Isti Tribunal, a dvije pravde

Haška presuda četvorici bivših zvančinika SRJ i Srbije koji su osuđeni za zločine nad kosovskim Albancima tokom 1999.

Republika Srpska 25.01.2014 | 13:08 Haška presuda četvorici bivših zvančinika SRJ i Srbije koji su osuđeni za zločine nad kosovskim Albancima tokom 1999. godine sa 96 „spustila“ se na 74 godine. Razloga za slavlje baš i nema, jer su presudili dvostruki haški aršini. Avokat Toma Fila, koji brani Šainovića, smatra da bi, da je sud primenio mišljenje sudije Baktijara Tuzmukamedova, njegov branjenik već bio na slobodi. Ovaj ruski sudija je zaključio da Šainović nije bio ni član udruženog zločinačkog poduhvata, niti da je kriv za ratne zločine - kaže Fila. - Na deo presude u kojoj se navodi da je Šainović prenosio naređenja Slobodana Miloševića, on je postavio pitanje - a gde su ta naređenja i gde su dokazi? Nije našao nijednu naredbu. Oni su priznali da nema dokaza, ali su rekli da tako treba da bude. Fila, koji brani okrivljene u Haškom tribunalu skoro od osnivanja ovog suda, kaže da bi Momčilo Perišić bio osuđen da mu je sudilo ovo veće, i da bi „kosovska četvorka“ bila oslobođena da joj je sudilo Perišićevo žalbeno veće. - Lično sam zadovoljan što priznanje Dragoljuba Ojdanića nije uticalo na presudu i što je komandant Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević dobio godinu dana manje, a ništa nije priznao - kaže Fila. Upitan da prokomentariše dvostruke aršine - kriterijume prema kojima su oslobođeni hrvatski generali optuženi za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu i za ratne zločine u „Oluji“, ovaj poznati advokat odgovara: - To je Haški tribunal. Da smo mi imali sastanak u Karađorđevu na kome je Slobodan Milošević rekao da sve kosovske Albance treba proterati, suđenje bi nam trajalo pet minuta - kaže Fila. Inače, poznavaoci prakse Haškog tribunala zameraju „Šainovićevom“ žalbenom veći što nije primenilo iste standarde kao i slučaju hrvatskih generala na čelu sa Gotovinom. Jer, audio-snimak brionskog sastanka na kome je dogovorena „Oluja“ zabeležio je jasnu nameru tadašnjeg predsednika Hrvatske Franje Tuđmana: Teodor Meron, tadašnji predsednik žalbenog veća, ocenio je da bi ova naredba mogla da se opiše i kao legitimno privremeno sklanjanje Srba sa dela teritorije. Drugi član veća sudija Fausto Pokar ocenio je da je to čista glupost. Sa druge strane, najjači adut tužilaštva u procesu protiv „kosovske četvorke“ - oduzimanje dokumenata kosovskim Albancima - prošao je kod žalbenog veća. Stručnjaci pitaju - zbog čega se i u ovoj situaciji nije postavilo pitanje - da srpske vlasti nisu samo htele da legitimno, privremeno uklone kosovske Albance. Presuda bivšim funkcionerima SRJ i Srbije, napisana na 824 strane, otkrila je i da „dvostruki aršini“ nisu samo „zakoni“ prema kojima sude različita žalbena veća, već i same sudije pojedinci. I kada je reč o presuđivanju da su okrivljeni bili pripadnici udruženog zločinačkog poduhvata, ali i da li je, recimo, kod pomaganja i podržavanja da se izvrši neko krivično delo postojala direktna usmerenost. Recimo, sudija Arlet Ramaroson sa Magadaskara bila je član žalbenog veća i u slučaju Momčila Perišića, koji je oslobođen odgovornosti za zločine u BiH i Hrvatskoj, a potpisala je konačnu presudu i „kosovskoj četvorki“ pre dva dana. Dok je u Šainovićevom slučaju tvrdila da je za pomaganje i podržavanje dovoljno da se dokaže da je okrivljeni koji je pružao pomoć dao značajan doprinos izvršenju krivičnog dela, u Perišićevoj presudi je navela da nije dovoljno samo to, već i da je ta pomoć konkretno doprinela tome da se ratni zločin i izvrši. Bivši komandant Treće armije general Nebojša Pavković jedini je kome nije ublažena kazna. Njegov branilac advokat Aleksandar Aleksić najavio je da će tražiti reviziju postupka i da će se boriti svim pravnim sredstvima.