šešelja i ostalih velikana, ko je smetao, njega/nju su ubili, a bilo ih je... da ne nabrajam. Tako da ti priča o izdaji ne pije vode, izdaja je kada svoj narod toliko zezneš, da gleda DNO ODOZDO!

ODGOVORITE
Name

Md

13.03.2014 06:41

Obican spijun Njemacki,pozivati NATO da bombarduje Srbiju da bi on dosao na vlast ne vidim sta je tu dobro za Srbiju.

ODGOVORITE
Name

Toci

14.03.2014 07:05

Sve najbolje je uradio, izvukao Srbiju iz mraka, iz omče da njega nije bilo sad bi srbija bila drugi Irak . Za srpkinju, jedna, ali vredna lasta je dovoljna da proleće probehara.

ODGOVORITE
Name

Gavrilo Princip

12.03.2014 19:48

Evo dokaza da i pokvareni Englezi ne vole kvislinge: Енглески Guardian дан након убиства премијера Ђинђића: Београдски квислинг Убијени српски премијер био је озлоглашени западни послушник чије су економске реформе донеле беду. Нил Кларк Петак, 14. март 2003. Гардиан (Лондон) Почасти Зорану Ђинђићу, убијеном српском премијеру, пљуште као киша. Први је почео председник Буш, хвалећи његово “снажно вођство”, док је портпарол канадске владе величао “весника демократије”, а Тони Блер говорио о енергији коју је Ђинђић посветио “реформисању Србије”. У читуљама западних листова Ђинђић је скоро увек слављен као бивши студент-агитатор, који је храбро повео народни устанак против окрутног диктатора и покушао да уведе своју земљу у нову демократску еру. Али изван CNN-ове верзије светске историје, каријера Зорана Ђинђића изгледа прилично другачије. Они који се ограђују од доктрине промене режима требало би да се сете да Ирак није прва земља у којој су америчка и друге западне владе покушале организовати уклањање владе која није одговарала њиховим стратешким интересима. Пре три године, на реду је била Милошевићева Југославија. У својој недавној биографији Милошевића, Адам ЛеБор открива како су Сједињене Државе натрпале 70 милиона долара у кофере српске опозиције у њеном напору да збаци југословенског лидера 2000. године. По наређењу државног секретара Мадлен Олбрајт, тајна америчка канцеларија за југословенске послове била је припремљена да потпомогне организовање устанка који би збрисао аутократског Милошевића са власти. Истовремено, постоје докази да су подземне криминалне групе, контролисане од стране Зорана Ђинђића и повезане са америчком обавештајном службом, извеле серије успелих атентата кључних људи који су подржавали Милошевићев режим, укључујући министра одбране Павла Булатовића и Жику Петровића, шефа југословенског авиопревоза. Када су С. Милошевић и његова Социјалистичка партија коначно пали, Сједињене Државе су добиле “реформистичку” владу у Београду какву су желеле. Нови председник Војислав Коштуница је примио букете, али полуге моћи је држао човек Стејт Дипартмента Зоран Ђинђић – и он сигурносвоје вашингтонске спонзоре није изневерио! Први приоритет је био увођење програма “економских реформи” – што је израз новог светског поретка за распродају државне имовине у бесцење мултинационалним компанијама. Преко 700 000 југословенских предузећа остало је у друштвеном власништву и углавном је било контролисано од стране радничких одбора, са свега 5% капитала у приватном власништву. Компаније су могле бити продате ако је мање од 60% капитала припадало радницима. Ђинђић је брзо променио законе и распродаја је могла да почне. После две године у којима је хиљаде друштвених предузећа било продато, (многа компанијама које су учествовале у бомбардовању Југославије 1999.), прошломесечни извештај Светске банке је обиловао похвалама Ђинђићевој влади и њеном “ангажовању интернационалних банака у процесу приватизације”. Али Ђинђићу није било наређено да прода само државну имовину. Милошевић је такође морао да оде, за обећану награду од сто милиона долара, чак ако је то значило и његово киднаповање у супротности са југословенским законима и слање авионом РАФ-а на амерички финансирано режирано суђење у Хаг. Кад је продао имовину своје земље, њеног бившег председника и своје политичке ривале, шта је јеш остало да се прода ? Једино још сама држава. И јануара ове године Ђинђић је управо то и урадио. Упркос супростављању већине њених грађана, “весник демократије” следио је захтеве “међународне заједнице” и после 74 године име Југославије нестало је са политичке мапе. Стратешки циљ њене замене серијом слабих, подељених протектората коначно је био постигнут. Понекад, ипак, и најбоље изведени планови крену наопако. Упркос западним хвалоспевима, мало ће Срба оплакивати Ђинђића. За велику већину Срба, Ђинђић ће остати запамћен као квислинг који се обогатио продајући своју земљу онима који су тако немилосрдно водили рат против ње,свега неколико година раније. Ђинђићеве толико хваљене реформе подигле су цене комуналних услуга небу под облаке, незапосленост је оштро скочила на 30%, и скоро две трећине Срба сада живи испод линије сиромаштва. Још није јасно ко је испалио хице који су убили Зорана Ђинђића. Вероватноћа је да је то била операција подземља, његове везе са организованим криминалом коначно су га сустигле. Али, ма како то сурово звучало, има много људи у Србији који би радо повукли обарач. У својој недавној посети Београду, био сам погођен не само разином економске неправде, него и мржњом скоро свакога кога сам срео према премијеру, чија је популарност у народу пала испод 10% Лекција из Србије за данашње серијске мењаче режима је једноставна. Можете покушати да подјармите људе санкцијама, разарањем и бомбама. Можете, ако желите, да збаците владе које вам се не допадају, можете окушавати да наметнете своју вољу постављањем Хамида Карзаија, генерала Томија Френкса или Зорана Ђинђића да глуме империјалне конзуле. Али не замишљајте да можете натерати понижени народ да их поштуjе. Извор: http://www.guardian.co.uk/world/2003/mar/14/serbia.comment (Прва Србија)

ODGOVORITE
Name

Robi

12.03.2014 10:30

Dejane, iz koje pećine si ti izašao? Đinđić je radio za Srbiju, a ne za tebe i SPS... Niko ne traži da oprostiš nešto. Ovdje se radi o nekim drugim stvarima. Ako pročitaš članak pažljivo, možda i nešto shvatiš!

ODGOVORITE
Name

Miljacka

12.03.2014 13:45

Bravo Gavrilo Princip!

ODGOVORITE
Name

POSLEDNJI KINESKI CAR

12.03.2014 09:31

Covjek sa vizijom. Zivio je brzo , rekao bih 300 km/sat.Da je ziv Srbija bi sada bila clanica EU , Srbi na Kosovu bi imali mnogo bolji status nego sto ga sada imaju... Uopste, srpski narod bi bolje zivio,a cijeli region bi bio mirniji i napredniji. Izgubljeno je citavih 11 godina,i za to vrijeme se samo tapkalo u mjestu. Politicari u Srbiji tek sada rade ono sto je Zoran radio tada?!

ODGOVORITE
Name

RASO87

12.03.2014 09:20

Stala al se sad budi zahvaljujuci gospodinu Aleksandru Vučiću !!! NAPRED SNS

ODGOVORITE
Name

eba Od koga

12.03.2014 07:47

Neka mu je vječna slava i hvala za sve ono što je uradio i zašto je se borio.

ODGOVORITE
Name

Dejan

12.03.2014 07:40

Ja mu nikad necu oprostiti sto je dusmanima predao predsednika Milosevica.

ODGOVORITE
Name

mesa gradacac

12.03.2014 07:36

Čovjek koi je pokrenuo Srbiju i izveo od mraka u kojem je bila 20 godina. Moguće da njegovom vizijom krenu Vucić i Jovanović. Za sada nema drugih ličnosti.

ODGOVORITE
Name

sgb

12.03.2014 07:29

Kako se uzme.

ODGOVORITE
Name

srpkinja

12.03.2014 07:18

Jedna lasta ne cini prolece!

ODGOVORITE
Name

pravda

12.03.2014 06:47

VELIKI COVJEK.. smatram da bi bili svi (cijeli balkan) u potpuno drugacijoj situaciji danas, da je ziv..

ODGOVORITE
Name

Gavrilo Princip

12.03.2014 12:17

Agent BND od studentskih dana, danima je prizivao bombardovanje vlastite otadžbine i zato mi nije jasno gdje takav čovjek može biti cijenjen, sem u dijelu srpskoga naroda i kod onih koji ne znaju za ovo gore, ili se, pak, pretvaraju da to ne znaju! Čitao sam da je njegov najbliži saradnik svjedok kako je nosio vreće para / dobijene od pokvarenih Amera iz centra u Budimpešti, za čiji se trag nikada ništa nije saznalo! /, tako da uopšte ne žalim što je završio na takav način! Kratko: izdajnik par ekselans! A kada je tako, sve drugo je irelevantno, naravno, za mene i one slične meni! Pa, ljudi, Slobo bi i danas bio živ, ne bi ni bio u zatvoru, kao ni Šešelj, da nije bilo Đinđića, Jovanovića i njima sličnih.

ODGOVORITE
Name

Pero Bn

12.03.2014 15:52

Vaistina Gavrilo !! ovi sto pisu pod Srpskim nikovima i hvale ga koji je zvao na bombardovanje Srba ... ne cudi me sto ga hvale ...

ODGOVORITE
Name

Robi

13.03.2014 09:18

TI koji si stavio nick Gavrilo P.(sramota što koristiš ime jednog revolucionara) i oni slični tebi, pa vi kao da živite u srednjem vijeku! Za vas je ubistvo normalan čin, našli ste opravdanje za ubistvo. Bravo! Bilo nam je odlično devedesetih, za vrijeme vladavine Slobodana Miloševića, Šešelja i ostalih velikana, ko je smetao, njega/nju su ubili, a bilo ih je... da ne nabrajam. Tako da ti priča o izdaji ne pije vode, izdaja je kada svoj narod toliko zezneš, da gleda DNO ODOZDO!

ODGOVORITE
Name

Md

13.03.2014 06:41

Obican spijun Njemacki,pozivati NATO da bombarduje Srbiju da bi on dosao na vlast ne vidim sta je tu dobro za Srbiju.

ODGOVORITE
Name

Toci

14.03.2014 07:05

Sve najbolje je uradio, izvukao Srbiju iz mraka, iz omče da njega nije bilo sad bi srbija bila drugi Irak . Za srpkinju, jedna, ali vredna lasta je dovoljna da proleće probehara.

