Снагом ума до медицинских чуда

Знало се одувијек да ум има огромну моћ над тијелом те да може да услови појаву болести, али и евентуално оздрављење.

Република Српска 21.09.2013 | 10:49 Знало се одувијек да ум има огромну моћ над тијелом те да може да услови појаву болести, али и евентуално оздрављење. Међутим, мало ко се детаљно бавио таквим случајевима. Докторка Лиса Ренкин једна је од ријетких која је одлучила да истражи и прикупи овакве случајеве и написала је књигу "Ум над медицином: Научни докази да сами себе можете излијечити". Она је у својој књизи навела неколико невјероватних случајева гдје ум може излијечити тијело. Један од најпознатијих примјера који је до сада највише цитиран свакако је случај групе пацијената који су као терапију добијали физиолошки раствор, док су они сами били увјерени да добијају хемотерапију. Упркос чињеници да је ријеч о сланом раствору, чак 30 одсто пацијената изгубило је косу. Докторка Ренкин, која је специјализирала гинекологију и једно вријеме радила у Калифорнији, каже да је за потребе књиге проучила на стотине случајева гдје је ум излијечио тијело. Њено интересовање за овакве случајеве почело је када је случајно наишла на случај жене која је патила од мучнине и повраћања, а након што су јој дали лијекове који су требали погоршати њено стање, она је излијечена јер је "добила увјерење љекара да ће је тај лијек засигурно излијечити". Зачуђујуће је то што се она опоравила у року од свега неколико минута и то од лијека који додатно изазива мучнину. Оно што је значајно, а шта је докторка Ренкин открила током свог вишегодишњег истраживања јесте да код ових пацијената није ријеч само о плацебо ефекту, већ су им се и клинички резултати далеко побољшали. "Још одмалена била сам научена да вјерујем само ономе што се може доказати, и те своје принципе сам поштовала као Билблију", каже Ренкинова и додаје: "Уз све то, мој отац је био љекар који је одбацивао све што се није могло доказати клиничким тестирањем. Тако сам и ја, уз њега, постала цинична када су у питању случајеви ове врсте." Међутим, како је њено медицинско искуство расло, тако су почели да се мијењају и њени ставови, јер је наилазила на необјашњиве случајеве. "Чак и они тврдоглави љекари, бар једном у каријери, наишли су на случај пацијената који су се опорављали, иако није било рационалног нити научног разлога за то. Са друге стране, и сама сам често бивала фрустрирана када сам наилазила на пацијенте којима су резултати били добри, али су они и даље видно били болесни", испричала је Ренкинова. Када посвједочите таквим стварима, не можете а да се не почнете преиспитивати да ли је све што сте научили и на чему сте годинама радили заиста истинито? Да ли смо негдје погријешили? Шта ако, игноришући природни нагон да се сами излијечимо, заправо саботирамо сами себе? Она и сама признаје да је годинама слушала о случајевима о којима се до тада само шапутало у медицинској струци, а које је она одлучила да стави у своју књигу. "Ту је и случај жене којој се карцином смањио и готово нестао након радијације поквареним апаратом. Апарат није радио и она није била изложена радијацији, али је вјеровала да јесте, баш као и њени доктори који су тек касније открили да апарат не ради. Ипак, она је излијечена", навела је докторка. Ту је и случај лома врата када су пацијенткињи након снимања рекли да јој је врат сломљен на два мјеста. Она је одбила медицинску интервенцију, обратила се исцјелитељу, упркос строгом противљењу љекара. "Послије свега мјесец дана, без икакве интервенције савремене медицине, жена је џогирала и нормално наставила са животом", испричала је докторка. Познат је и случај жене која је имала четврти степен карцинома јајника, али је она једноставно знала да неће умријети. Уз несебичну помоћ својих најмилијих и без икаквог лијечења, она је и десет година касније жива. Има и случај човјека којем је након срчаног удара требала хитна операција, али коју је он одлучно одбио. Упркос одбијању лијечења, уз сопствено увјерење