BiH i Turska teško će u EU

Bosna i Hercegovina i Turska su većinski muslimanske zemlje u Evropi, a uz porast zabrinutosti prisustvom muslimana u Evropi, za koju kažu da ima 'hrišćansko istorijsko i kulturno naslijeđe', postavlja se pitanje da li ove zemlje u potpunosti mogu biti evropske, rekao je u intervjuu za Anadolu Agency (AA) prof.

Republika Srpska 04.10.2013 | 18:18 Bosna i Hercegovina i Turska su većinski muslimanske zemlje u Evropi, a uz porast zabrinutosti prisustvom muslimana u Evropi, za koju kažu da ima 'hrišćansko istorijsko i kulturno naslijeđe', postavlja se pitanje da li ove zemlje u potpunosti mogu biti evropske, rekao je u intervjuu za Anadolu Agency (AA) prof. dr John Louis Esposito, vodeće ime u oblasti islamskih i bliskoistočnih studija. "Pogledajte određene retorike u Evropi, činjenicu da Evropa postaje sekularnija u mnogim religijama, ali i zabrinutost prisustvom muslimana. Ne samo religijski, već i ljudi koji su visokosekularni i smatraju se ateistima u Evropi, odjednom pričaju o tome 'šta su naše vrijednost i ko smo mi'. Odjednom pričaju o hrišćanskom naslijeđu u Evropi. Imate političare koje u praksi te stvari ni ne zanimaju, ali sad je 'pogledajte našu dugu hrišćansku istoriju'. To su načini da se i dalje stvaraju ONI i MI. Čim počnete tako govoriti, onda se postavlja pitanje 'možete li imati većinski muslimansku zemlju u Evropi?'. Mogu li oni biti u potpunosti Evropljani?", rekao je Esposito. Pitanje islamofobije u Evropi takođe dodatno komplikuje ulazak BiH i Turske u Evropsku uniju, istakao je Esposito. Ako se to posmatra i sa populacionog nivoa, čak i veliki broj Evropljana ima problema sa islamofobijom, smatra profesor. Prihvatanje "Možda manjina, ali jaka manjina, javlja se kod tih antiimigracionih političkih stranaka. Dodatak tome je da oni imaju iracionalni strah i gledaju s visine na muslimane. To će uticati na njihov stav za jako prisustvo muslimana u Evropi, ili čak da prihvate ideju da Evropa može imati muslimansku zemlju", pojasnio je Esposito. Razlika između muslimana u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama je u tome što su oni u Evropu dolazili kao radna snaga, iz nižih slojeva društva i sa slabijim obrazovanjem. Razlika u jeziku, kulturi, obrazovanju, veoma je primjetna i oštra. "Tome treba dodati i da oni ne napreduju obrazovno tako brzo, veliki broj njih još uvijek živi od socijalne pomoći. To je problem u Evropi, a sa padom ekonomije, mnogi od tih radnika 'više nisu bili potrebni'. Tada imate i porast antiimigrantskih grupa, koji se u većini zemalja fokusiraju na muslimane, jer su oni najveće imigrantske grupe. U isto vrijeme, moramo biti iskreni, ako ste siromašni i marginilizovana grupa, te živite u nečemu što je jednako getu, imaćete probleme sa izlaskom iz siromaštva zajedno sa socijalnim problemima, pa ćete imati problema sa zločinima i zatvaranjem", istakao je Esposito, dodavši da će trebati vremena, ali da evropska društva, sa izuzetkom antimuslimanskog desnog krila, počinju prihvatati muslimane, iako je to još izazov za njih. "U SAD-u situacija je drugačija. Većina muslimana koji nisu rođeni u SAD-u, a došli su tu prije 80, 100 godina, obrazovani, tražeći politički azil, posao, ili kao studenti, studirali i ostali. Naša američka muslimanska zajednica, iako još uvijek ponekad ima problema sa islamofobijom, ipak je zajednica koja je ekonomski i obrazovno integrisana. Jednako su ekonomski i obrazovno dobri kao bilo koji drugi sektor društva. Na drugačijem su mjestu nego evropski muslimani", rekao je Esposito. Ulazak u EU Turska, sa ekonomske tačke gledišta, predstavlja prijetnju za Evropu, smatra ugledni profesor. Religija i kultura više nisu jedini problem neulaska u Evropsku uniju, već sada postoji i ekonomski aspekt, jer je ona sada velika i jaka sila. "Ironija je da, dok se Turska drži van, u isto vrijeme mnoge male zemlje kojih prosječna osoba i nije toliko svjesna, uključujući i veliki broj manjih balkanskih zemalja, nisu imale problema sa ulaskom u EU. Za Turke, i za BiH, postoji elemenat te činjenice da su muslimani. U svoje vrijeme Turgut Ozal rekao je mom prijatelju: 'Glavni razlog zbog kojeg ćemo imati problema sa EU jeste zbog toga što smo muslimanska zemlja u Evropi'. Postoji taj problem, ali sad je većinom zbog toga što Turska postaje velika ekonomska sila, a Evropljani ne znaju šta će sa tim. Njihova zabrinutost je veoma velika", rekao je Esposito, te dodao da se to sada najbolje primijeti u negativnim stavovima zemalja poput Njemačke i Francuske. "Nedavno sam vidio da čak i u Turskoj postoji svjesnost o tome, ne znam da li su statistike tačne, ali u posljednjim godinama, broj Turaka koji žele ući u EU opao je sa 71 posto na 44 posto. Ako razgovarate i sa nekim vladinim liderima, sve više su iznervirani, i u određenom trenutku, iz nacionalnog ponosa, ljudi će reći 'ako nas ne želite, ok'. Ali smatram da je pitanje ulaska u EU dodatno iskomplicirano problemom islamofobije kod velikog broja Evropljana", zaključio je Esposito. Ceremonija dodjele počasnog doktorata Univerziteta u Sarajevu Johnu Louisu Espositu upriličena je jučer u Sarajevu. Esposito je profesor religije, međunarodnih odnosa i islamskih studija na Univerzitetu Georgetown u Washingtonu DC, direktor Centra za muslimansko-kršćansko razumijevanje i predsjednik Američke akademije za religiju.