ODGOVORITE
Name

Gavrilo Princip

12.03.2014 19:48

Evo dokaza da i pokvareni Englezi ne vole kvislinge: Енглески Guardian дан након убиства премијера Ђинђића: Београдски квислинг Убијени српски премијер био је озлоглашени западни послушник чије су економске реформе донеле беду. Нил Кларк Петак, 14. март 2003. Гардиан (Лондон) Почасти Зорану Ђинђићу, убијеном српском премијеру, пљуште као киша. Први је почео председник Буш, хвалећи његово “снажно вођство”, док је портпарол канадске владе величао “весника демократије”, а Тони Блер говорио о енергији коју је Ђинђић посветио “реформисању Србије”. У читуљама западних листова Ђинђић је скоро увек слављен као бивши студент-агитатор, који је храбро повео народни устанак против окрутног диктатора и покушао да уведе своју земљу у нову демократску еру. Али изван CNN-ове верзије светске историје, каријера Зорана Ђинђића изгледа прилично другачије. Они који се ограђују од доктрине промене режима требало би да се сете да Ирак није прва земља у којој су америчка и друге западне владе покушале организовати уклањање владе која није одговарала њиховим стратешким интересима. Пре три године, на реду је била Милошевићева Југославија. У својој недавној биографији Милошевића, Адам ЛеБор открива како су Сједињене Државе натрпале 70 милиона долара у кофере српске опозиције у њеном напору да збаци југословенског лидера 2000. године. По наређењу државног секретара Мадлен Олбрајт, тајна америчка канцеларија за југословенске послове била је припремљена да потпомогне организовање устанка који би збрисао аутократског Милошевића са власти. Истовремено, постоје докази да су подземне криминалне групе, контролисане од стране Зорана Ђинђића и повезане са америчком обавештајном службом, извеле серије успелих атентата кључних људи који су подржавали Милошевићев режим, укључујући министра одбране Павла Булатовића и Жику Петровића, шефа југословенског авиопревоза. Када су С. Милошевић и његова Социјалистичка партија коначно пали, Сједињене Државе су добиле “реформистичку” владу у Београду какву су желеле. Нови председник Војислав Коштуница је примио букете, али полуге моћи је држао човек Стејт Дипартмента Зоран Ђинђић – и он сигурносвоје вашингтонске спонзоре није изневерио! Први приоритет је био увођење програма “економских реформи” – што је израз новог светског поретка за распродају државне имовине у бесцење мултинационалним компанијама. Преко 700 000 југословенских предузећа остало је у друштвеном власништву и углавном је било контролисано од стране радничких одбора, са свега 5% капитала у приватном власништву. Компаније су могле бити продате ако је мање од 60% капитала припадало радницима. Ђинђић је брзо променио законе и распродаја је могла да почне. После две године у којима је хиљаде друштвених предузећа било продато, (многа компанијама које су учествовале у бомбардовању Југославије 1999.), прошломесечни извештај Светске банке је обиловао похвалама Ђинђићевој влади и њеном “ангажовању интернационалних банака у процесу приватизације”. Али Ђинђићу није било наређено да прода само државну имовину. Милошевић је такође морао да оде, за обећану награду од сто милиона долара, чак ако је то значило и његово киднаповање у супротности са југословенским законима и слање авионом РАФ-а на амерички финансирано режирано суђење у Хаг. Кад је продао имовину своје земље, њеног бившег председника и своје политичке ривале, шта је јеш остало да се прода ? Једино још сама држава. И јануара ове године Ђинђић је управо то и урадио. Упркос супростављању већине њених грађана, “весник демократије” следио је захтеве “међународне заједнице” и после 74 године име Југославије нестало је са политичке мапе. Стратешки циљ њене замене серијом слабих, подељених протектората коначно је био постигнут. Понекад, ипак, и најбоље изведени планови крену наопако. Упркос западним хвалоспевима, мало ће Срба оплакивати Ђинђића. За велику већину Срба, Ђинђић ће остати запамћен као квислинг који се обогатио продајући своју земљу онима који су тако немилосрдно водили рат против ње,свега неколико година раније. Ђинђићеве толико хваљене реформе подигле су цене комуналних услуга небу под облаке, незапосленост је оштро скочила на 30%, и скоро две трећине Срба сада живи испод линије сиромаштва. Још није јасно ко је испалио хице који су убили Зорана Ђинђића. Вероватноћа је да је то била операција подземља, његове везе са организованим криминалом коначно су га сустигле. Али, ма како то сурово звучало, има много људи у Србији који би радо повукли обарач. У својој недавној посети Београду, био сам погођен не само разином економске неправде, него и мржњом скоро свакога кога сам срео према премијеру, чија је популарност у народу пала испод 10% Лекција из Србије за данашње серијске мењаче режима је једноставна. Можете покушати да подјармите људе санкцијама, разарањем и бомбама. Можете, ако желите, да збаците владе које вам се не допадају, можете окушавати да наметнете своју вољу постављањем Хамида Карзаија, генерала Томија Френкса или Зорана Ђинђића да глуме империјалне конзуле. Али не замишљајте да можете натерати понижени народ да их поштуjе. Извор: http://www.guardian.co.uk/world/2003/mar/14/serbia.comment (Прва Србија)

ODGOVORITE
Name

Robi

12.03.2014 10:30

Dejane, iz koje pećine si ti izašao? Đinđić je radio za Srbiju, a ne za tebe i SPS... Niko ne traži da oprostiš nešto. Ovdje se radi o nekim drugim stvarima. Ako pročitaš članak pažljivo, možda i nešto shvatiš!

ODGOVORITE
Name

Miljacka

12.03.2014 13:45

Bravo Gavrilo Princip!

ODGOVORITE
Name

POSLEDNJI KINESKI CAR

12.03.2014 09:31

Covjek sa vizijom. Zivio je brzo , rekao bih 300 km/sat.Da je ziv Srbija bi sada bila clanica EU , Srbi na Kosovu bi imali mnogo bolji status nego sto ga sada imaju... Uopste, srpski narod bi bolje zivio,a cijeli region bi bio mirniji i napredniji. Izgubljeno je citavih 11 godina,i za to vrijeme se samo tapkalo u mjestu. Politicari u Srbiji tek sada rade ono sto je Zoran radio tada?!

ODGOVORITE
Name

RASO87

12.03.2014 09:20

Stala al se sad budi zahvaljujuci gospodinu Aleksandru Vučiću !!! NAPRED SNS

ODGOVORITE
Name

eba Od koga

12.03.2014 07:47

Neka mu je vječna slava i hvala za sve ono što je uradio i zašto je se borio.

ODGOVORITE
Name

Dejan

12.03.2014 07:40

Ja mu nikad necu oprostiti sto je dusmanima predao predsednika Milosevica.

ODGOVORITE
Name

mesa gradacac

12.03.2014 07:36

Čovjek koi je pokrenuo Srbiju i izveo od mraka u kojem je bila 20 godina. Moguće da njegovom vizijom krenu Vucić i Jovanović. Za sada nema drugih ličnosti.

ODGOVORITE
Name

sgb

12.03.2014 07:29

Kako se uzme.

ODGOVORITE
Name

srpkinja

12.03.2014 07:18

Jedna lasta ne cini prolece!

ODGOVORITE
Name

pravda

12.03.2014 06:47

VELIKI COVJEK.. smatram da bi bili svi (cijeli balkan) u potpuno drugacijoj situaciji danas, da je ziv..

ODGOVORITE
Name

Gavrilo Princip

12.03.2014 12:17

Agent BND od studentskih dana, danima je prizivao bombardovanje vlastite otadžbine i zato mi nije jasno gdje takav čovjek može biti cijenjen, sem u dijelu srpskoga naroda i kod onih koji ne znaju za ovo gore, ili se, pak, pretvaraju da to ne znaju! Čitao sam da je njegov najbliži saradnik svjedok kako je nosio vreće para / dobijene od pokvarenih Amera iz centra u Budimpešti, za čiji se trag nikada ništa nije saznalo! /, tako da uopšte ne žalim što je završio na takav način! Kratko: izdajnik par ekselans! A kada je tako, sve drugo je irelevantno, naravno, za mene i one slične meni! Pa, ljudi, Slobo bi i danas bio živ, ne bi ni bio u zatvoru, kao ni Šešelj, da nije bilo Đinđića, Jovanovića i njima sličnih.

ODGOVORITE
Name

Pero Bn

12.03.2014 15:52

Vaistina Gavrilo !! ovi sto pisu pod Srpskim nikovima i hvale ga koji je zvao na bombardovanje Srba ... ne cudi me sto ga hvale ...

ODGOVORITE
Name

Robi

13.03.2014 09:18

TI koji si stavio nick Gavrilo P.(sramota što koristiš ime jednog revolucionara) i oni slični tebi, pa vi kao da živite u srednjem vijeku! Za vas je ubistvo normalan čin, našli ste opravdanje za ubistvo. Bravo! Bilo nam je odlično devedesetih, za vrijeme vladavine Slobodana Miloševića, Šešelja i ostalih velikana, ko je smetao, njega/nju su ubili, a bilo ih je... da ne nabrajam. Tako da ti priča o izdaji ne pije vode, izdaja je kada svoj narod toliko zezneš, da gleda DNO ODOZDO!

ODGOVORITE
Name

Md

13.03.2014 06:41

Obican spijun Njemacki,pozivati NATO da bombarduje Srbiju da bi on dosao na vlast ne vidim sta je tu dobro za Srbiju.

ODGOVORITE
Name

Toci

14.03.2014 07:05

Sve najbolje je uradio, izvukao Srbiju iz mraka, iz omče da njega nije bilo sad bi srbija bila drugi Irak . Za srpkinju, jedna, ali vredna lasta je dovoljna da proleće probehara.

ODGOVORITE
Name

Gavrilo Princip

12.03.2014 19:48

Evo dokaza da i pokvareni Englezi ne vole kvislinge: Енглески Guardian дан након убиства премијера Ђинђића: Београдски квислинг Убијени српски премијер био је озлоглашени западни послушник чије су економске реформе донеле беду. Нил Кларк Петак, 14. март 2003. Гардиан (Лондон) Почасти Зорану Ђинђићу, убијеном српском премијеру, пљуште као киша. Први је почео председник Буш, хвалећи његово “снажно вођство”, док је портпарол канадске владе величао “весника демократије”, а Тони Блер говорио о енергији коју је Ђинђић посветио “реформисању Србије”. У читуљама западних листова Ђинђић је скоро увек слављен као бивши студент-агитатор, који је храбро повео народни устанак против окрутног диктатора и покушао да уведе своју земљу у нову демократску еру. Али изван CNN-ове верзије светске историје, каријера Зорана Ђинђића изгледа прилично другачије. Они који се ограђују од доктрине промене режима требало би да се сете да Ирак није прва земља у којој су америчка и друге западне владе покушале организовати уклањање владе која није одговарала њиховим стратешким интересима. Пре три године, на реду је била Милошевићева Југославија. У својој недавној биографији Милошевића, Адам ЛеБор открива како су Сједињене Државе натрпале 70 милиона долара у кофере српске опозиције у њеном напору да збаци југословенског лидера 2000. године. По наређењу државног секретара Мадлен Олбрајт, тајна америчка канцеларија за југословенске послове била је припремљена да потпомогне организовање устанка који би збрисао аутократског Милошевића са власти. Истовремено, постоје докази да су подземне криминалне групе, контролисане од стране Зорана Ђинђића и повезане са америчком обавештајном службом, извеле серије успелих атентата кључних људи који су подржавали Милошевићев режим, укључујући министра одбране Павла Булатовића и Жику Петровића, шефа југословенског авиопревоза. Када су С. Милошевић и његова Социјалистичка партија коначно пали, Сједињене Државе су добиле “реформистичку” владу у Београду какву су желеле. Нови председник Војислав Коштуница је примио букете, али полуге моћи је држао човек Стејт Дипартмента Зоран Ђинђић – и он сигурносвоје вашингтонске спонзоре није изневерио! Први приоритет је био увођење програма “економских реформи” – што је израз новог светског поретка за распродају државне имовине у бесцење мултинационалним компанијама. Преко 700 000 југословенских предузећа остало је у друштвеном власништву и углавном је било контролисано од стране радничких одбора, са свега 5% капитала у приватном власништву. Компаније су могле бити продате ако је мање од 60% капитала припадало радницима. Ђинђић је брзо променио законе и распродаја је могла да почне. После две године у којима је хиљаде друштвених предузећа било продато, (многа компанијама које су учествовале у бомбардовању Југославије 1999.), прошломесечни извештај Светске банке је обиловао похвалама Ђинђићевој влади и њеном “ангажовању интернационалних банака у процесу приватизације”. Али Ђинђићу није било наређено да прода само државну имовину. Милошевић је такође морао да оде, за обећану награду од сто милиона долара, чак ако је то значило и његово киднаповање у супротности са југословенским законима и слање авионом РАФ-а на амерички финансирано режирано суђење у Хаг. Кад је продао имовину своје земље, њеног бившег председника и своје политичке ривале, шта је јеш остало да се прода ? Једино још сама држава. И јануара ове године Ђинђић је управо то и урадио. Упркос супростављању већине њених грађана, “весник демократије” следио је захтеве “међународне заједнице” и после 74 године име Југославије нестало је са политичке мапе. Стратешки циљ њене замене серијом слабих, подељених протектората коначно је био постигнут. Понекад, ипак, и најбоље изведени планови крену наопако. Упркос западним хвалоспевима, мало ће Срба оплакивати Ђинђића. За велику већину Срба, Ђинђић ће остати запамћен као квислинг који се обогатио продајући своју земљу онима који су тако немилосрдно водили рат против ње,свега неколико година раније. Ђинђићеве толико хваљене реформе подигле су цене комуналних услуга небу под облаке, незапосленост је оштро скочила на 30%, и скоро две трећине Срба сада живи испод линије сиромаштва. Још није јасно ко је испалио хице који су убили Зорана Ђинђића. Вероватноћа је да је то била операција подземља, његове везе са организованим криминалом коначно су га сустигле. Али, ма како то сурово звучало, има много људи у Србији који би радо повукли обарач. У својој недавној посети Београду, био сам погођен не само разином економске неправде, него и мржњом скоро свакога кога сам срео према премијеру, чија је популарност у народу пала испод 10% Лекција из Србије за данашње серијске мењаче режима је једноставна. Можете покушати да подјармите људе санкцијама, разарањем и бомбама. Можете, ако желите, да збаците владе које вам се не допадају, можете окушавати да наметнете своју вољу постављањем Хамида Карзаија, генерала Томија Френкса или Зорана Ђинђића да глуме империјалне конзуле. Али не замишљајте да можете натерати понижени народ да их поштуjе. Извор: http://www.guardian.co.uk/world/2003/mar/14/serbia.comment (Прва Србија)

ODGOVORITE
Name

Robi

12.03.2014 10:30

Dejane, iz koje pećine si ti izašao? Đinđić je radio za Srbiju, a ne za tebe i SPS... Niko ne traži da oprostiš nešto. Ovdje se radi o nekim drugim stvarima. Ako pročitaš članak pažljivo, možda i nešto shvatiš!

