Судске тужбе само дио притисака на новинаре

Недавна пресуда Основног суда у Бањалуци дописници Агенције „Бета“, Љиљани Ковачевић, која, због, како пише у пресуди, „нарушавања угледа и части мора предсједнику Републике Српске Милораду Додику да исплати 2.

Република Српска 28.10.2013 | 15:21 Недавна пресуда Основног суда у Бањалуци дописници Агенције „Бета“, Љиљани Ковачевић, која, због, како пише у пресуди, „нарушавања угледа и части мора предсједнику Републике Српске Милораду Додику да исплати 2.500 евра“, покренула је питање - да ли тужбе које су финансијски погубне за поједине новинаре и медије, могу отупити новинарско перо и на мала врата увести аутоцензуру?Ковачевићева је писала о истрагама које је Тужилаштво БиХ проводило против Додика и неколицине функционера због сумње да су оштетили државу за више од 70 милиона евра током изградње зграде Владе Републике Српске и аутопута Бањалука - Градишка. Иако је вијест била тачна, и о томе су писали готово сви медији, Ковачевићева је изгубила, али каже не одустаје од даљње борбе: „Очекивала сам да ћу наћи бар минимум дигнитета правосудних институција. Очекивала сам да ћу као појединац бити заштићена од правосудног система, међутим ово се показало потпуно другачије. Ускраћено ми је и право на рад јер након свега овога, Додик потражује од мене 5.000 КМ, уз то не могу да пратим догађаје у палати предсједника јер ми је то забрањено, а правосудне институције раде тако како раде", каже Ковачевићева. Против новинара и медија од почетка примјене Закона о заштити од клевете у Босни и Херцеговини поднесено је око 700 тужби, показало је то истраживање Удружења БХ новинари. Магазин Слободна Босна, медиј је који се често налази на тужбеном нишану оних којима се не свиђа оно што тамо прочитају. Уредник тог магазина, Сенад Авдић, главни и одговорни уредник Слободне Босне, наводи да је против магазина, уредника и новинара поднесено између 150 и 200 тужби. Преко 80 процената чине тужбе политичара, званичника и функционера, каже Авдић: „Рецимо да смо неких 80% тих судских спорова добили, међутим тих преосталих 20% су нас непоправљиво искасапили у финансијском погледу. Нас су тужили буквално сви. Премијери ентитета, предсједници ентитета. Тужили су нас и различити типови из криминалног миљеа, из привредног миљеа. Тужили су нас чак и колеге новинари. Колеге из Дневног аваза су у том предњачили. Скоро половицу тужби су они упутили, али ми смо те спорове махом добијали. Међутим, када се са супротне стране, у улози тужитеља, налазе политичари или људи из политичког круга, наше шансе су скоро па минималне. Мислим да је ту главна бољка и главни разлог наше правосуђе, које није неовисно, које није професионално и које је потпуно у функцији политичких елита.“ Прислушкивање телефона Ових дана путем саопштења огласила се и представница ОСЦЕ-а за слободу медија, Дуња Мијатовић, те изразила забринутост због пресуде којом новинарка треба да исплати одштету за клевету предсједнику Републике Српске, као и осталих недавних дешавања у вези са слободом медија у Босни и Херцеговини. Додатни разлог за бригу појавио се и у извјештајима медија у којима се наводи да је директор Државне агенције за истраге и заштиту затражио да се прислушкују телефони уредничких канцеларија дневних новина Ослобођење, те магазина Дани. У њеној изјави се још наводи: „Ниједан новинар не би требао бити казнено гоњен због извјештавања о активностима тужилаца и судства. Политичари морају престати покретати парнице против новинара на основу клевете, те показати виши ниво толеранције од осталих грађана. Овакве тужбе гуше медијске слободе.“ Генерална секретарка Удружења БХ новинари, Борка Рудић, мишљења је да се погрешном примјеном Закона о заштити од клевете крше право на слободу изражавања и право на слободну критику званичника. Закон се претворио у инструмент политичког притиска на медије, мишљења је Рудићева: „Неједнаки су критерији у БиХ поводом примјене овог Закона па имамо случај да се на суду у Сарајеву, тужба Милорада Додика против ФТВ-а, одбаци као неоснована, будући да ју подноси особа која је пристала да буде предмет јавне критике, а у Бања Луци се та тужба ријеши у корист Милорада Додика, уз образложење како су новинари покушали срушити његов углед, а у том нису успјели, јер је он изабран за предсједника РС-а", каже Борка Рудић. Али оно на шта се додатно упозорава јесте утицај тих тужби на медије и новинаре. „Генерално то ствара несигурност код свих новинара који пишу о таквим стварима и лоше се одражава на њихов рад. Сада је индивидуална ствар појединца да ли ће се жртвовати у једном таквом друштву, радећи професионално свој посао, или ће се додворавати властима", констатује новинар БХТ-а Владимир Шушак. Но судске тужбе су само дио начина на који се притишћу медији. Ту су још вербални напади, забране давања изјава, те пријетње. Дуња Мијатовић позива на одговорност политичара према јавности и да се новинарима омогући да извјештавају и учествују у важним дебатама: „Нажалост, оно што видим данас у супротности је с међународним обавезама у смислу развоја и заштите слободе медија и слободе изражавања. Надам се да је могуће преокренути овај тренд", закључује Дуња Мијатовић.