Исти Трибунал, а двије правде

Хашка пресуда четворици бивших званчиника СРЈ и Србије који су осуђени за злочине над косовским Албанцима током 1999.

Република Српска 25.01.2014 | 13:08 Хашка пресуда четворици бивших званчиника СРЈ и Србије који су осуђени за злочине над косовским Албанцима током 1999. године са 96 „спустила“ се на 74 године. Разлога за славље баш и нема, јер су пресудили двоструки хашки аршини. Авокат Тома Фила, који брани Шаиновића, сматра да би, да је суд применио мишљење судије Бактијара Тузмукамедова, његов брањеник већ био на слободи. Овај руски судија је закључио да Шаиновић није био ни члан удруженог злочиначког подухвата, нити да је крив за ратне злочине - каже Фила. - На део пресуде у којој се наводи да је Шаиновић преносио наређења Слободана Милошевића, он је поставио питање - а где су та наређења и где су докази? Није нашао ниједну наредбу. Они су признали да нема доказа, али су рекли да тако треба да буде. Фила, који брани окривљене у Хашком трибуналу скоро од оснивања овог суда, каже да би Момчило Перишић био осуђен да му је судило ово веће, и да би „косовска четворка“ била ослобођена да јој је судило Перишићево жалбено веће. - Лично сам задовољан што признање Драгољуба Ојданића није утицало на пресуду и што је командант Приштинског корпуса Владимир Лазаревић добио годину дана мање, а ништа није признао - каже Фила. Упитан да прокоментарише двоструке аршине - критеријуме према којима су ослобођени хрватски генерали оптужени за учешће у удруженом злочиначком подухвату и за ратне злочине у „Олуји“, овај познати адвокат одговара: - То је Хашки трибунал. Да смо ми имали састанак у Карађорђеву на коме је Слободан Милошевић рекао да све косовске Албанце треба протерати, суђење би нам трајало пет минута - каже Фила. Иначе, познаваоци праксе Хашког трибунала замерају „Шаиновићевом“ жалбеном већи што није применило исте стандарде као и случају хрватских генерала на челу са Готовином. Јер, аудио-снимак брионског састанка на коме је договорена „Олуја“ забележио је јасну намеру тадашњег председника Хрватске Фрање Туђмана: Теодор Мерон, тадашњи председник жалбеног већа, оценио је да би ова наредба могла да се опише и као легитимно привремено склањање Срба са дела територије. Други члан већа судија Фаусто Покар оценио је да је то чиста глупост. Са друге стране, најјачи адут тужилаштва у процесу против „косовске четворке“ - одузимање докумената косовским Албанцима - прошао је код жалбеног већа. Стручњаци питају - због чега се и у овој ситуацији није поставило питање - да српске власти нису само хтеле да легитимно, привремено уклоне косовске Албанце. Пресуда бившим функционерима СРЈ и Србије, написана на 824 стране, открила је и да „двоструки аршини“ нису само „закони“ према којима суде различита жалбена већа, већ и саме судије појединци. И када је реч о пресуђивању да су окривљени били припадници удруженог злочиначког подухвата, али и да ли је, рецимо, код помагања и подржавања да се изврши неко кривично дело постојала директна усмереност. Рецимо, судија Арлет Рамаросон са Магадаскара била је члан жалбеног већа и у случају Момчила Перишића, који је ослобођен одговорности за злочине у БиХ и Хрватској, а потписала је коначну пресуду и „косовској четворки“ пре два дана. Док је у Шаиновићевом случају тврдила да је за помагање и подржавање довољно да се докаже да је окривљени који је пружао помоћ дао значајан допринос извршењу кривичног дела, у Перишићевој пресуди је навела да није довољно само то, већ и да је та помоћ конкретно допринела томе да се ратни злочин и изврши. Бивши командант Треће армије генерал Небојша Павковић једини је коме није ублажена казна. Његов бранилац адвокат Александар Алексић најавио је да ће тражити ревизију поступка и да ће се борити свим правним средствима.