ODGOVORITE
Name

Miljacka

12.03.2014 13:45

Bravo Gavrilo Princip!

ODGOVORITE
Name

POSLEDNJI KINESKI CAR

12.03.2014 09:31

Covjek sa vizijom. Zivio je brzo , rekao bih 300 km/sat.Da je ziv Srbija bi sada bila clanica EU , Srbi na Kosovu bi imali mnogo bolji status nego sto ga sada imaju... Uopste, srpski narod bi bolje zivio,a cijeli region bi bio mirniji i napredniji. Izgubljeno je citavih 11 godina,i za to vrijeme se samo tapkalo u mjestu. Politicari u Srbiji tek sada rade ono sto je Zoran radio tada?!

ODGOVORITE
Name

RASO87

12.03.2014 09:20

Stala al se sad budi zahvaljujuci gospodinu Aleksandru Vučiću !!! NAPRED SNS

ODGOVORITE
Name

eba Od koga

12.03.2014 07:47

Neka mu je vječna slava i hvala za sve ono što je uradio i zašto je se borio.

ODGOVORITE
Name

Dejan

12.03.2014 07:40

Ja mu nikad necu oprostiti sto je dusmanima predao predsednika Milosevica.

ODGOVORITE
Name

mesa gradacac

12.03.2014 07:36

Čovjek koi je pokrenuo Srbiju i izveo od mraka u kojem je bila 20 godina. Moguće da njegovom vizijom krenu Vucić i Jovanović. Za sada nema drugih ličnosti.

ODGOVORITE
Name

sgb

12.03.2014 07:29

Kako se uzme.

ODGOVORITE
Name

srpkinja

12.03.2014 07:18

Jedna lasta ne cini prolece!

ODGOVORITE
Name

pravda

12.03.2014 06:47

VELIKI COVJEK.. smatram da bi bili svi (cijeli balkan) u potpuno drugacijoj situaciji danas, da je ziv..

ODGOVORITE
Name

Gavrilo Princip

12.03.2014 12:17

Agent BND od studentskih dana, danima je prizivao bombardovanje vlastite otadžbine i zato mi nije jasno gdje takav čovjek može biti cijenjen, sem u dijelu srpskoga naroda i kod onih koji ne znaju za ovo gore, ili se, pak, pretvaraju da to ne znaju! Čitao sam da je njegov najbliži saradnik svjedok kako je nosio vreće para / dobijene od pokvarenih Amera iz centra u Budimpešti, za čiji se trag nikada ništa nije saznalo! /, tako da uopšte ne žalim što je završio na takav način! Kratko: izdajnik par ekselans! A kada je tako, sve drugo je irelevantno, naravno, za mene i one slične meni! Pa, ljudi, Slobo bi i danas bio živ, ne bi ni bio u zatvoru, kao ni Šešelj, da nije bilo Đinđića, Jovanovića i njima sličnih.

ODGOVORITE
Name

Pero Bn

12.03.2014 15:52

Vaistina Gavrilo !! ovi sto pisu pod Srpskim nikovima i hvale ga koji je zvao na bombardovanje Srba ... ne cudi me sto ga hvale ...

ODGOVORITE
Name

Robi

13.03.2014 09:18

TI koji si stavio nick Gavrilo P.(sramota što koristiš ime jednog revolucionara) i oni slični tebi, pa vi kao da živite u srednjem vijeku! Za vas je ubistvo normalan čin, našli ste opravdanje za ubistvo. Bravo! Bilo nam je odlično devedesetih, za vrijeme vladavine Slobodana Miloševića, Šešelja i ostalih velikana, ko je smetao, njega/nju su ubili, a bilo ih je... da ne nabrajam. Tako da ti priča o izdaji ne pije vode, izdaja je kada svoj narod toliko zezneš, da gleda DNO ODOZDO!

ODGOVORITE
Name

Md

13.03.2014 06:41

Obican spijun Njemacki,pozivati NATO da bombarduje Srbiju da bi on dosao na vlast ne vidim sta je tu dobro za Srbiju.

ODGOVORITE
Name

Toci

14.03.2014 07:05

Sve najbolje je uradio, izvukao Srbiju iz mraka, iz omče da njega nije bilo sad bi srbija bila drugi Irak . Za srpkinju, jedna, ali vredna lasta je dovoljna da proleće probehara.

ODGOVORITE
Name

Gavrilo Princip

12.03.2014 19:48

Evo dokaza da i pokvareni Englezi ne vole kvislinge: Енглески Guardian дан након убиства премијера Ђинђића: Београдски квислинг Убијени српски премијер био је озлоглашени западни послушник чије су економске реформе донеле беду. Нил Кларк Петак, 14. март 2003. Гардиан (Лондон) Почасти Зорану Ђинђићу, убијеном српском премијеру, пљуште као киша. Први је почео председник Буш, хвалећи његово “снажно вођство”, док је портпарол канадске владе величао “весника демократије”, а Тони Блер говорио о енергији коју је Ђинђић посветио “реформисању Србије”. У читуљама западних листова Ђинђић је скоро увек слављен као бивши студент-агитатор, који је храбро повео народни устанак против окрутног диктатора и покушао да уведе своју земљу у нову демократску еру. Али изван CNN-ове верзије светске историје, каријера Зорана Ђинђића изгледа прилично другачије. Они који се ограђују од доктрине промене режима требало би да се сете да Ирак није прва земља у којој су америчка и друге западне владе покушале организовати уклањање владе која није одговарала њиховим стратешким интересима. Пре три године, на реду је била Милошевићева Југославија. У својој недавној биографији Милошевића, Адам ЛеБор открива како су Сједињене Државе натрпале 70 милиона долара у кофере српске опозиције у њеном напору да збаци југословенског лидера 2000. године. По наређењу државног секретара Мадлен Олбрајт, тајна америчка канцеларија за југословенске послове била је припремљена да потпомогне организовање устанка који би збрисао аутократског Милошевића са власти. Истовремено, постоје докази да су подземне криминалне групе, контролисане од стране Зорана Ђинђића и повезане са америчком обавештајном службом, извеле серије успелих атентата кључних људи који су подржавали Милошевићев режим, укључујући министра одбране Павла Булатовића и Жику Петровића, шефа југословенског авиопревоза. Када су С. Милошевић и његова Социјалистичка партија коначно пали, Сједињене Државе су добиле “реформистичку” владу у Београду какву су желеле. Нови председник Војислав Коштуница је примио букете, али полуге моћи је држао човек Стејт Дипартмента Зоран Ђинђић – и он сигурносвоје вашингтонске спонзоре није изневерио! Први приоритет је био увођење програма “економских реформи” – што је израз новог светског поретка за распродају државне имовине у бесцење мултинационалним компанијама. Преко 700 000 југословенских предузећа остало је у друштвеном власништву и углавном је било контролисано од стране радничких одбора, са свега 5% капитала у приватном власништву. Компаније су могле бити продате ако је мање од 60% капитала припадало радницима. Ђинђић је брзо променио законе и распродаја је могла да почне. После две године у којима је хиљаде друштвених предузећа било продато, (многа компанијама које су учествовале у бомбардовању Југославије 1999.), прошломесечни извештај Светске банке је обиловао похвалама Ђинђићевој влади и њеном “ангажовању интернационалних банака у процесу приватизације”. Али Ђинђићу није било наређено да прода само државну имовину. Милошевић је такође морао да оде, за обећану награду од сто милиона долара, чак ако је то значило и његово киднаповање у супротности са југословенским законима и слање авионом РАФ-а на амерички финансирано режирано суђење у Хаг. Кад је продао имовину своје земље, њеног бившег председника и своје политичке ривале, шта је јеш остало да се прода ? Једино још сама држава. И јануара ове године Ђинђић је управо то и урадио. Упркос супростављању већине њених грађана, “весник демократије” следио је захтеве “међународне заједнице” и после 74 године име Југославије нестало је са политичке мапе. Стратешки циљ њене замене серијом слабих, подељених протектората коначно је био постигнут. Понекад, ипак, и најбоље изведени планови крену наопако. Упркос западним хвалоспевима, мало ће Срба оплакивати Ђинђића. За велику већину Срба, Ђинђић ће остати запамћен као квислинг који се обогатио продајући своју земљу онима који су тако немилосрдно водили рат против ње,свега неколико година раније. Ђинђићеве толико хваљене реформе подигле су цене комуналних услуга небу под облаке, незапосленост је оштро скочила на 30%, и скоро две трећине Срба сада живи испод линије сиромаштва. Још није јасно ко је испалио хице који су убили Зорана Ђинђића. Вероватноћа је да је то била операција подземља, његове везе са организованим криминалом коначно су га сустигле. Али, ма како то сурово звучало, има много људи у Србији који би радо повукли обарач. У својој недавној посети Београду, био сам погођен не само разином економске неправде, него и мржњом скоро свакога кога сам срео према премијеру, чија је популарност у народу пала испод 10% Лекција из Србије за данашње серијске мењаче режима је једноставна. Можете покушати да подјармите људе санкцијама, разарањем и бомбама. Можете, ако желите, да збаците владе које вам се не допадају, можете окушавати да наметнете своју вољу постављањем Хамида Карзаија, генерала Томија Френкса или Зорана Ђинђића да глуме империјалне конзуле. Али не замишљајте да можете натерати понижени народ да их поштуjе. Извор: http://www.guardian.co.uk/world/2003/mar/14/serbia.comment (Прва Србија)

ODGOVORITE
Name

Robi

12.03.2014 10:30

Dejane, iz koje pećine si ti izašao? Đinđić je radio za Srbiju, a ne za tebe i SPS... Niko ne traži da oprostiš nešto. Ovdje se radi o nekim drugim stvarima. Ako pročitaš članak pažljivo, možda i nešto shvatiš!

ODGOVORITE
Name

Miljacka

12.03.2014 13:45

Bravo Gavrilo Princip!

ODGOVORITE
Name

POSLEDNJI KINESKI CAR

12.03.2014 09:31

Covjek sa vizijom. Zivio je brzo , rekao bih 300 km/sat.Da je ziv Srbija bi sada bila clanica EU , Srbi na Kosovu bi imali mnogo bolji status nego sto ga sada imaju... Uopste, srpski narod bi bolje zivio,a cijeli region bi bio mirniji i napredniji. Izgubljeno je citavih 11 godina,i za to vrijeme se samo tapkalo u mjestu. Politicari u Srbiji tek sada rade ono sto je Zoran radio tada?!

ODGOVORITE
Name

RASO87

12.03.2014 09:20

Stala al se sad budi zahvaljujuci gospodinu Aleksandru Vučiću !!! NAPRED SNS

ODGOVORITE
Name

eba Od koga

12.03.2014 07:47

Neka mu je vječna slava i hvala za sve ono što je uradio i zašto je se borio.