да ће бити добро, он је умро 20 година након срчаног удара, у 92. години и то не од проблема са срцем "Када сам чула за све ове случајеве, једноставно их нисам могла игнорисати и жељела сам да их све детаљно проучим. Сумњам да сви ови људи могу толико лагати, а на крају крајева, ту су и медицински докази да су они излијечени. Желим да вјерујем да су то једноставно случајеви које конвенционална медицина не може објаснити", казала је Ренкинова. Она у својој књизи подстиче читаоце да побољшају своје здравствено стање тако што ће преузети контролу над својим тијелом, али и контролу над факторима који проузрокују болести. У својој књизи она наводи и примјер Американаца кинеског поријекла који су умрли релативно млади само зато што су рођени у години која је, наводно, злокобна по кинеском календару и вјеровњу. Наиме, научници из Сан Дијега упоредили су медицинске досијее 30.000 Американца кинеског поријекла са досијеима 400.000 бијелаца, насумично одабраних. Оно што су ови научници закључили јесте да су људи кинеског поријекла умрли много прије него што је то показивало њихово медицинско стање, али оно што им је свима било заједничко, јесте да су рођени у годинама које су, према кинеској традицији сматране злокобним. Сви ови људи су вјеровали да су им звијезде окренуле леђа од самог рођења. Оно што је на крају закључено јесте да њих није убила болест нити кинески гени, већ њихово чврсто увјерење да неће дуго живјети јер су рођени злокобне године. Може се рећи да их је убио негативан став према животу. Докторка Ренкин такође наводи и фасцинантан случај душевно обољеле пацијенткиње која је патила од подијељене личности. Наиме, када је била "једна особа", ниво шећера код ове жене је био нормалан. Међутим, када би постала "друга особа', њен алтер его је вјеровао да је дијабетичар и ниво шећера би се нагло повисио, а она је буквално у секунди постајала дијабетичар. Када би се вратила на "прву особу", тако би се и ниво шећера нормализовао. Ипак, можда најпознатији случај кад ум контролише тијело свакако је случај који је још давне 1957. године забиљежио др Бруно Клопфер. Ријеч је о случају пацијената којег је др Клопфер називао само господин Рајт, а којег је лијечио Клопферов пријатељ др Вест. Доктор Вест је лијечио Рајта од узнапредованог стадија карцинома познатог као лимфосаркома. Све до тада познате терапије нису имале ефекта и др Вест није вјеровао да ће Рајт живјети седам дана. Ипак, Рајт је очајнички желио да живи, а своју наду заснивао је на новом лијеку кребиозену, за који су говорили да чини чуда. Молио је др Веста да му да овај лијек, али проблем је што је лијек био у фази клиничког тестирања и давали су га само пацијентима којима је остало бар три мјесеца живота. Ипак, Рајт је успио да убједи Веста да му да кребиозен, што је он на крају и учинио. Лијек му је дао петком, и отишао кући са увјерењм да га у понедељак неће затећи живог. Међутим, на његово изненађења, Вест је у понедјељак дошао на посао и видио да је Рајт устао из кревета. Након контроле, Вест је закључио да се "туморна маса скоро истопила" и остала је само половина пријашњег тумора. У наредних десет дана, Вест је Рајту редовно давао овај лијек, да би Рајт болницу напустио без тумора, скоро као здрав човјек. Међутим, убрзо су се у медијима појавиле приче да кребиозен није ефикасан и Рајт је то прочитао. Пао је у дубоку депресију и карцином му се вратио. Овога пута Вест је одлучио да се послужи малом преваром. Рекао му је да код себе још има прве залихе кребиозена, које су биле и најефикасније, које је Вест назвао ултрачистим кребиозеном. Међутим, Вест му је убризгао само дестиловану воду, након чега се Рајтово стање почело поправљати и наредна два мјесеца је живио без икаквих проблема. Међутим, тада је Америчко медицинско удружење и званично објавило да је најновија студија показала да је кребиозен потпуно неефикасан лијек и да га не треба користити. Овога пута Рајт је изгубио вјеру у лијек, карцином се вратио и он је умро након свега два дана.