Коначне пресуде Шаиновићу и генералима

Хашки трибунал осудио Николу Шаиновића на 18 година, Небојшу Павковића на 22, Сретена Лукића на 20, а Владимира Лазаревића на 14 због злочина на Косову 1999.

Република Српска 23.01.2014 | 15:34 Хашки трибунал осудио Николу Шаиновића на 18 година, Небојшу Павковића на 22, Сретена Лукића на 20, а Владимира Лазаревића на 14 због злочина на Косову 1999. Шаиновићу, Лукићу и Лазаревићу су тако умањене првостепене пресуде, док је Павковићу потврђена пресуда од 22 године затвора. Након разматрања жалби одбране и тужилаштва, у односу на првостепену пресуду Шаиновићу је казна умањена за четири године, Лукићу за две године, а Лазаревићу за једну годину. Изрицање коначне пресуде трајало је скоро 90 минута у Судници 3, чиме је 15 година после подизања оптужнице и 7 година од почетка суђења у дата коначна реч у случају четворице бивших високих званичника Србије. Првостепеном пресудом сва четворица су проглашена кривим за кампању масовног протеривања косовских Албанаца 1999. током које је, како је утврдило Првостепено веће, Косово напустило најмање 700.000 људи. Шаиновић је у то време био потпредседник Владе СРЈ, Павковић командант Треће армије Војске Југославије, Лукић начелник штаба МУП-а на Косову, а Лазаревић начелник штаба Приштинског корпуса. Шаиновић, Павковић и Лукић осуђени су тада на по 22 године затвора, а Владимир Лазаревић на 15 година. Иако су оптуженима неке жалбе усвојене, Жалбено веће је потврдило оцену Првостепеног већа да су сва четворица били учесници заједниког злочиначког подухвата на чијем челу је био Слободан Милошевић, коме се такође судило у Хагу за исти злочин. Током жалбеног поступка Тужилаштво је тражило да се казне повећају до максималних, а одбрана да се сва четворица ослободе. Њихова одбрана се доста базирала на ослобађајућој предсуди генералу Момчилу Перишићу, тврдећи да дејства војске и полиције у ратним дејствим, нису била усмерена на протеривање албанских цивла. Иначе, на истој оптужници с њима четворицом били су и Милан Милутиновић, бивши председник Србије, који је првостепеном одлуком ослобођен свих оптужби, као и Драгољуб Ојданић, бивши начелник Генералштаба Војске Југославије, који је, након што је осуђен на 15 година затвора, постигао договор са Тужилаштвом, прихватио наводе из првостепене пресуде тако да је Тужилаштво одустало од жалбе па је Ојданић прошле године изашао из притвора у Схевенингену јер је одслужио две трећине одређене казне.