ODGOVORITE
Name

Dejan

12.03.2014 07:40

Ja mu nikad necu oprostiti sto je dusmanima predao predsednika Milosevica.

ODGOVORITE
Name

mesa gradacac

12.03.2014 07:36

Čovjek koi je pokrenuo Srbiju i izveo od mraka u kojem je bila 20 godina. Moguće da njegovom vizijom krenu Vucić i Jovanović. Za sada nema drugih ličnosti.

ODGOVORITE
Name

sgb

12.03.2014 07:29

Kako se uzme.

ODGOVORITE
Name

srpkinja

12.03.2014 07:18

Jedna lasta ne cini prolece!

ODGOVORITE
Name

pravda

12.03.2014 06:47

VELIKI COVJEK.. smatram da bi bili svi (cijeli balkan) u potpuno drugacijoj situaciji danas, da je ziv..

ODGOVORITE
Name

Gavrilo Princip

12.03.2014 12:17

Agent BND od studentskih dana, danima je prizivao bombardovanje vlastite otadžbine i zato mi nije jasno gdje takav čovjek može biti cijenjen, sem u dijelu srpskoga naroda i kod onih koji ne znaju za ovo gore, ili se, pak, pretvaraju da to ne znaju! Čitao sam da je njegov najbliži saradnik svjedok kako je nosio vreće para / dobijene od pokvarenih Amera iz centra u Budimpešti, za čiji se trag nikada ništa nije saznalo! /, tako da uopšte ne žalim što je završio na takav način! Kratko: izdajnik par ekselans! A kada je tako, sve drugo je irelevantno, naravno, za mene i one slične meni! Pa, ljudi, Slobo bi i danas bio živ, ne bi ni bio u zatvoru, kao ni Šešelj, da nije bilo Đinđića, Jovanovića i njima sličnih.

ODGOVORITE
Name

Pero Bn

12.03.2014 15:52

Vaistina Gavrilo !! ovi sto pisu pod Srpskim nikovima i hvale ga koji je zvao na bombardovanje Srba ... ne cudi me sto ga hvale ...

ODGOVORITE
Name

Robi

13.03.2014 09:18

TI koji si stavio nick Gavrilo P.(sramota što koristiš ime jednog revolucionara) i oni slični tebi, pa vi kao da živite u srednjem vijeku! Za vas je ubistvo normalan čin, našli ste opravdanje za ubistvo. Bravo! Bilo nam je odlično devedesetih, za vrijeme vladavine Slobodana Miloševića, Šešelja i ostalih velikana, ko je smetao, njega/nju su ubili, a bilo ih je... da ne nabrajam. Tako da ti priča o izdaji ne pije vode, izdaja je kada svoj narod toliko zezneš, da gleda DNO ODOZDO!

ODGOVORITE
Name

Md

13.03.2014 06:41

Obican spijun Njemacki,pozivati NATO da bombarduje Srbiju da bi on dosao na vlast ne vidim sta je tu dobro za Srbiju.

ODGOVORITE
Name

Toci

14.03.2014 07:05

Sve najbolje je uradio, izvukao Srbiju iz mraka, iz omče da njega nije bilo sad bi srbija bila drugi Irak . Za srpkinju, jedna, ali vredna lasta je dovoljna da proleće probehara.

ODGOVORITE
Name

Gavrilo Princip

12.03.2014 19:48

Evo dokaza da i pokvareni Englezi ne vole kvislinge: Енглески Guardian дан након убиства премијера Ђинђића: Београдски квислинг Убијени српски премијер био је озлоглашени западни послушник чије су економске реформе донеле беду. Нил Кларк Петак, 14. март 2003. Гардиан (Лондон) Почасти Зорану Ђинђићу, убијеном српском премијеру, пљуште као киша. Први је почео председник Буш, хвалећи његово “снажно вођство”, док је портпарол канадске владе величао “весника демократије”, а Тони Блер говорио о енергији коју је Ђинђић посветио “реформисању Србије”. У читуљама западних листова Ђинђић је скоро увек слављен као бивши студент-агитатор, који је храбро повео народни устанак против окрутног диктатора и покушао да уведе своју земљу у нову демократску еру. Али изван CNN-ове верзије светске историје, каријера Зорана Ђинђића изгледа прилично другачије. Они који се ограђују од доктрине промене режима требало би да се сете да Ирак није прва земља у којој су америчка и друге западне владе покушале организовати уклањање владе која није одговарала њиховим стратешким интересима. Пре три године, на реду је била Милошевићева Југославија. У својој недавној биографији Милошевића, Адам ЛеБор открива како су Сједињене Државе натрпале 70 милиона долара у кофере српске опозиције у њеном напору да збаци југословенског лидера 2000. године. По наређењу државног секретара Мадлен Олбрајт, тајна америчка канцеларија за југословенске послове била је припремљена да потпомогне организовање устанка који би збрисао аутократског Милошевића са власти. Истовремено, постоје докази да су подземне криминалне групе, контролисане од стране Зорана Ђинђића и повезане са америчком обавештајном службом, извеле серије успелих атентата кључних људи који су подржавали Милошевићев режим, укључујући министра одбране Павла Булатовића и Жику Петровића, шефа југословенског авиопревоза. Када су С. Милошевић и његова Социјалистичка партија коначно пали, Сједињене Државе су добиле “реформистичку” владу у Београду какву су желеле. Нови председник Војислав Коштуница је примио букете, али полуге моћи је држао човек Стејт Дипартмента Зоран Ђинђић – и он сигурносвоје вашингтонске спонзоре није изневерио! Први приоритет је био увођење програма “економских реформи” – што је израз новог светског поретка за распродају државне имовине у бесцење мултинационалним компанијама. Преко 700 000 југословенских предузећа остало је у друштвеном власништву и углавном је било контролисано од стране радничких одбора, са свега 5% капитала у приватном власништву. Компаније су могле бити продате ако је мање од 60% капитала припадало радницима. Ђинђић је брзо променио законе и распродаја је могла да почне. После две године у којима је хиљаде друштвених предузећа било продато, (многа компанијама које су учествовале у бомбардовању Југославије 1999.), прошломесечни извештај Светске банке је обиловао похвалама Ђинђићевој влади и њеном “ангажовању интернационалних банака у процесу приватизације”. Али Ђинђићу није било наређено да прода само државну имовину. Милошевић је такође морао да оде, за обећану награду од сто милиона долара, чак ако је то значило и његово киднаповање у супротности са југословенским законима и слање авионом РАФ-а на амерички финансирано режирано суђење у Хаг. Кад је продао имовину своје земље, њеног бившег председника и своје политичке ривале, шта је јеш остало да се прода ? Једино још сама држава. И јануара ове године Ђинђић је управо то и урадио. Упркос супростављању већине њених грађана, “весник демократије” следио је захтеве “међународне заједнице” и после 74 године име Југославије нестало је са политичке мапе. Стратешки циљ њене замене серијом слабих, подељених протектората коначно је био постигнут. Понекад, ипак, и најбоље изведени планови крену наопако. Упркос западним хвалоспевима, мало ће Срба оплакивати Ђинђића. За велику већину Срба, Ђинђић ће остати запамћен као квислинг који се обогатио продајући своју земљу онима који су тако немилосрдно водили рат против ње,свега неколико година раније. Ђинђићеве толико хваљене реформе подигле су цене комуналних услуга небу под облаке, незапосленост је оштро скочила на 30%, и скоро две трећине Срба сада живи испод линије сиромаштва. Још није јасно ко је испалио хице који су убили Зорана Ђинђића. Вероватноћа је да је то била операција подземља, његове везе са организованим криминалом коначно су га сустигле. Али, ма како то сурово звучало, има много људи у Србији који би радо повукли обарач. У својој недавној посети Београду, био сам погођен не само разином економске неправде, него и мржњом скоро свакога кога сам срео према премијеру, чија је популарност у народу пала испод 10% Лекција из Србије за данашње серијске мењаче режима је једноставна. Можете покушати да подјармите људе санкцијама, разарањем и бомбама. Можете, ако желите, да збаците владе које вам се не допадају, можете окушавати да наметнете своју вољу постављањем Хамида Карзаија, генерала Томија Френкса или Зорана Ђинђића да глуме империјалне конзуле. Али не замишљајте да можете натерати понижени народ да их поштуjе. Извор: http://www.guardian.co.uk/world/2003/mar/14/serbia.comment (Прва Србија)

ODGOVORITE
Name

Robi

12.03.2014 10:30

Dejane, iz koje pećine si ti izašao? Đinđić je radio za Srbiju, a ne za tebe i SPS... Niko ne traži da oprostiš nešto. Ovdje se radi o nekim drugim stvarima. Ako pročitaš članak pažljivo, možda i nešto shvatiš!

ODGOVORITE
Name

Miljacka

12.03.2014 13:45

Bravo Gavrilo Princip!

ODGOVORITE
Name

POSLEDNJI KINESKI CAR

12.03.2014 09:31

Covjek sa vizijom. Zivio je brzo , rekao bih 300 km/sat.Da je ziv Srbija bi sada bila clanica EU , Srbi na Kosovu bi imali mnogo bolji status nego sto ga sada imaju... Uopste, srpski narod bi bolje zivio,a cijeli region bi bio mirniji i napredniji. Izgubljeno je citavih 11 godina,i za to vrijeme se samo tapkalo u mjestu. Politicari u Srbiji tek sada rade ono sto je Zoran radio tada?!

ODGOVORITE
Name

RASO87

12.03.2014 09:20

Stala al se sad budi zahvaljujuci gospodinu Aleksandru Vučiću !!! NAPRED SNS

ODGOVORITE
Name

eba Od koga

12.03.2014 07:47

Neka mu je vječna slava i hvala za sve ono što je uradio i zašto je se borio.

ODGOVORITE
Name

Dejan

12.03.2014 07:40

Ja mu nikad necu oprostiti sto je dusmanima predao predsednika Milosevica.

ODGOVORITE
Name

mesa gradacac

12.03.2014 07:36

Čovjek koi je pokrenuo Srbiju i izveo od mraka u kojem je bila 20 godina. Moguće da njegovom vizijom krenu Vucić i Jovanović. Za sada nema drugih ličnosti.

ODGOVORITE
Name

sgb

12.03.2014 07:29

Kako se uzme.

ODGOVORITE
Name

srpkinja

12.03.2014 07:18

Jedna lasta ne cini prolece!

ODGOVORITE
Name

pravda

12.03.2014 06:47

VELIKI COVJEK.. smatram da bi bili svi (cijeli balkan) u potpuno drugacijoj situaciji danas, da je ziv..

ODGOVORITE
Name

Gavrilo Princip

12.03.2014 12:17

Agent BND od studentskih dana, danima je prizivao bombardovanje vlastite otadžbine i zato mi nije jasno gdje takav čovjek može biti cijenjen, sem u dijelu srpskoga naroda i kod onih koji ne znaju za ovo gore, ili se, pak, pretvaraju da to ne znaju! Čitao sam da je njegov najbliži saradnik svjedok kako je nosio vreće para / dobijene od pokvarenih Amera iz centra u Budimpešti, za čiji se trag nikada ništa nije saznalo! /, tako da uopšte ne žalim što je završio na takav način! Kratko: izdajnik par ekselans! A kada je tako, sve drugo je irelevantno, naravno, za mene i one slične meni! Pa, ljudi, Slobo bi i danas bio živ, ne bi ni bio u zatvoru, kao ni Šešelj, da nije bilo Đinđića, Jovanovića i njima sličnih.

ODGOVORITE
Name

Pero Bn

12.03.2014 15:52

Vaistina Gavrilo !! ovi sto pisu pod Srpskim nikovima i hvale ga koji je zvao na bombardovanje Srba ... ne cudi me sto ga hvale ...

