Малом Гојку осмијех замијенио сузе

Мали Гојко Ђурић (8), који, откад га је напустила мајка, сам кува, пере, спрема и брине о непокретном оцу, каже да би само волео да има тротинет.

Република Српска 13.10.2013 | 11:59 Мали Гојко Ђурић (8), који, откад га је напустила мајка, сам кува, пере, спрема и брине о непокретном оцу, каже да би само волео да има тротинет. Да ли после овакве приче можете да кажете да вам је живот тежак?У двориште трошне куће без купатила и воде малог Гојка Ђурића (8) и његовог оца Петра (53) у селу Љељенча код Бијељине читавог дана долазе грађани из наше и суседне државе. Њих је дирнула прича о малишану кога је напустила мајка и који сам брине о непокретном оцу! – Ништа ми није тешко, само да тати буде боље. Буква му је поломила ногу док је био у надници и сад му ја помажем да поново стане на ноге. Кувам му кафу, ложим ватру, перем судове, уносим дрва у кућу… Некад и кувам, најчешће испржим јаја, скувам пасуљ, кромпир или испржим помфрит – објашњава нам овај вредни насмејани дечак док се весело игра са псом и двема мачкама. Не жали се, само каже да би волео да има више времена за игру и да добије тротинет, скејт или бицикл. Мали Гојко Ђурић (8), који, откад га је напустила мајка, сам кува, пере, спрема и брине о непокретном оцу, каже да би само волео да има тротинет. Ни речи о мајци Мајку Цвијету, која га је напустила кад је имао три године, и не спомиње. – Не недостаје ми мама јер је се не сећам. Сада живимо са тетком и стрицем, тако да нам тетка Рада помаже око ручка, баште и других послова у кући – каже овај зеленооки малишан, који је очарао све људе који су чули за његову несрећну судбину. Тежак дечаков живот отпочео је кад је његов отац Петар, учесник у рату, пре годину и по дана повредио ногу. Од тада се сналазе како знају и умеју, али недостаје им много тога. Очев страх - Закомпликовала се ова повреда, не мислим да ће изаћи на добро. Очекује ме операција 16. октобра у болници на Бањици. Једина бојазан ми је да не останем без ноге, а изгледа да ће нас баш то задесити. Зато васпитавам Гојка да засуче рукаве и на време почне да се сналази у животу. Учим га да зна да скува кафу и неке основне послове, јер никад се не зна кад ћу ја отићи – с тугом прича Петар, који је остао без икаквих примања, због чега оскудевају у свему… Тетка Рада им је од велике помоћи, дошла је из Београда како би им била на располагању. Помажу и комшије - Чуваћу Гојка док мој брат буде у болници. Бићу с њима док се ова ситуација не поправи – рекла је она, док њихов комшија Новак Ђокић (58) из оближњег села каже да им се комшилук увек нађе за испомоћ, за сечу дрва или превоз до града.- Виђам и дечакову мајку, пита за њега, али удата је за другог и с њим има деце. Тешко је то… – прича овај хумани мештанин. У селу дечакове мајке Цвијете суседи већ знају за Гојка. – Чули смо синоћ за јадно дете. Туга како је то могла да учини, да га остави самог у таквим мукама – објашњава једна старица. Плакали и учитељ и ђаци Сеоски учитељ Милан Петровић признаје да је плакао заједно с ђацима када је гледао прилог на БН ТВ. - Њега сви воле у разреду, весео је, марљив, вредан, добар је друг. Никад није дошао без домаћег, нити је закаснио у школу, иако до ње пешачи три километара. Пун је позитивне енергије и, када га неко први пут види, мисли да њему живот уопште није тежак – прича учитељ и додаје да је приметио да малишану недостаје мајка, поготово у ситуацијама када праве честитке за 8. март, када Гојко пише тетки уместо мајци. Чека се одлука социјалних радника Да ли ће мали Гојко Ђурић остати с тетком док му отац буде у болници, на операцији ноге чије се стање закомпликовало, зависи највише од процене социјалних радника. Директор Центра за социјални рад Милан Симеуновић каже за Курир да ће почетком следеће недеље одлучивати о томе. – Мислим да би било најбоље да дечак остане са сродником који већ води рачуна о њему. Међутим, педагог и социјални радник, који би тек требало да изађу на терен, одлучиваће о томе када увидимо какво је расположење у породици, које су њихове жеље и могућности – објашњава он и наглашава да је Петар након прелома ноге стекао право на материјалну помоћ, која им је до сада исплаћивана само једнократно. Стаменковић шаље новац из Бакуа Бивши голман Црвене звезде Саша Стаменковић, који игра у Нефчију из Бакуа, прочитао је на сајту БН ТВ и Курира  потресну причу о дечаку. Одмах је организовао наше земљаке у Азербејџану како би помогли малишану. - Лако је организовати људе добре воље с простора бивше Југославије. Брзо смо прикупили новац за малог Гојка и његовог оца – рекао је за Курир Саша Стаменковић. Осим њега, нашој редакцији се јављају људи из целог света који желе да помогну. Слободан Анђелковић из Швајцарске данас долеће у Београд како би помогао. - Платио бих болничке трошкове, а сваког месеца бих им уплаћивао 500 евра – рекао је наш великодушни читалац. Петар Ђурић, телефон:  +387  66  – 839  – 682,  Љељенча код Бијељине УПУТСТВО ЗА УПЛАТУ ПОМОЋИ: Банка: УниЦредит СпА, Милано Сwифт/БИЦ: УНЦРИТММ Банка: ЕуроАxис Банк, Мосцоw Сwифт: ЕАБМРУММ Банка: Банка Интеса ад, Београд Сwифт: ДБДБРСБГ Банка: Комерцијална банка, Београд Сwифт: КОББРЕСБГ Банка: Фацтор Банкадд, Љубљана Сwифт: ФЦТБСИ2X Банка корисника: Бобар банка АД Сwифт: БАТОБА22 ИБАН корисника: БА395652050000035122 Име: Петар Ђурић Улица: Љељенца Град: Бијељина, Република Српска