БиХ и Турска тешко ће у ЕУ

Босна и Херцеговина и Турска су већински муслиманске земље у Европи, а уз пораст забринутости присуством муслимана у Европи, за коју кажу да има 'хришћанско историјско и културно наслијеђе', поставља се питање да ли ове земље у потпуности могу бити европске, рекао је у интервјуу за Анадолу Агенцy (АА) проф.

Република Српска 04.10.2013 | 18:18 Босна и Херцеговина и Турска су већински муслиманске земље у Европи, а уз пораст забринутости присуством муслимана у Европи, за коју кажу да има 'хришћанско историјско и културно наслијеђе', поставља се питање да ли ове земље у потпуности могу бити европске, рекао је у интервјуу за Анадолу Агенцy (АА) проф. др Јохн Лоуис Еспосито, водеће име у области исламских и блискоисточних студија. "Погледајте одређене реторике у Европи, чињеницу да Европа постаје секуларнија у многим религијама, али и забринутост присуством муслимана. Не само религијски, већ и људи који су високосекуларни и сматрају се атеистима у Европи, одједном причају о томе 'шта су наше вриједност и ко смо ми'. Одједном причају о хришћанском наслијеђу у Европи. Имате политичаре које у пракси те ствари ни не занимају, али сад је 'погледајте нашу дугу хришћанску историју'. То су начини да се и даље стварају ОНИ и МИ. Чим почнете тако говорити, онда се поставља питање 'можете ли имати већински муслиманску земљу у Европи?'. Могу ли они бити у потпуности Европљани?", рекао је Еспосито. Питање исламофобије у Европи такође додатно компликује улазак БиХ и Турске у Европску унију, истакао је Еспосито. Ако се то посматра и са популационог нивоа, чак и велики број Европљана има проблема са исламофобијом, сматра професор. Прихватање "Можда мањина, али јака мањина, јавља се код тих антиимиграционих политичких странака. Додатак томе је да они имају ирационални страх и гледају с висине на муслимане. То ће утицати на њихов став за јако присуство муслимана у Европи, или чак да прихвате идеју да Европа може имати муслиманску земљу", појаснио је Еспосито. Разлика између муслимана у Европи и Сједињеним Америчким Државама је у томе што су они у Европу долазили као радна снага, из нижих слојева друштва и са слабијим образовањем. Разлика у језику, култури, образовању, веома је примјетна и оштра. "Томе треба додати и да они не напредују образовно тако брзо, велики број њих још увијек живи од социјалне помоћи. То је проблем у Европи, а са падом економије, многи од тих радника 'више нису били потребни'. Тада имате и пораст антиимигрантских група, који се у већини земаља фокусирају на муслимане, јер су они највеће имигрантске групе. У исто вријеме, морамо бити искрени, ако сте сиромашни и маргинилизована група, те живите у нечему што је једнако гету, имаћете проблеме са изласком из сиромаштва заједно са социјалним проблемима, па ћете имати проблема са злочинима и затварањем", истакао је Еспосито, додавши да ће требати времена, али да европска друштва, са изузетком антимуслиманског десног крила, почињу прихватати муслимане, иако је то још изазов за њих. "У САД-у ситуација је другачија. Већина муслимана који нису рођени у САД-у, а дошли су ту прије 80, 100 година, образовани, тражећи политички азил, посао, или као студенти, студирали и остали. Наша америчка муслиманска заједница, иако још увијек понекад има проблема са исламофобијом, ипак је заједница која је економски и образовно интегрисана. Једнако су економски и образовно добри као било који други сектор друштва. На другачијем су мјесту него европски муслимани", рекао је Еспосито. Улазак у ЕУ Турска, са економске тачке гледишта, представља пријетњу за Европу, сматра угледни професор. Религија и култура више нису једини проблем неуласка у Европску унију, већ сада постоји и економски аспект, јер је она сада велика и јака сила. "Иронија је да, док се Турска држи ван, у исто вријеме многе мале земље којих просјечна особа и није толико свјесна, укључујући и велики број мањих балканских земаља, нису имале проблема са уласком у ЕУ. За Турке, и за БиХ, постоји елеменат те чињенице да су муслимани. У своје вријеме Тургут Озал рекао је мом пријатељу: 'Главни разлог због којег ћемо имати проблема са ЕУ јесте због тога што смо муслиманска земља у Европи'. Постоји тај проблем, али сад је већином због тога што Турска постаје велика економска сила, а Европљани не знају шта ће са тим. Њихова забринутост је веома велика", рекао је Еспосито, те додао да се то сада најбоље примијети у негативним ставовима земаља попут Њемачке и Француске. "Недавно сам видио да чак и у Турској постоји свјесност о томе, не знам да ли су статистике тачне, али у посљедњим годинама, број Турака који желе ући у ЕУ опао је са 71 посто на 44 посто. Ако разговарате и са неким владиним лидерима, све више су изнервирани, и у одређеном тренутку, из националног поноса, људи ће рећи 'ако нас не желите, ок'. Али сматрам да је питање уласка у ЕУ додатно искомплицирано проблемом исламофобије код великог броја Европљана", закључио је Еспосито. Церемонија додјеле почасног доктората Универзитета у Сарајеву Јохну Лоуису Еспоситу уприличена је јучер у Сарајеву. Еспосито је професор религије, међународних односа и исламских студија на Универзитету Георгетоwн у Wасхингтону ДЦ, директор Центра за муслиманско-кршћанско разумијевање и предсједник Америчке академије за религију.