ODGOVORITE
Name

Robi

13.03.2014 09:18

TI koji si stavio nick Gavrilo P.(sramota što koristiš ime jednog revolucionara) i oni slični tebi, pa vi kao da živite u srednjem vijeku! Za vas je ubistvo normalan čin, našli ste opravdanje za ubistvo. Bravo! Bilo nam je odlično devedesetih, za vrijeme vladavine Slobodana Miloševića, Šešelja i ostalih velikana, ko je smetao, njega/nju su ubili, a bilo ih je... da ne nabrajam. Tako da ti priča o izdaji ne pije vode, izdaja je kada svoj narod toliko zezneš, da gleda DNO ODOZDO!

ODGOVORITE
Name

Md

13.03.2014 06:41

Obican spijun Njemacki,pozivati NATO da bombarduje Srbiju da bi on dosao na vlast ne vidim sta je tu dobro za Srbiju.

ODGOVORITE
Name

Toci

14.03.2014 07:05

Sve najbolje je uradio, izvukao Srbiju iz mraka, iz omče da njega nije bilo sad bi srbija bila drugi Irak . Za srpkinju, jedna, ali vredna lasta je dovoljna da proleće probehara.

ODGOVORITE
Name

Gavrilo Princip

12.03.2014 19:48

Evo dokaza da i pokvareni Englezi ne vole kvislinge: Енглески Guardian дан након убиства премијера Ђинђића: Београдски квислинг Убијени српски премијер био је озлоглашени западни послушник чије су економске реформе донеле беду. Нил Кларк Петак, 14. март 2003. Гардиан (Лондон) Почасти Зорану Ђинђићу, убијеном српском премијеру, пљуште као киша. Први је почео председник Буш, хвалећи његово “снажно вођство”, док је портпарол канадске владе величао “весника демократије”, а Тони Блер говорио о енергији коју је Ђинђић посветио “реформисању Србије”. У читуљама западних листова Ђинђић је скоро увек слављен као бивши студент-агитатор, који је храбро повео народни устанак против окрутног диктатора и покушао да уведе своју земљу у нову демократску еру. Али изван CNN-ове верзије светске историје, каријера Зорана Ђинђића изгледа прилично другачије. Они који се ограђују од доктрине промене режима требало би да се сете да Ирак није прва земља у којој су америчка и друге западне владе покушале организовати уклањање владе која није одговарала њиховим стратешким интересима. Пре три године, на реду је била Милошевићева Југославија. У својој недавној биографији Милошевића, Адам ЛеБор открива како су Сједињене Државе натрпале 70 милиона долара у кофере српске опозиције у њеном напору да збаци југословенског лидера 2000. године. По наређењу државног секретара Мадлен Олбрајт, тајна америчка канцеларија за југословенске послове била је припремљена да потпомогне организовање устанка који би збрисао аутократског Милошевића са власти. Истовремено, постоје докази да су подземне криминалне групе, контролисане од стране Зорана Ђинђића и повезане са америчком обавештајном службом, извеле серије успелих атентата кључних људи који су подржавали Милошевићев режим, укључујући министра одбране Павла Булатовића и Жику Петровића, шефа југословенског авиопревоза. Када су С. Милошевић и његова Социјалистичка партија коначно пали, Сједињене Државе су добиле “реформистичку” владу у Београду какву су желеле. Нови председник Војислав Коштуница је примио букете, али полуге моћи је држао човек Стејт Дипартмента Зоран Ђинђић – и он сигурносвоје вашингтонске спонзоре није изневерио! Први приоритет је био увођење програма “економских реформи” – што је израз новог светског поретка за распродају државне имовине у бесцење мултинационалним компанијама. Преко 700 000 југословенских предузећа остало је у друштвеном власништву и углавном је било контролисано од стране радничких одбора, са свега 5% капитала у приватном власништву. Компаније су могле бити продате ако је мање од 60% капитала припадало радницима. Ђинђић је брзо променио законе и распродаја је могла да почне. После две године у којима је хиљаде друштвених предузећа било продато, (многа компанијама које су учествовале у бомбардовању Југославије 1999.), прошломесечни извештај Светске банке је обиловао похвалама Ђинђићевој влади и њеном “ангажовању интернационалних банака у процесу приватизације”. Али Ђинђићу није било наређено да прода само државну имовину. Милошевић је такође морао да оде, за обећану награду од сто милиона долара, чак ако је то значило и његово киднаповање у супротности са југословенским законима и слање авионом РАФ-а на амерички финансирано режирано суђење у Хаг. Кад је продао имовину своје земље, њеног бившег председника и своје политичке ривале, шта је јеш остало да се прода ? Једино још сама држава. И јануара ове године Ђинђић је управо то и урадио. Упркос супростављању већине њених грађана, “весник демократије” следио је захтеве “међународне заједнице” и после 74 године име Југославије нестало је са политичке мапе. Стратешки циљ њене замене серијом слабих, подељених протектората коначно је био постигнут. Понекад, ипак, и најбоље изведени планови крену наопако. Упркос западним хвалоспевима, мало ће Срба оплакивати Ђинђића. За велику већину Срба, Ђинђић ће остати запамћен као квислинг који се обогатио продајући своју земљу онима који су тако немилосрдно водили рат против ње,свега неколико година раније. Ђинђићеве толико хваљене реформе подигле су цене комуналних услуга небу под облаке, незапосленост је оштро скочила на 30%, и скоро две трећине Срба сада живи испод линије сиромаштва. Још није јасно ко је испалио хице који су убили Зорана Ђинђића. Вероватноћа је да је то била операција подземља, његове везе са организованим криминалом коначно су га сустигле. Али, ма како то сурово звучало, има много људи у Србији који би радо повукли обарач. У својој недавној посети Београду, био сам погођен не само разином економске неправде, него и мржњом скоро свакога кога сам срео према премијеру, чија је популарност у народу пала испод 10% Лекција из Србије за данашње серијске мењаче режима је једноставна. Можете покушати да подјармите људе санкцијама, разарањем и бомбама. Можете, ако желите, да збаците владе које вам се не допадају, можете окушавати да наметнете своју вољу постављањем Хамида Карзаија, генерала Томија Френкса или Зорана Ђинђића да глуме империјалне конзуле. Али не замишљајте да можете натерати понижени народ да их поштуjе. Извор: http://www.guardian.co.uk/world/2003/mar/14/serbia.comment (Прва Србија)

ODGOVORITE
Name

Robi

12.03.2014 10:30

Dejane, iz koje pećine si ti izašao? Đinđić je radio za Srbiju, a ne za tebe i SPS... Niko ne traži da oprostiš nešto. Ovdje se radi o nekim drugim stvarima. Ako pročitaš članak pažljivo, možda i nešto shvatiš!

ODGOVORITE
Name

Miljacka

12.03.2014 13:45

Bravo Gavrilo Princip!

ODGOVORITE
Name

POSLEDNJI KINESKI CAR

12.03.2014 09:31

Covjek sa vizijom. Zivio je brzo , rekao bih 300 km/sat.Da je ziv Srbija bi sada bila clanica EU , Srbi na Kosovu bi imali mnogo bolji status nego sto ga sada imaju... Uopste, srpski narod bi bolje zivio,a cijeli region bi bio mirniji i napredniji. Izgubljeno je citavih 11 godina,i za to vrijeme se samo tapkalo u mjestu. Politicari u Srbiji tek sada rade ono sto je Zoran radio tada?!

ODGOVORITE
Name

RASO87

12.03.2014 09:20

Stala al se sad budi zahvaljujuci gospodinu Aleksandru Vučiću !!! NAPRED SNS

ODGOVORITE
Name

eba Od koga

12.03.2014 07:47

Neka mu je vječna slava i hvala za sve ono što je uradio i zašto je se borio.

ODGOVORITE
Name

Dejan

12.03.2014 07:40

Ja mu nikad necu oprostiti sto je dusmanima predao predsednika Milosevica.

ODGOVORITE
Name

mesa gradacac

12.03.2014 07:36

Čovjek koi je pokrenuo Srbiju i izveo od mraka u kojem je bila 20 godina. Moguće da njegovom vizijom krenu Vucić i Jovanović. Za sada nema drugih ličnosti.

ODGOVORITE
Name

sgb

12.03.2014 07:29

Kako se uzme.

ODGOVORITE
Name

srpkinja

12.03.2014 07:18

Jedna lasta ne cini prolece!

ODGOVORITE
Name

pravda

12.03.2014 06:47

VELIKI COVJEK.. smatram da bi bili svi (cijeli balkan) u potpuno drugacijoj situaciji danas, da je ziv..

ODGOVORITE
Name

Gavrilo Princip

12.03.2014 12:17

Agent BND od studentskih dana, danima je prizivao bombardovanje vlastite otadžbine i zato mi nije jasno gdje takav čovjek može biti cijenjen, sem u dijelu srpskoga naroda i kod onih koji ne znaju za ovo gore, ili se, pak, pretvaraju da to ne znaju! Čitao sam da je njegov najbliži saradnik svjedok kako je nosio vreće para / dobijene od pokvarenih Amera iz centra u Budimpešti, za čiji se trag nikada ništa nije saznalo! /, tako da uopšte ne žalim što je završio na takav način! Kratko: izdajnik par ekselans! A kada je tako, sve drugo je irelevantno, naravno, za mene i one slične meni! Pa, ljudi, Slobo bi i danas bio živ, ne bi ni bio u zatvoru, kao ni Šešelj, da nije bilo Đinđića, Jovanovića i njima sličnih.

ODGOVORITE
Name

Pero Bn

12.03.2014 15:52

Vaistina Gavrilo !! ovi sto pisu pod Srpskim nikovima i hvale ga koji je zvao na bombardovanje Srba ... ne cudi me sto ga hvale ...

ODGOVORITE
Name

Robi

13.03.2014 09:18

TI koji si stavio nick Gavrilo P.(sramota što koristiš ime jednog revolucionara) i oni slični tebi, pa vi kao da živite u srednjem vijeku! Za vas je ubistvo normalan čin, našli ste opravdanje za ubistvo. Bravo! Bilo nam je odlično devedesetih, za vrijeme vladavine Slobodana Miloševića, Šešelja i ostalih velikana, ko je smetao, njega/nju su ubili, a bilo ih je... da ne nabrajam. Tako da ti priča o izdaji ne pije vode, izdaja je kada svoj narod toliko zezneš, da gleda DNO ODOZDO!

ODGOVORITE
Name

Md

13.03.2014 06:41

Obican spijun Njemacki,pozivati NATO da bombarduje Srbiju da bi on dosao na vlast ne vidim sta je tu dobro za Srbiju.

ODGOVORITE
Name

Toci

14.03.2014 07:05

Sve najbolje je uradio, izvukao Srbiju iz mraka, iz omče da njega nije bilo sad bi srbija bila drugi Irak . Za srpkinju, jedna, ali vredna lasta je dovoljna da proleće probehara.

