О одговорнима за паљење тек ће се разговарати

Штета начињена паљењем Архива БиХ у Сарајеву је немјерљиве вриједности, а о одговорнима ће тек бити разговарано, изјавио је члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Небојша Радмановић.

Република Српска 13.02.2014 | 14:01 Штета начињена паљењем Архива БиХ у Сарајеву је немјерљиве вриједности, а о одговорнима ће тек бити разговарано, изјавио је члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Небојша Радмановић. Након разговора са директором Архива БиХ Шабаном Захировићем о стању архивске грађе и депоа, Радмановић је рекао да је ово највећа несрећа и штета причињена грађанима БиХ након недавног паљења за вријеме нереда у Сарајеву. Он је напоменуо да ова архивска грађа, која је годинама чувана, обрађивана и публикована, представљала богатство за све грађане БиХ. "До сада није познато да се то десило било ком архиву у свим несрећама које су задесиле овај простор", рекао је Радмановић након посјете овој установи, напоменувши да ни у посљедњем рату, као ни у два свјетска рата, архивска грађа која се овдје налазила није уништена. Он је позвао све релевантне институције, као и све архивске раднике свијета да помогну Архиву БиХ и уједно се захвалио УНЕСКО-у, који спрема помоћ како би се сачувало оно што се може сачувати. На питање зашто је архивска грађа БиХ чувана у подруму зграде Предсједништва БиХ, Радмановић је одговорио да се тешко сада могу осуђивати они који нису обезбиједили квалитетнији простор. "У два свјетска рата архивска грађа није дирнута и била је сигурна у овим подрумима. Сада би сви требало да се побринемо за један бољи простор у коме би била смјештана вриједна културно-историјска добра", навео је члан Пресједништва БиХ. Истичући да ће се о одговорнима тек разговарати, Радмановић је рекао да при томе не мисли на људе који су демонстрирали због тешког живота, већ на оне који су рушили и палили. Он није могао да каже ко је одговоран за та дешавања, јер нема довољно информација. "Руководство БиХ није било информисано да се нешто овакво припрема, а камоли када је дошло до рушилачких напада", рекао је Радмановић. Он је напоменуо да се демонстрације дешавају само у једном дијелу Федерације БиХ, односно кантонима са бошњачком већином, док их нема у кантонима са хрватском већином и у Републици Српској. На питање да ли се паљење Архива БиХ може довести у везу са обиљежавањем почетка Првог свјетског рата, Радмановић је рекао када се овакве несреће десе "онда има свакаквих теза". "Не могу то да потврдим, нити у Архиву то могу потврдити. Анализе ће показати да ли је могуће да има и таквих мотива. Тачно је да се око почетка Првог свјетског рата воде жестоке расправе и то више воде политичари него историчари, па се из таквих кругова намећу и оваква питања", рекао је Радмановић. Он је навео да тај посебно издвојени дио архивске грађе који се односи на случај "Гаврило Принцип" и процес који је вођен против њега, није настрадао у потпуности, али да тек треба утврдити шта недостаје. Захировић је рекао новинарима да су највише страдале двије збирке – збирка поклона и откупа и збирка персоналих досијеа из аустроугарског периода између два свјетска рата. "Страдала је архива заједничког министарства финансија и фонда Земаљске владе Дринска бановина. То су фондови који су готово у цијелости страдали, а потпуна штета је на новијем фонду – Дому за људска права, гдје је потпуно изгорило 15 000 предмета", појаснио је Захировић. Директор Архива БиХ рекао је да је поступак утврђивања стварне штете у току и да ова установа добија велику подршку од многих архива у БиХ. Он се захвалио Радмановићу који, како је рекао, има изузетан осјећај према архивским вриједностима за пружену подршку. Архивска грађа нашла се на мети вандала у петак, 7. фебруара, када су запалили зграду Предсједништва БиХ током првог данас протеста у Сарајеву.