Титов сеф занима и Карађорђевиће

Чланови династије Карађорђевић су од Првог основног суда тражили да виде да ли је њихово наследство у трезору Народне банке.

Република Српска 03.10.2013 | 22:31 Чланови династије Карађорђевић су од Првог основног суда тражили да виде да ли је њихово наследство у трезору Народне банке. Биће поднет захтев за рехабилитацију краљице Марије.  Кнегиња Јелисавета Карађорђевић, ћерка кнеза Павла, потомци принца Андреја - Катарина, Лавинија - Марма и Димитрије Михаел Карађорђевић, и синови принца Томислава - Ђорђе и Михаило, поднели су допис Првом основном суду у Београду тражећи учешће у оставинском поступку везаном за имовину Јосипа Броза Тита, сазнају „Новости“. Како се наводи у допису, подносиоци имају „правни интерес да им се омогући учешће у поступку расправљања заоставштине Јосипа Броза Тита“, пошто су из медија сазнали да је Комисија председника Србије извршила увид и попис имовине која се налазила у сефу Народне банке Србије, а коју је ту похранило Председништво СФРЈ после маршалове смрти. Председник државне Комисије Оливер Антић навео је да су у сефу нађене многе ствари које су припадале династији Карађорђевић, посебно ордење краљице Марије, и друге краљевске инсигније, а могуће и нумизматичка збирка кнеза Павла. „Као наследници, потомци краља Александра и краљице Марије, као и кнеза Павла, имају правни интерес да им се омогући увид у списак и предмете који су нађени и означени као Титова заоставштина, како би ставили предлог за изузимање наведене имовине и покренули поступак за доношење допунског решења по смрти краља, краљице и кнеза Павла“, наводи се у допису суду. - Нико никада није видео шта се налази у сефу, нити нас је суд обавестио да је уопште отворен, да је у току вештачење и шта је у њему нађено. О свему томе информисани смо из новина. Ако се испостави да је ту имовина трећих лица, њој свакако неће бити места у оставинској маси - каже за „Новости“ Виолета Кочић Митачек, заступник Титовог сина Мише и унуке Златице. Она додаје и да је оставинска расправа закочена већ 10 месеци јер Комисија није суду послала извештај после отварања сефа. А потомци принчева Андреја и Томислава поднеће у наредних неколико дана београдском Вишем суду захтев за рехабилитацију баке, краљице Марије, удовице краља Александра Првог Ујединитеља. Краљица је рођена 9. јануара 1900. у Готи, а преминула 22. јуна 1961. у Лондону. Била је из владалачке породице Хоенцолерн - Сигмарингена, и у најближим родбинским везама са владајућим династијама Енглеске, Русије, Немачке и Португалије. Њен отац био је румунски краљ Фердинанд Први, а овај брак сматран је у Србији добрим политичким потезом, јер је омогућио да се изврши територијално разграничење двеју суседних држава и подела Баната. Краљица је била изузетно образована, говорила неколико језика, била наклоњена уметности. У браку са краљем Александром имала је три сина: престолонаследника Петра, принца Томислава и принца Андреја. Такође је важила за великог добротвора, помагала је старима, немоћнима и нарочито деци. Брзо је наручила српски и грађанима се обраћала искључиво на том језику, а народ ју је прозвао Наша мајка. После убиства краља, 1934. у Марсељу, решењем Среског суда за Београд, имовина наследника стављена је под старатељство кнеза Павла. Краљица је добила одређену суму на име удовичког уживања, од чега је задржала за трошкове само четвртину, а преостали износ дала у хуманитарне сврхе. Након убиства основан је Фонд краљичине канцеларије, где је и она сама уложила средства из мираза. Одатле су финансирана добротворна друштва, верске, хуманитарне и просветно-културне организације као и талентовани појединци. Добротворни рад наставила је и за време Другог светског рата и после њега, преко Комитета Југословенског црвеног крста и хуманитарног друштва „Андреј Првовенчани“. Слала је помоћ српским заробљеницима. У картотеци ње и принца Андреја заведено је 130.000 југословенских официра и војника којима је ишла помоћ у логорима у Немачкој, Италији, Пољској, Норвешкој и Албанији. У својој кући у Лондону паковала је и пакете за народ и слала у домовину све до 1952. После рата, кућу је поклонила Цркви. Династији је 1945. забрањен повратак у земљу. Указом од 8. марта 1947. краљици је одузето држављанство ФНРЈ и конфискована целокупна имовина. Њени унуци сада предлажу Вишем суду да донесе решење о рехабилитацији и огласи ништавним указ по ком су јој одузети држављанство и имовина.