Dan kada je Srbija stala

Danas se navršava 11 godina od ubistva bivšeg predsednika Vlade Republike Srbije Zorana Đinđića.

Republika Srpska 12.03.2014 | 13:20 Danas se navršava 11 godina od ubistva bivšeg predsednika Vlade Republike Srbije Zorana Đinđića. Političari, analitičari, sociolozi često tvrde da je njegovo ubistvo događaj koji je “zaustavio Srbiju” i da bi danas ona bila daleko naprednija i bolja. Zoran Đinđić je ubijen 12. marta 2003. na stepeništu zgrade Vlade Republike Srbije, jednim metkom koji je probio njegovo srce i gotovo odmah ga usmrtio. Njegovom ubistvu je prethodilo nekoliko neuspelih pokušaja atentata, ali on zbog toga nije prestao da veruje, ni da se bori za svetliju budućnost Srbije. Đinđić je rođen 1. avgusta 1952. godine u Bosanskom Šamcu, diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1974. godine, a doktorirao 1979. godine na Univerzitetu u Konstancu, gde je radio kao asistent. Jedan je od osnivača Demokratske stranke u kojoj je u septembru 1990. godine izabran za predsednika Izvršnog odbora, a u januaru 1994. za predsednika te stranke. Za gradonačelnika Beograda izabran je 21. februara 1997, ispred koalicije “Zajedno” koja je na lokalnim izborima 1996. odnela pobedu u više gradova u Srbiji. Sa funkcije gradonačelnika smenjen je 30. septembra 1997, a za njegovu smenu glasali su odbornici SPO, SPS i SRS. Premijer Srbije postao je 25. januara 2001. nakon pobede DOS-a na republičkim parlamentarnim izborima u decembru 2000. godine. Na drugu godišnjicu smrti, 12. marta 2005. predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović posthumno je odlikovao Zorana Đinđića Ordenom Nemanje prvog stepena. Iako je jasno da je pozadina ubistva Đinđića politička, ona i posle 11 godina ona nije otkrivena. Parlamentarne stranke su skoro ukazale na značaj rasvetljavanja političke pozadine ubistva Đinđića marta 2003. godine, i to bez zahteva Evropskog parlamenta i uslovljavanja da Srbija bez toga ne može u EU. Kada će se rasvetliti pozadina ubistva “koje je zaustavilo Srbiju” ne zna se, ali veliki broj političkih funkcionera veruje da neke stvari mogu pomoći u istrazi. Izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin skoro je izjavio da je obavešten o tome da postoji dodatna dokumentacija, van Srbije, u vezi sa pozadinom atentata na Zorana Đinđića, koja može pomoći da se pokrene nova istraga. A evo šta su rekli neki od njegovih bivših najbližih saradnika, kao i političkih protivnika o tome kako vide njegovo angažovanje i kako bi Srbija izgledala danas da je premijer još uvek živ. Funkcionerka LDP-a, i žena koja je proglasila vanredno stanje u Srbiji nakon ubistva Đinđića Nataša Mićić, smatra da bi Srbija izgledala potpuno drugačije danas da je Zoran živ. - Ono što je Đinđić uradio za dve godine i tri meseca neuporedivo je više od svega što su drugi uradili – rekla je Mićićka i dodala da su osnovali LDP “kao alternativu DS-u, kako bismo nastavili politiku Zorana Đinđića i kako bismo se zalagali za rasvetljavanje političke pozadine njegovog ubistva”. - Da bi se pozadina njegovog ubistva u potpunosti rasvetlila potrebno je da institucije rade i da niko ne bude privilegovan, niti da mu bude dozvoljeno da piše peticiju kako bi se zaštitio od saslušanja – poručila je funkcionerka LDP-a. Da bi Srbija bila “bolja, modernija i uspešnija” slaže se i predsednik SDU Žarko Korać. - Srbija bi izgledala bolje, zato što se Zoran Đinđić, uslovno rečeno, nikada nije mešao strategiju i političku taktiku. Strateški je čvrsto bio opredeljen da od Srbije napravi modernu i upešnu državu, a taktički je pravio razne kompromise, koji su u politici često neophodni – rekao je Korać i dodao da je bivši premijer u potpunosti verovao da Srbija može da bude uspešna država, “u šta većina građana, a ni političara danas ne veruje”. - On nije bio mitsko biće, on je bio izuzetno vredan čovek, koji je u građane Srbije verovao više no što su oni verovali sami u sebe, zato im je i govorio da uče, da rade i da budu bolji – rekao je Korać i dodao da bi tužilaštvo trebalo ozbiljno da uzme u razmatranje tužbu advokata Srđe Popovića, koju su podigle majka i sestra pokojnog premijera i da nalože nadležnim državnim organima da sprovedu istragu, “jer dovoljno je godina prošlo i sigurno da politička pozadina može da se rasvetli”. Srđa Popović, poznatiji kao “legenda advokature” je preminuo prošle godine, a tužba koju je napisao i u kojoj sumnjiči Vojislava Koštunicu i članove njegovog kabineta, kao potencijalne političke inspiratore atentata na Đinđića, već dugo stoji u fiokama. Mnoge stranke se u toku predizborne kampanje pozivaju na politiku Zorana Đinđića, na njegove zasluge i ime, što im, opet, neke druge stranke zameraju. Lider NDS-a, Boris Tadić, je skoro izjavio da bi Zoran Đinđić bio “zgrožen kada bi video šta neki ljudi danas rade koristeći se njegovim imenom i stojeći iza njega, ili kada bi video svoj snimak u predizbornom spotu stranke koja je napustila misiju svih nas koji smo tu stranku gradili od njenog osnivanja, uključujući i Đinđića.” - Oni koji se takmiče za njegovog naslednika imaju problem sa vlastitom autentičnošću. Vidim da to sada radi i Dragan Đilas. Nikada se nisam takmičio za Zoranovog naslednika. Oduvek sam gradio lični politički pečat, a Zoran i ja smo imali istog učitelja – mog oca. On nas je, između ostalog, učio da nikad ne koračamo tuđom stazom. Nikada nisam koračao ničijom, pa ni Zoranovom stazom. Uostalom, priklanjanje kultu ličnosti je suprotno Zoranovom načinu mišljenja – rekao je Tadić. Da je borba Zorana Đinđića da Srbiju izvuče iz prošlosti bila velika, istakao je i premijer Srbije, Ivica Dačić, koji je izjavio da je Đinđić bio politički protivnik kojeg je poštovao i čovek koji je za svoju zemlju položio život i da “veća žrtva i veće priznanje od tog ne postoji.”