ODGOVORITE
Name

Gavrilo Princip

12.03.2014 19:48

Evo dokaza da i pokvareni Englezi ne vole kvislinge: Енглески Guardian дан након убиства премијера Ђинђића: Београдски квислинг Убијени српски премијер био је озлоглашени западни послушник чије су економске реформе донеле беду. Нил Кларк Петак, 14. март 2003. Гардиан (Лондон) Почасти Зорану Ђинђићу, убијеном српском премијеру, пљуште као киша. Први је почео председник Буш, хвалећи његово “снажно вођство”, док је портпарол канадске владе величао “весника демократије”, а Тони Блер говорио о енергији коју је Ђинђић посветио “реформисању Србије”. У читуљама западних листова Ђинђић је скоро увек слављен као бивши студент-агитатор, који је храбро повео народни устанак против окрутног диктатора и покушао да уведе своју земљу у нову демократску еру. Али изван CNN-ове верзије светске историје, каријера Зорана Ђинђића изгледа прилично другачије. Они који се ограђују од доктрине промене режима требало би да се сете да Ирак није прва земља у којој су америчка и друге западне владе покушале организовати уклањање владе која није одговарала њиховим стратешким интересима. Пре три године, на реду је била Милошевићева Југославија. У својој недавној биографији Милошевића, Адам ЛеБор открива како су Сједињене Државе натрпале 70 милиона долара у кофере српске опозиције у њеном напору да збаци југословенског лидера 2000. године. По наређењу државног секретара Мадлен Олбрајт, тајна америчка канцеларија за југословенске послове била је припремљена да потпомогне организовање устанка који би збрисао аутократског Милошевића са власти. Истовремено, постоје докази да су подземне криминалне групе, контролисане од стране Зорана Ђинђића и повезане са америчком обавештајном службом, извеле серије успелих атентата кључних људи који су подржавали Милошевићев режим, укључујући министра одбране Павла Булатовића и Жику Петровића, шефа југословенског авиопревоза. Када су С. Милошевић и његова Социјалистичка партија коначно пали, Сједињене Државе су добиле “реформистичку” владу у Београду какву су желеле. Нови председник Војислав Коштуница је примио букете, али полуге моћи је држао човек Стејт Дипартмента Зоран Ђинђић – и он сигурносвоје вашингтонске спонзоре није изневерио! Први приоритет је био увођење програма “економских реформи” – што је израз новог светског поретка за распродају државне имовине у бесцење мултинационалним компанијама. Преко 700 000 југословенских предузећа остало је у друштвеном власништву и углавном је било контролисано од стране радничких одбора, са свега 5% капитала у приватном власништву. Компаније су могле бити продате ако је мање од 60% капитала припадало радницима. Ђинђић је брзо променио законе и распродаја је могла да почне. После две године у којима је хиљаде друштвених предузећа било продато, (многа компанијама које су учествовале у бомбардовању Југославије 1999.), прошломесечни извештај Светске банке је обиловао похвалама Ђинђићевој влади и њеном “ангажовању интернационалних банака у процесу приватизације”. Али Ђинђићу није било наређено да прода само државну имовину. Милошевић је такође морао да оде, за обећану награду од сто милиона долара, чак ако је то значило и његово киднаповање у супротности са југословенским законима и слање авионом РАФ-а на амерички финансирано режирано суђење у Хаг. Кад је продао имовину своје земље, њеног бившег председника и своје политичке ривале, шта је јеш остало да се прода ? Једино још сама држава. И јануара ове године Ђинђић је управо то и урадио. Упркос супростављању већине њених грађана, “весник демократије” следио је захтеве “међународне заједнице” и после 74 године име Југославије нестало је са политичке мапе. Стратешки циљ њене замене серијом слабих, подељених протектората коначно је био постигнут. Понекад, ипак, и најбоље изведени планови крену наопако. Упркос западним хвалоспевима, мало ће Срба оплакивати Ђинђића. За велику већину Срба, Ђинђић ће остати запамћен као квислинг који се обогатио продајући своју земљу онима који су тако немилосрдно водили рат против ње,свега неколико година раније. Ђинђићеве толико хваљене реформе подигле су цене комуналних услуга небу под облаке, незапосленост је оштро скочила на 30%, и скоро две трећине Срба сада живи испод линије сиромаштва. Још није јасно ко је испалио хице који су убили Зорана Ђинђића. Вероватноћа је да је то била операција подземља, његове везе са организованим криминалом коначно су га сустигле. Али, ма како то сурово звучало, има много људи у Србији који би радо повукли обарач. У својој недавној посети Београду, био сам погођен не само разином економске неправде, него и мржњом скоро свакога кога сам срео према премијеру, чија је популарност у народу пала испод 10% Лекција из Србије за данашње серијске мењаче режима је једноставна. Можете покушати да подјармите људе санкцијама, разарањем и бомбама. Можете, ако желите, да збаците владе које вам се не допадају, можете окушавати да наметнете своју вољу постављањем Хамида Карзаија, генерала Томија Френкса или Зорана Ђинђића да глуме империјалне конзуле. Али не замишљајте да можете натерати понижени народ да их поштуjе. Извор: http://www.guardian.co.uk/world/2003/mar/14/serbia.comment (Прва Србија)

ODGOVORITE
Name

Robi

12.03.2014 10:30

Dejane, iz koje pećine si ti izašao? Đinđić je radio za Srbiju, a ne za tebe i SPS... Niko ne traži da oprostiš nešto. Ovdje se radi o nekim drugim stvarima. Ako pročitaš članak pažljivo, možda i nešto shvatiš!

ODGOVORITE
Name

Miljacka

12.03.2014 13:45

Bravo Gavrilo Princip!

ODGOVORITE
Name

POSLEDNJI KINESKI CAR

12.03.2014 09:31

Covjek sa vizijom. Zivio je brzo , rekao bih 300 km/sat.Da je ziv Srbija bi sada bila clanica EU , Srbi na Kosovu bi imali mnogo bolji status nego sto ga sada imaju... Uopste, srpski narod bi bolje zivio,a cijeli region bi bio mirniji i napredniji. Izgubljeno je citavih 11 godina,i za to vrijeme se samo tapkalo u mjestu. Politicari u Srbiji tek sada rade ono sto je Zoran radio tada?!

ODGOVORITE
Name

RASO87

12.03.2014 09:20

Stala al se sad budi zahvaljujuci gospodinu Aleksandru Vučiću !!! NAPRED SNS

ODGOVORITE
Name

eba Od koga

12.03.2014 07:47

Neka mu je vječna slava i hvala za sve ono što je uradio i zašto je se borio.

ODGOVORITE
Name

Dejan

12.03.2014 07:40

Ja mu nikad necu oprostiti sto je dusmanima predao predsednika Milosevica.

ODGOVORITE
Name

mesa gradacac

12.03.2014 07:36

Čovjek koi je pokrenuo Srbiju i izveo od mraka u kojem je bila 20 godina. Moguće da njegovom vizijom krenu Vucić i Jovanović. Za sada nema drugih ličnosti.

ODGOVORITE
Name

sgb

12.03.2014 07:29

Kako se uzme.

ODGOVORITE
Name

srpkinja

12.03.2014 07:18

Jedna lasta ne cini prolece!

ODGOVORITE
Name

pravda

12.03.2014 06:47

VELIKI COVJEK.. smatram da bi bili svi (cijeli balkan) u potpuno drugacijoj situaciji danas, da je ziv..

ODGOVORITE
Name

Gavrilo Princip

12.03.2014 12:17

Agent BND od studentskih dana, danima je prizivao bombardovanje vlastite otadžbine i zato mi nije jasno gdje takav čovjek može biti cijenjen, sem u dijelu srpskoga naroda i kod onih koji ne znaju za ovo gore, ili se, pak, pretvaraju da to ne znaju! Čitao sam da je njegov najbliži saradnik svjedok kako je nosio vreće para / dobijene od pokvarenih Amera iz centra u Budimpešti, za čiji se trag nikada ništa nije saznalo! /, tako da uopšte ne žalim što je završio na takav način! Kratko: izdajnik par ekselans! A kada je tako, sve drugo je irelevantno, naravno, za mene i one slične meni! Pa, ljudi, Slobo bi i danas bio živ, ne bi ni bio u zatvoru, kao ni Šešelj, da nije bilo Đinđića, Jovanovića i njima sličnih.

ODGOVORITE
Name

Pero Bn

12.03.2014 15:52

Vaistina Gavrilo !! ovi sto pisu pod Srpskim nikovima i hvale ga koji je zvao na bombardovanje Srba ... ne cudi me sto ga hvale ...

ODGOVORITE
Name

Robi

13.03.2014 09:18

TI koji si stavio nick Gavrilo P.(sramota što koristiš ime jednog revolucionara) i oni slični tebi, pa vi kao da živite u srednjem vijeku! Za vas je ubistvo normalan čin, našli ste opravdanje za ubistvo. Bravo! Bilo nam je odlično devedesetih, za vrijeme vladavine Slobodana Miloševića, Šešelja i ostalih velikana, ko je smetao, njega/nju su ubili, a bilo ih je... da ne nabrajam. Tako da ti priča o izdaji ne pije vode, izdaja je kada svoj narod toliko zezneš, da gleda DNO ODOZDO!

ODGOVORITE
Name

Md

13.03.2014 06:41

Obican spijun Njemacki,pozivati NATO da bombarduje Srbiju da bi on dosao na vlast ne vidim sta je tu dobro za Srbiju.

ODGOVORITE
Name

Toci

14.03.2014 07:05

Sve najbolje je uradio, izvukao Srbiju iz mraka, iz omče da njega nije bilo sad bi srbija bila drugi Irak . Za srpkinju, jedna, ali vredna lasta je dovoljna da proleće probehara.

ODGOVORITE
Name

Gavrilo Princip

12.03.2014 19:48

Evo dokaza da i pokvareni Englezi ne vole kvislinge: Енглески Guardian дан након убиства премијера Ђинђића: Београдски квислинг Убијени српски премијер био је озлоглашени западни послушник чије су економске реформе донеле беду. Нил Кларк Петак, 14. март 2003. Гардиан (Лондон) Почасти Зорану Ђинђићу, убијеном српском премијеру, пљуште као киша. Први је почео председник Буш, хвалећи његово “снажно вођство”, док је портпарол канадске владе величао “весника демократије”, а Тони Блер говорио о енергији коју је Ђинђић посветио “реформисању Србије”. У читуљама западних листова Ђинђић је скоро увек слављен као бивши студент-агитатор, који је храбро повео народни устанак против окрутног диктатора и покушао да уведе своју земљу у нову демократску еру. Али изван CNN-ове верзије светске историје, каријера Зорана Ђинђића изгледа прилично другачије. Они који се ограђују од доктрине промене режима требало би да се сете да Ирак није прва земља у којој су америчка и друге западне владе покушале организовати уклањање владе која није одговарала њиховим стратешким интересима. Пре три године, на реду је била Милошевићева Југославија. У својој недавној биографији Милошевића, Адам ЛеБор открива како су Сједињене Државе натрпале 70 милиона долара у кофере српске опозиције у њеном напору да збаци југословенског лидера 2000. године. По наређењу државног секретара Мадлен Олбрајт, тајна америчка канцеларија за југословенске послове била је припремљена да потпомогне организовање устанка који би збрисао аутократског Милошевића са власти. Истовремено, постоје докази да су подземне криминалне групе, контролисане од стране Зорана Ђинђића и повезане са америчком обавештајном службом, извеле серије успелих атентата кључних људи који су подржавали Милошевићев режим, укључујући министра одбране Павла Булатовића и Жику Петровића, шефа југословенског авиопревоза. Када су С. Милошевић и његова Социјалистичка партија коначно пали, Сједињене Државе су добиле “реформистичку” владу у Београду какву су желеле. Нови председник Војислав Коштуница је примио букете, али полуге моћи је држао човек Стејт Дипартмента Зоран Ђинђић – и он сигурносвоје вашингтонске спонзоре није изневерио! Први приоритет је био увођење програма “економских реформи” – што је израз новог светског поретка за распродају државне имовине у бесцење мултинационалним компанијама. Преко 700 000 југословенских предузећа остало је у друштвеном власништву и углавном је било контролисано од стране радничких одбора, са свега 5% капитала у приватном власништву. Компаније су могле бити продате ако је мање од 60% капитала припадало радницима. Ђинђић је брзо променио законе и распродаја је могла да почне. После две године у којима је хиљаде друштвених предузећа било продато, (многа компанијама које су учествовале у бомбардовању Југославије 1999.), прошломесечни извештај Светске банке је обиловао похвалама Ђинђићевој влади и њеном “ангажовању интернационалних банака у процесу приватизације”. Али Ђинђићу није било наређено да прода само државну имовину. Милошевић је такође морао да оде, за обећану награду од сто милиона долара, чак ако је то значило и његово киднаповање у супротности са југословенским законима и слање авионом РАФ-а на амерички финансирано режирано суђење у Хаг. Кад је продао имовину своје земље, њеног бившег председника и своје политичке ривале, шта је јеш остало да се прода ? Једино још сама држава. И јануара ове године Ђинђић је управо то и урадио. Упркос супростављању већине њених грађана, “весник демократије” следио је захтеве “међународне заједнице” и после 74 године име Југославије нестало је са политичке мапе. Стратешки циљ њене замене серијом слабих, подељених протектората коначно је био постигнут. Понекад, ипак, и најбоље изведени планови крену наопако. Упркос западним хвалоспевима, мало ће Срба оплакивати Ђинђића. За велику већину Срба, Ђинђић ће остати запамћен као квислинг који се обогатио продајући своју земљу онима који су тако немилосрдно водили рат против ње,свега неколико година раније. Ђинђићеве толико хваљене реформе подигле су цене комуналних услуга небу под облаке, незапосленост је оштро скочила на 30%, и скоро две трећине Срба сада живи испод линије сиромаштва. Још није јасно ко је испалио хице који су убили Зорана Ђинђића. Вероватноћа је да је то била операција подземља, његове везе са организованим криминалом коначно су га сустигле. Али, ма како то сурово звучало, има много људи у Србији који би радо повукли обарач. У својој недавној посети Београду, био сам погођен не само разином економске неправде, него и мржњом скоро свакога кога сам срео према премијеру, чија је популарност у народу пала испод 10% Лекција из Србије за данашње серијске мењаче режима је једноставна. Можете покушати да подјармите људе санкцијама, разарањем и бомбама. Можете, ако желите, да збаците владе које вам се не допадају, можете окушавати да наметнете своју вољу постављањем Хамида Карзаија, генерала Томија Френкса или Зорана Ђинђића да глуме империјалне конзуле. Али не замишљајте да можете натерати понижени народ да их поштуjе. Извор: http://www.guardian.co.uk/world/2003/mar/14/serbia.comment (Прва Србија)

ODGOVORITE
Name

Robi

12.03.2014 10:30

Dejane, iz koje pećine si ti izašao? Đinđić je radio za Srbiju, a ne za tebe i SPS... Niko ne traži da oprostiš nešto. Ovdje se radi o nekim drugim stvarima. Ako pročitaš članak pažljivo, možda i nešto shvatiš!

