Malom Gojku osmijeh zamijenio suze

Mali Gojko Đurić (8), koji, otkad ga je napustila majka, sam kuva, pere, sprema i brine o nepokretnom ocu, kaže da bi samo voleo da ima trotinet.

Republika Srpska 13.10.2013 | 11:59 Mali Gojko Đurić (8), koji, otkad ga je napustila majka, sam kuva, pere, sprema i brine o nepokretnom ocu, kaže da bi samo voleo da ima trotinet. Da li posle ovakve priče možete da kažete da vam je život težak?U dvorište trošne kuće bez kupatila i vode malog Gojka Đurića (8) i njegovog oca Petra (53) u selu Ljeljenča kod Bijeljine čitavog dana dolaze građani iz naše i susedne države. Njih je dirnula priča o mališanu koga je napustila majka i koji sam brine o nepokretnom ocu! – Ništa mi nije teško, samo da tati bude bolje. Bukva mu je polomila nogu dok je bio u nadnici i sad mu ja pomažem da ponovo stane na noge. Kuvam mu kafu, ložim vatru, perem sudove, unosim drva u kuću… Nekad i kuvam, najčešće ispržim jaja, skuvam pasulj, krompir ili ispržim pomfrit – objašnjava nam ovaj vredni nasmejani dečak dok se veselo igra sa psom i dvema mačkama. Ne žali se, samo kaže da bi voleo da ima više vremena za igru i da dobije trotinet, skejt ili bicikl. Mali Gojko Đurić (8), koji, otkad ga je napustila majka, sam kuva, pere, sprema i brine o nepokretnom ocu, kaže da bi samo voleo da ima trotinet. Ni reči o majci Majku Cvijetu, koja ga je napustila kad je imao tri godine, i ne spominje. – Ne nedostaje mi mama jer je se ne sećam. Sada živimo sa tetkom i stricem, tako da nam tetka Rada pomaže oko ručka, bašte i drugih poslova u kući – kaže ovaj zelenooki mališan, koji je očarao sve ljude koji su čuli za njegovu nesrećnu sudbinu. Težak dečakov život otpočeo je kad je njegov otac Petar, učesnik u ratu, pre godinu i po dana povredio nogu. Od tada se snalaze kako znaju i umeju, ali nedostaje im mnogo toga. Očev strah - Zakomplikovala se ova povreda, ne mislim da će izaći na dobro. Očekuje me operacija 16. oktobra u bolnici na Banjici. Jedina bojazan mi je da ne ostanem bez noge, a izgleda da će nas baš to zadesiti. Zato vaspitavam Gojka da zasuče rukave i na vreme počne da se snalazi u životu. Učim ga da zna da skuva kafu i neke osnovne poslove, jer nikad se ne zna kad ću ja otići – s tugom priča Petar, koji je ostao bez ikakvih primanja, zbog čega oskudevaju u svemu… Tetka Rada im je od velike pomoći, došla je iz Beograda kako bi im bila na raspolaganju. Pomažu i komšije - Čuvaću Gojka dok moj brat bude u bolnici. Biću s njima dok se ova situacija ne popravi – rekla je ona, dok njihov komšija Novak Đokić (58) iz obližnjeg sela kaže da im se komšiluk uvek nađe za ispomoć, za seču drva ili prevoz do grada.- Viđam i dečakovu majku, pita za njega, ali udata je za drugog i s njim ima dece. Teško je to… – priča ovaj humani meštanin. U selu dečakove majke Cvijete susedi već znaju za Gojka. – Čuli smo sinoć za jadno dete. Tuga kako je to mogla da učini, da ga ostavi samog u takvim mukama – objašnjava jedna starica. Plakali i učitelj i đaci Seoski učitelj Milan Petrović priznaje da je plakao zajedno s đacima kada je gledao prilog na BN TV. - Njega svi vole u razredu, veseo je, marljiv, vredan, dobar je drug. Nikad nije došao bez domaćeg, niti je zakasnio u školu, iako do nje pešači tri kilometara. Pun je pozitivne energije i, kada ga neko prvi put vidi, misli da njemu život uopšte nije težak – priča učitelj i dodaje da je primetio da mališanu nedostaje majka, pogotovo u situacijama kada prave čestitke za 8. mart, kada Gojko piše tetki umesto majci. Čeka se odluka socijalnih radnika Da li će mali Gojko Đurić ostati s tetkom dok mu otac bude u bolnici, na operaciji noge čije se stanje zakomplikovalo, zavisi najviše od procene socijalnih radnika. Direktor Centra za socijalni rad Milan Simeunović kaže za Kurir da će početkom sledeće nedelje odlučivati o tome. – Mislim da bi bilo najbolje da dečak ostane sa srodnikom koji već vodi računa o njemu. Međutim, pedagog i socijalni radnik, koji bi tek trebalo da izađu na teren, odlučivaće o tome kada uvidimo kakvo je raspoloženje u porodici, koje su njihove želje i mogućnosti – objašnjava on i naglašava da je Petar nakon preloma noge stekao pravo na materijalnu pomoć, koja im je do sada isplaćivana samo jednokratno. Stamenković šalje novac iz Bakua Bivši golman Crvene zvezde Saša Stamenković, koji igra u Nefčiju iz Bakua, pročitao je na sajtu BN TV i Kurira  potresnu priču o dečaku. Odmah je organizovao naše zemljake u Azerbejdžanu kako bi pomogli mališanu. - Lako je organizovati ljude dobre volje s prostora bivše Jugoslavije. Brzo smo prikupili novac za malog Gojka i njegovog oca – rekao je za Kurir Saša Stamenković. Osim njega, našoj redakciji se javljaju ljudi iz celog sveta koji žele da pomognu. Slobodan Anđelković iz Švajcarske danas doleće u Beograd kako bi pomogao. - Platio bih bolničke troškove, a svakog meseca bih im uplaćivao 500 evra – rekao je naš velikodušni čitalac. Petar Đurić, telefon:  +387  66  – 839  – 682,  Ljeljenča kod Bijeljine UPUTSTVO ZA UPLATU POMOĆI: Banka: UniCredit SpA, Milano Swift/BIC: UNCRITMM Banka: EuroAxis Bank, Moscow Swift: EABMRUMM Banka: Banka Intesa ad, Beograd Swift: DBDBRSBG Banka: Komercijalna banka, Beograd Swift: KOBBRESBG Banka: Factor Bankadd, Ljubljana Swift: FCTBSI2X Banka korisnika: Bobar banka AD Swift: BATOBA22 IBAN korisnika: BA395652050000035122 Ime: Petar Đurić Ulica: Ljeljenca Grad: Bijeljina, Republika Srpska