Може се говорити о геноциду над Србима у БиХ

Република Српска 20.02.2014 | 08:24

Циљ Аустроугарске у БиХ у Првом свјетском рату било је систематско етничко чишћење територије од Срба, због чега се може говорити о генецоду над српским становништвом у овом периоду, рекао је историчар из Источног Сарајева Драга Мастиловић. Мастиловић је нагласио да се простор БиХ систематски чистио протјеривањем становништва и смјештањем у концентрационе логоре. "О репресалијама аустроугарске власти над Србима у БиХ након Сарајевског атентата зна се мало, с обзиром да је након стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца дошло до њиховог заташкавања због политике помирења. Осим тога, није било ни процесуирања њихових злочина над Србима, као ни злочина добровољних помоћних јединица муслимана и Хрвата – шуцкора", рекао је Мастиловић за Радио-телевизију Републике Српске. Он је нагласио да је Аустроугарска од доласка у БиХ почела да прави војне планове за рат са Србијом, па чак и планове герилског ратовања са становништвом у источној Херцеговини. Мастиловић сматра да би српска историографија, барем у БиХ требало да направи систем у истраживању ових дешавања и да би Андрићев институт требало да улажи напоре у правцу снимања и дигитализације архивске грађе да се не би десило да она пропада или да буде запаљена. Миле Бјелајац са Института за новију историју Београд навео је да је, према подацима тадашњег Министарства финансија Србије, већ у 1914. години протјерано 200.000 Срба из БиХ и Срема на територију Србије. Говорећи о концентрационим логорима, Бјелајац је навео да је само у транзитном логору у Добоју било 45.000 људи, док су највећи били у Араду и Нежиграду у Мађарској, у којима су смјештани скоро искључиво Срби. "Логори су организовани по два снова – за скупљање таоца и за протјеривање становништва из ратних подручја", рекао је Бјелајац, наводећи и логоре Жегар код Бихаћа и Турањ код Карловца, те Шопрањ за жене и дјецу. Он је додао да су одмах након избијања рата узимани српски таоци из села на граници са Србијом, јер је план подразумијевао да се истјера непожељно становништво са једне и друге стране Дрине. Према његовим ријечима, српски официри војници у Аустоугарској војсци су одмах након избијања рата били мијењани и распоређивани на фронтове у другим дијеловима царства, тако да су до 1915. године били на фронту са Русијом, а након тога пребачени на фронт са Италијом. Професор Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци Боривоје Милошевић сматра да су злочини над Србима у Првом свјетском рату плод система, а не случајности, што је модел који се поновио и 1941. године. Према његовом мишљењу, дешавања из Првог свјетског рата у домаћој историографији су засјењена дешавањима из Другог свјетског рата, због чега се о њима много мање зна. "Једини прави приступ расвјетљавању тих догађаја је научни, а све остало је политика која је кратког даха", рекао је Милошевић. Он је указао и на, како је рекао, проблем поистовјећивања, с обзиром да више нема живих свједока дешавања у Првом свјетском рату, за разлику од Другог сјетског рата. Говорећи о документима из тог времена, Милошевић је навео да је 1914. године заједнички министар финансија Леон Билински оптужио генерала Оскара Поћорека да стоји иза сарајевских демонстрација након атентата, у којима су били велики погроми над Србима, као и да је исте оптужбе на Поћореков рачун упућивао и тадашњи полицијски функционер у Сарајеву Глик. "Бечки професор Јозеф Редлих пише да се у БиХ вршило систематско истребљење православног становништва, а према војним извјештајима, војни затвори су већ у љето 1914. године били претијесни да приме све затворенике", рекао је Милошевић. Сарадник Института за историју у Сарајеву Томислав Ишек сматра да постоји аналогија између 1914. и 1941. године, јер је историографија о дешавањима из оба периода једнодимензионална. Он је навео да девет од 10 врхунских свјетских историчара кажу да су за избијање рата криве Аустроугарска и Њемачка, јер је у питању био процес њиховог продора на исток у којем им је Србија стајала на путу. Према његовим ријечима, погроми над Србима након Сарајевског атентата били су страховитих димензија, док су њихови извршиоци у антисрпским сарајевским протестима имали подршку аустро-угарске полиције.