Konačne presude Šainoviću i generalima

Haški tribunal osudio Nikolu Šainovića na 18 godina, Nebojšu Pavkovića na 22, Sretena Lukića na 20, a Vladimira Lazarevića na 14 zbog zločina na Kosovu 1999.

Republika Srpska 23.01.2014 | 15:34 Haški tribunal osudio Nikolu Šainovića na 18 godina, Nebojšu Pavkovića na 22, Sretena Lukića na 20, a Vladimira Lazarevića na 14 zbog zločina na Kosovu 1999. Šainoviću, Lukiću i Lazareviću su tako umanjene prvostepene presude, dok je Pavkoviću potvrđena presuda od 22 godine zatvora. Nakon razmatranja žalbi odbrane i tužilaštva, u odnosu na prvostepenu presudu Šainoviću je kazna umanjena za četiri godine, Lukiću za dve godine, a Lazareviću za jednu godinu. Izricanje konačne presude trajalo je skoro 90 minuta u Sudnici 3, čime je 15 godina posle podizanja optužnice i 7 godina od početka suđenja u data konačna reč u slučaju četvorice bivših visokih zvaničnika Srbije. Prvostepenom presudom sva četvorica su proglašena krivim za kampanju masovnog proterivanja kosovskih Albanaca 1999. tokom koje je, kako je utvrdilo Prvostepeno veće, Kosovo napustilo najmanje 700.000 ljudi. Šainović je u to vreme bio potpredsednik Vlade SRJ, Pavković komandant Treće armije Vojske Jugoslavije, Lukić načelnik štaba MUP-a na Kosovu, a Lazarević načelnik štaba Prištinskog korpusa. Šainović, Pavković i Lukić osuđeni su tada na po 22 godine zatvora, a Vladimir Lazarević na 15 godina. Iako su optuženima neke žalbe usvojene, Žalbeno veće je potvrdilo ocenu Prvostepenog veća da su sva četvorica bili učesnici zajednikog zločinačkog poduhvata na čijem čelu je bio Slobodan Milošević, kome se takođe sudilo u Hagu za isti zločin. Tokom žalbenog postupka Tužilaštvo je tražilo da se kazne povećaju do maksimalnih, a odbrana da se sva četvorica oslobode. Njihova odbrana se dosta bazirala na oslobađajućoj predsudi generalu Momčilu Perišiću, tvrdeći da dejstva vojske i policije u ratnim dejstvim, nisu bila usmerena na proterivanje albanskih civla. Inače, na istoj optužnici s njima četvoricom bili su i Milan Milutinović, bivši predsednik Srbije, koji je prvostepenom odlukom oslobođen svih optužbi, kao i Dragoljub Ojdanić, bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, koji je, nakon što je osuđen na 15 godina zatvora, postigao dogovor sa Tužilaštvom, prihvatio navode iz prvostepene presude tako da je Tužilaštvo odustalo od žalbe pa je Ojdanić prošle godine izašao iz pritvora u Sheveningenu jer je odslužio dve trećine određene kazne.