ODGOVORITE
Name

Miljacka

12.03.2014 13:45

Bravo Gavrilo Princip!

ODGOVORITE
Name

POSLEDNJI KINESKI CAR

12.03.2014 09:31

Covjek sa vizijom. Zivio je brzo , rekao bih 300 km/sat.Da je ziv Srbija bi sada bila clanica EU , Srbi na Kosovu bi imali mnogo bolji status nego sto ga sada imaju... Uopste, srpski narod bi bolje zivio,a cijeli region bi bio mirniji i napredniji. Izgubljeno je citavih 11 godina,i za to vrijeme se samo tapkalo u mjestu. Politicari u Srbiji tek sada rade ono sto je Zoran radio tada?!

ODGOVORITE
Name

RASO87

12.03.2014 09:20

Stala al se sad budi zahvaljujuci gospodinu Aleksandru Vučiću !!! NAPRED SNS

ODGOVORITE
Name

eba Od koga

12.03.2014 07:47

Neka mu je vječna slava i hvala za sve ono što je uradio i zašto je se borio.

ODGOVORITE
Name

Dejan

12.03.2014 07:40

Ja mu nikad necu oprostiti sto je dusmanima predao predsednika Milosevica.

ODGOVORITE
Name

mesa gradacac

12.03.2014 07:36

Čovjek koi je pokrenuo Srbiju i izveo od mraka u kojem je bila 20 godina. Moguće da njegovom vizijom krenu Vucić i Jovanović. Za sada nema drugih ličnosti.

ODGOVORITE
Name

sgb

12.03.2014 07:29

Kako se uzme.

ODGOVORITE
Name

srpkinja

12.03.2014 07:18

Jedna lasta ne cini prolece!

ODGOVORITE
Name

pravda

12.03.2014 06:47

VELIKI COVJEK.. smatram da bi bili svi (cijeli balkan) u potpuno drugacijoj situaciji danas, da je ziv..

ODGOVORITE
Name

Gavrilo Princip

12.03.2014 12:17

Agent BND od studentskih dana, danima je prizivao bombardovanje vlastite otadžbine i zato mi nije jasno gdje takav čovjek može biti cijenjen, sem u dijelu srpskoga naroda i kod onih koji ne znaju za ovo gore, ili se, pak, pretvaraju da to ne znaju! Čitao sam da je njegov najbliži saradnik svjedok kako je nosio vreće para / dobijene od pokvarenih Amera iz centra u Budimpešti, za čiji se trag nikada ništa nije saznalo! /, tako da uopšte ne žalim što je završio na takav način! Kratko: izdajnik par ekselans! A kada je tako, sve drugo je irelevantno, naravno, za mene i one slične meni! Pa, ljudi, Slobo bi i danas bio živ, ne bi ni bio u zatvoru, kao ni Šešelj, da nije bilo Đinđića, Jovanovića i njima sličnih.

ODGOVORITE
Name

Pero Bn

12.03.2014 15:52

Vaistina Gavrilo !! ovi sto pisu pod Srpskim nikovima i hvale ga koji je zvao na bombardovanje Srba ... ne cudi me sto ga hvale ...

ODGOVORITE
Name

Robi

13.03.2014 09:18

TI koji si stavio nick Gavrilo P.(sramota što koristiš ime jednog revolucionara) i oni slični tebi, pa vi kao da živite u srednjem vijeku! Za vas je ubistvo normalan čin, našli ste opravdanje za ubistvo. Bravo! Bilo nam je odlično devedesetih, za vrijeme vladavine Slobodana Miloševića, Šešelja i ostalih velikana, ko je smetao, njega/nju su ubili, a bilo ih je... da ne nabrajam. Tako da ti priča o izdaji ne pije vode, izdaja je kada svoj narod toliko zezneš, da gleda DNO ODOZDO!

ODGOVORITE
Name

Md

13.03.2014 06:41

Obican spijun Njemacki,pozivati NATO da bombarduje Srbiju da bi on dosao na vlast ne vidim sta je tu dobro za Srbiju.

ODGOVORITE
Name

Toci

14.03.2014 07:05

Sve najbolje je uradio, izvukao Srbiju iz mraka, iz omče da njega nije bilo sad bi srbija bila drugi Irak . Za srpkinju, jedna, ali vredna lasta je dovoljna da proleće probehara.

ODGOVORITE
Name

Gavrilo Princip

12.03.2014 19:48

Evo dokaza da i pokvareni Englezi ne vole kvislinge: Енглески Guardian дан након убиства премијера Ђинђића: Београдски квислинг Убијени српски премијер био је озлоглашени западни послушник чије су економске реформе донеле беду. Нил Кларк Петак, 14. март 2003. Гардиан (Лондон) Почасти Зорану Ђинђићу, убијеном српском премијеру, пљуште као киша. Први је почео председник Буш, хвалећи његово “снажно вођство”, док је портпарол канадске владе величао “весника демократије”, а Тони Блер говорио о енергији коју је Ђинђић посветио “реформисању Србије”. У читуљама западних листова Ђинђић је скоро увек слављен као бивши студент-агитатор, који је храбро повео народни устанак против окрутног диктатора и покушао да уведе своју земљу у нову демократску еру. Али изван CNN-ове верзије светске историје, каријера Зорана Ђинђића изгледа прилично другачије. Они који се ограђују од доктрине промене режима требало би да се сете да Ирак није прва земља у којој су америчка и друге западне владе покушале организовати уклањање владе која није одговарала њиховим стратешким интересима. Пре три године, на реду је била Милошевићева Југославија. У својој недавној биографији Милошевића, Адам ЛеБор открива како су Сједињене Државе натрпале 70 милиона долара у кофере српске опозиције у њеном напору да збаци југословенског лидера 2000. године. По наређењу државног секретара Мадлен Олбрајт, тајна америчка канцеларија за југословенске послове била је припремљена да потпомогне организовање устанка који би збрисао аутократског Милошевића са власти. Истовремено, постоје докази да су подземне криминалне групе, контролисане од стране Зорана Ђинђића и повезане са америчком обавештајном службом, извеле серије успелих атентата кључних људи који су подржавали Милошевићев режим, укључујући министра одбране Павла Булатовића и Жику Петровића, шефа југословенског авиопревоза. Када су С. Милошевић и његова Социјалистичка партија коначно пали, Сједињене Државе су добиле “реформистичку” владу у Београду какву су желеле. Нови председник Војислав Коштуница је примио букете, али полуге моћи је држао човек Стејт Дипартмента Зоран Ђинђић – и он сигурносвоје вашингтонске спонзоре није изневерио! Први приоритет је био увођење програма “економских реформи” – што је израз новог светског поретка за распродају државне имовине у бесцење мултинационалним компанијама. Преко 700 000 југословенских предузећа остало је у друштвеном власништву и углавном је било контролисано од стране радничких одбора, са свега 5% капитала у приватном власништву. Компаније су могле бити продате ако је мање од 60% капитала припадало радницима. Ђинђић је брзо променио законе и распродаја је могла да почне. После две године у којима је хиљаде друштвених предузећа било продато, (многа компанијама које су учествовале у бомбардовању Југославије 1999.), прошломесечни извештај Светске банке је обиловао похвалама Ђинђићевој влади и њеном “ангажовању интернационалних банака у процесу приватизације”. Али Ђинђићу није било наређено да прода само државну имовину. Милошевић је такође морао да оде, за обећану награду од сто милиона долара, чак ако је то значило и његово киднаповање у супротности са југословенским законима и слање авионом РАФ-а на амерички финансирано режирано суђење у Хаг. Кад је продао имовину своје земље, њеног бившег председника и своје политичке ривале, шта је јеш остало да се прода ? Једино још сама држава. И јануара ове године Ђинђић је управо то и урадио. Упркос супростављању већине њених грађана, “весник демократије” следио је захтеве “међународне заједнице” и после 74 године име Југославије нестало је са политичке мапе. Стратешки циљ њене замене серијом слабих, подељених протектората коначно је био постигнут. Понекад, ипак, и најбоље изведени планови крену наопако. Упркос западним хвалоспевима, мало ће Срба оплакивати Ђинђића. За велику већину Срба, Ђинђић ће остати запамћен као квислинг који се обогатио продајући своју земљу онима који су тако немилосрдно водили рат против ње,свега неколико година раније. Ђинђићеве толико хваљене реформе подигле су цене комуналних услуга небу под облаке, незапосленост је оштро скочила на 30%, и скоро две трећине Срба сада живи испод линије сиромаштва. Још није јасно ко је испалио хице који су убили Зорана Ђинђића. Вероватноћа је да је то била операција подземља, његове везе са организованим криминалом коначно су га сустигле. Али, ма како то сурово звучало, има много људи у Србији који би радо повукли обарач. У својој недавној посети Београду, био сам погођен не само разином економске неправде, него и мржњом скоро свакога кога сам срео према премијеру, чија је популарност у народу пала испод 10% Лекција из Србије за данашње серијске мењаче режима је једноставна. Можете покушати да подјармите људе санкцијама, разарањем и бомбама. Можете, ако желите, да збаците владе које вам се не допадају, можете окушавати да наметнете своју вољу постављањем Хамида Карзаија, генерала Томија Френкса или Зорана Ђинђића да глуме империјалне конзуле. Али не замишљајте да можете натерати понижени народ да их поштуjе. Извор: http://www.guardian.co.uk/world/2003/mar/14/serbia.comment (Прва Србија)

ODGOVORITE
Name

Robi

12.03.2014 10:30

Dejane, iz koje pećine si ti izašao? Đinđić je radio za Srbiju, a ne za tebe i SPS... Niko ne traži da oprostiš nešto. Ovdje se radi o nekim drugim stvarima. Ako pročitaš članak pažljivo, možda i nešto shvatiš!

ODGOVORITE
Name

Miljacka

12.03.2014 13:45

Bravo Gavrilo Princip!

ODGOVORITE
Name

POSLEDNJI KINESKI CAR

12.03.2014 09:31

Covjek sa vizijom. Zivio je brzo , rekao bih 300 km/sat.Da je ziv Srbija bi sada bila clanica EU , Srbi na Kosovu bi imali mnogo bolji status nego sto ga sada imaju... Uopste, srpski narod bi bolje zivio,a cijeli region bi bio mirniji i napredniji. Izgubljeno je citavih 11 godina,i za to vrijeme se samo tapkalo u mjestu. Politicari u Srbiji tek sada rade ono sto je Zoran radio tada?!

