Казне преблаге

Иако стручњаци тврде да би кажњавање несавјесних возача, заједно с превенцијом, смањило црни биланс на бх.

Република Српска 23.10.2013 | 09:30 Иако стручњаци тврде да би кажњавање несавјесних возача, заједно с превенцијом, смањило црни биланс на бх. путевима, казне за саобраћајне прекршаје у БиХ најниже су у региону. Да је нешто потребно што прије учинити, и те како упозорава поражавајућа статистика, према којој је на путевима у нашој држави од јануара до септембра живот изгубило 230 особа, а повријеђено је више од 7.200 возача, сапутника, пјешака, бициклиста и осталих учесника у саобраћају. Док саобраћајницама теку потоци крви, у БиХ је казна за невезивање појаса "тешка" 30 марака, а за исти прекршај у Хрватској бисте платили 500 куна (126 КМ). Уколико вас случајно пут одведе у Србију, обавезно се вежите, јер осим што на коцку стављате живот, ризикујете да вам буде наплаћено 5.000 динара (око 84 марке), док у Црној Гори казна за овај прекршај износи 40 до 100 евра (78 до 195 марака). Наше законодавство релативно је толерантно и за оне који возе пијани, јер је овдје запријећена казна од 30 марака па навише, а возачи у Словенији који су комбиновали алкохол и вожњу ризикују да буду кажњени од 300 до чак 1.200 евра (585 до 2.340 марака). И други прекршаји, попут кориштења мобилног телефона за воланом или вожње дјеце на предњем сједишту, такође се "папреније" наплаћују у државама у региону, него у БиХ. Стручњаци кажу да сигурно постоје возачи који ће рећи да је логично што су нам казне најблаже, с обзиром на низак бх. стандард, али и истичу да нико нема право да неког другог убије на путу. Притом власницима возила поручују - немојте гријешити и нико вам неће завиривати у новчаник. "Да, код нас су казне за прекршаје у саобраћају најблаже у региону, иако је сасвим сигурно да страх од казне утиче на већину возача да поштују саобраћајне прописе", упозорава Милија Радовић, директор Агенције за безбједност саобраћаја РС. Притом наглашава да није правилно поредити висину санкција с лошим финансијским стањем возача. "Тај аргумент не стоји. Па земље у региону, попут Црне Горе и Србије, сличног су стандарда, а тамо су казне веће. Када је БиХ у питању, при повећању казне треба бити селективан. То значи да их за највеће видове прекршаја, попут прекорачења брзине и вожње под дејством алкохола, треба драстично повећати", оцјењује Радовић. И Јасмин Комић, предсједник Савјета за безбједност саобраћаја РС, подржава репресивну политику, али такву да је прати и одговарајуће стварање услова за ефикасније одвијање саобраћаја. "Под тим се подразумијевају бољи услови на путу. Имате, на примјер, саобраћајне знакови које исто ограничење показују и за вожњу зими и љети. Такође, посебно је важна и култура у саобраћају, а она долази заједно с репресивним мјерама, односно новчаним казнама, казненим бодовима, поновним полагањем возачког испита и слично", појашњава Комић. Иначе, казне за бх. возаче који прекораче брзину, не вежу безбједносни појас и слично требало би да буду више него двоструко повећане, што је уређено измјенама и допунама Закона о основама безбједности саобраћаја на путевима у БиХ. Тим законским рјешењем предвиђене су и оштрије санкције за оне који су за воланом иако су претходно пили алкохол или користили дрогу. И те како је то оправдано, будући да подаци из МУП-а РС показују да је повећан број несрећа и незгода које су скривили пијани возачи.