ODGOVORITE
Name

RASO87

12.03.2014 09:20

Stala al se sad budi zahvaljujuci gospodinu Aleksandru Vučiću !!! NAPRED SNS

ODGOVORITE
Name

eba Od koga

12.03.2014 07:47

Neka mu je vječna slava i hvala za sve ono što je uradio i zašto je se borio.

ODGOVORITE
Name

Dejan

12.03.2014 07:40

Ja mu nikad necu oprostiti sto je dusmanima predao predsednika Milosevica.

ODGOVORITE
Name

mesa gradacac

12.03.2014 07:36

Čovjek koi je pokrenuo Srbiju i izveo od mraka u kojem je bila 20 godina. Moguće da njegovom vizijom krenu Vucić i Jovanović. Za sada nema drugih ličnosti.

ODGOVORITE
Name

sgb

12.03.2014 07:29

Kako se uzme.

ODGOVORITE
Name

srpkinja

12.03.2014 07:18

Jedna lasta ne cini prolece!

ODGOVORITE
Name

pravda

12.03.2014 06:47

VELIKI COVJEK.. smatram da bi bili svi (cijeli balkan) u potpuno drugacijoj situaciji danas, da je ziv..

ODGOVORITE
Name

Gavrilo Princip

12.03.2014 12:17

Agent BND od studentskih dana, danima je prizivao bombardovanje vlastite otadžbine i zato mi nije jasno gdje takav čovjek može biti cijenjen, sem u dijelu srpskoga naroda i kod onih koji ne znaju za ovo gore, ili se, pak, pretvaraju da to ne znaju! Čitao sam da je njegov najbliži saradnik svjedok kako je nosio vreće para / dobijene od pokvarenih Amera iz centra u Budimpešti, za čiji se trag nikada ništa nije saznalo! /, tako da uopšte ne žalim što je završio na takav način! Kratko: izdajnik par ekselans! A kada je tako, sve drugo je irelevantno, naravno, za mene i one slične meni! Pa, ljudi, Slobo bi i danas bio živ, ne bi ni bio u zatvoru, kao ni Šešelj, da nije bilo Đinđića, Jovanovića i njima sličnih.

ODGOVORITE
Name

Pero Bn

12.03.2014 15:52

Vaistina Gavrilo !! ovi sto pisu pod Srpskim nikovima i hvale ga koji je zvao na bombardovanje Srba ... ne cudi me sto ga hvale ...

ODGOVORITE
Name

Robi

13.03.2014 09:18

TI koji si stavio nick Gavrilo P.(sramota što koristiš ime jednog revolucionara) i oni slični tebi, pa vi kao da živite u srednjem vijeku! Za vas je ubistvo normalan čin, našli ste opravdanje za ubistvo. Bravo! Bilo nam je odlično devedesetih, za vrijeme vladavine Slobodana Miloševića, Šešelja i ostalih velikana, ko je smetao, njega/nju su ubili, a bilo ih je... da ne nabrajam. Tako da ti priča o izdaji ne pije vode, izdaja je kada svoj narod toliko zezneš, da gleda DNO ODOZDO!

ODGOVORITE
Name

Md

13.03.2014 06:41

Obican spijun Njemacki,pozivati NATO da bombarduje Srbiju da bi on dosao na vlast ne vidim sta je tu dobro za Srbiju.

ODGOVORITE
Name

Toci

14.03.2014 07:05

Sve najbolje je uradio, izvukao Srbiju iz mraka, iz omče da njega nije bilo sad bi srbija bila drugi Irak . Za srpkinju, jedna, ali vredna lasta je dovoljna da proleće probehara.

ODGOVORITE
Name

Gavrilo Princip

12.03.2014 19:48

Evo dokaza da i pokvareni Englezi ne vole kvislinge: Енглески Guardian дан након убиства премијера Ђинђића: Београдски квислинг Убијени српски премијер био је озлоглашени западни послушник чије су економске реформе донеле беду. Нил Кларк Петак, 14. март 2003. Гардиан (Лондон) Почасти Зорану Ђинђићу, убијеном српском премијеру, пљуште као киша. Први је почео председник Буш, хвалећи његово “снажно вођство”, док је портпарол канадске владе величао “весника демократије”, а Тони Блер говорио о енергији коју је Ђинђић посветио “реформисању Србије”. У читуљама западних листова Ђинђић је скоро увек слављен као бивши студент-агитатор, који је храбро повео народни устанак против окрутног диктатора и покушао да уведе своју земљу у нову демократску еру. Али изван CNN-ове верзије светске историје, каријера Зорана Ђинђића изгледа прилично другачије. Они који се ограђују од доктрине промене режима требало би да се сете да Ирак није прва земља у којој су америчка и друге западне владе покушале организовати уклањање владе која није одговарала њиховим стратешким интересима. Пре три године, на реду је била Милошевићева Југославија. У својој недавној биографији Милошевића, Адам ЛеБор открива како су Сједињене Државе натрпале 70 милиона долара у кофере српске опозиције у њеном напору да збаци југословенског лидера 2000. године. По наређењу државног секретара Мадлен Олбрајт, тајна америчка канцеларија за југословенске послове била је припремљена да потпомогне организовање устанка који би збрисао аутократског Милошевића са власти. Истовремено, постоје докази да су подземне криминалне групе, контролисане од стране Зорана Ђинђића и повезане са америчком обавештајном службом, извеле серије успелих атентата кључних људи који су подржавали Милошевићев режим, укључујући министра одбране Павла Булатовића и Жику Петровића, шефа југословенског авиопревоза. Када су С. Милошевић и његова Социјалистичка партија коначно пали, Сједињене Државе су добиле “реформистичку” владу у Београду какву су желеле. Нови председник Војислав Коштуница је примио букете, али полуге моћи је држао човек Стејт Дипартмента Зоран Ђинђић – и он сигурносвоје вашингтонске спонзоре није изневерио! Први приоритет је био увођење програма “економских реформи” – што је израз новог светског поретка за распродају државне имовине у бесцење мултинационалним компанијама. Преко 700 000 југословенских предузећа остало је у друштвеном власништву и углавном је било контролисано од стране радничких одбора, са свега 5% капитала у приватном власништву. Компаније су могле бити продате ако је мање од 60% капитала припадало радницима. Ђинђић је брзо променио законе и распродаја је могла да почне. После две године у којима је хиљаде друштвених предузећа било продато, (многа компанијама које су учествовале у бомбардовању Југославије 1999.), прошломесечни извештај Светске банке је обиловао похвалама Ђинђићевој влади и њеном “ангажовању интернационалних банака у процесу приватизације”. Али Ђинђићу није било наређено да прода само државну имовину. Милошевић је такође морао да оде, за обећану награду од сто милиона долара, чак ако је то значило и његово киднаповање у супротности са југословенским законима и слање авионом РАФ-а на амерички финансирано режирано суђење у Хаг. Кад је продао имовину своје земље, њеног бившег председника и своје политичке ривале, шта је јеш остало да се прода ? Једино још сама држава. И јануара ове године Ђинђић је управо то и урадио. Упркос супростављању већине њених грађана, “весник демократије” следио је захтеве “међународне заједнице” и после 74 године име Југославије нестало је са политичке мапе. Стратешки циљ њене замене серијом слабих, подељених протектората коначно је био постигнут. Понекад, ипак, и најбоље изведени планови крену наопако. Упркос западним хвалоспевима, мало ће Срба оплакивати Ђинђића. За велику већину Срба, Ђинђић ће остати запамћен као квислинг који се обогатио продајући своју земљу онима који су тако немилосрдно водили рат против ње,свега неколико година раније. Ђинђићеве толико хваљене реформе подигле су цене комуналних услуга небу под облаке, незапосленост је оштро скочила на 30%, и скоро две трећине Срба сада живи испод линије сиромаштва. Још није јасно ко је испалио хице који су убили Зорана Ђинђића. Вероватноћа је да је то била операција подземља, његове везе са организованим криминалом коначно су га сустигле. Али, ма како то сурово звучало, има много људи у Србији који би радо повукли обарач. У својој недавној посети Београду, био сам погођен не само разином економске неправде, него и мржњом скоро свакога кога сам срео према премијеру, чија је популарност у народу пала испод 10% Лекција из Србије за данашње серијске мењаче режима је једноставна. Можете покушати да подјармите људе санкцијама, разарањем и бомбама. Можете, ако желите, да збаците владе које вам се не допадају, можете окушавати да наметнете своју вољу постављањем Хамида Карзаија, генерала Томија Френкса или Зорана Ђинђића да глуме империјалне конзуле. Али не замишљајте да можете натерати понижени народ да их поштуjе. Извор: http://www.guardian.co.uk/world/2003/mar/14/serbia.comment (Прва Србија)

ODGOVORITE
Name

Robi

12.03.2014 10:30

Dejane, iz koje pećine si ti izašao? Đinđić je radio za Srbiju, a ne za tebe i SPS... Niko ne traži da oprostiš nešto. Ovdje se radi o nekim drugim stvarima. Ako pročitaš članak pažljivo, možda i nešto shvatiš!

ODGOVORITE
Name

Miljacka

12.03.2014 13:45

Bravo Gavrilo Princip!

ODGOVORITE
Name

POSLEDNJI KINESKI CAR

12.03.2014 09:31

Covjek sa vizijom. Zivio je brzo , rekao bih 300 km/sat.Da je ziv Srbija bi sada bila clanica EU , Srbi na Kosovu bi imali mnogo bolji status nego sto ga sada imaju... Uopste, srpski narod bi bolje zivio,a cijeli region bi bio mirniji i napredniji. Izgubljeno je citavih 11 godina,i za to vrijeme se samo tapkalo u mjestu. Politicari u Srbiji tek sada rade ono sto je Zoran radio tada?!

ODGOVORITE
Name

RASO87

12.03.2014 09:20

Stala al se sad budi zahvaljujuci gospodinu Aleksandru Vučiću !!! NAPRED SNS

ODGOVORITE
Name

eba Od koga

12.03.2014 07:47

Neka mu je vječna slava i hvala za sve ono što je uradio i zašto je se borio.

ODGOVORITE
Name

Dejan

12.03.2014 07:40

Ja mu nikad necu oprostiti sto je dusmanima predao predsednika Milosevica.

ODGOVORITE
Name

mesa gradacac

12.03.2014 07:36

Čovjek koi je pokrenuo Srbiju i izveo od mraka u kojem je bila 20 godina. Moguće da njegovom vizijom krenu Vucić i Jovanović. Za sada nema drugih ličnosti.

ODGOVORITE
Name

sgb

12.03.2014 07:29

Kako se uzme.

ODGOVORITE
Name

srpkinja

12.03.2014 07:18

Jedna lasta ne cini prolece!

ODGOVORITE
Name

pravda

12.03.2014 06:47

VELIKI COVJEK.. smatram da bi bili svi (cijeli balkan) u potpuno drugacijoj situaciji danas, da je ziv..

ODGOVORITE
Name

Gavrilo Princip

12.03.2014 12:17

Agent BND od studentskih dana, danima je prizivao bombardovanje vlastite otadžbine i zato mi nije jasno gdje takav čovjek može biti cijenjen, sem u dijelu srpskoga naroda i kod onih koji ne znaju za ovo gore, ili se, pak, pretvaraju da to ne znaju! Čitao sam da je njegov najbliži saradnik svjedok kako je nosio vreće para / dobijene od pokvarenih Amera iz centra u Budimpešti, za čiji se trag nikada ništa nije saznalo! /, tako da uopšte ne žalim što je završio na takav način! Kratko: izdajnik par ekselans! A kada je tako, sve drugo je irelevantno, naravno, za mene i one slične meni! Pa, ljudi, Slobo bi i danas bio živ, ne bi ni bio u zatvoru, kao ni Šešelj, da nije bilo Đinđića, Jovanovića i njima sličnih.

ODGOVORITE
Name

Pero Bn

12.03.2014 15:52

Vaistina Gavrilo !! ovi sto pisu pod Srpskim nikovima i hvale ga koji je zvao na bombardovanje Srba ... ne cudi me sto ga hvale ...

ODGOVORITE