Пензионери купују и кромпир на комад

Република Српска 24.08.2013 | 20:27

Грађани БиХ су у блиској прошлости научили рецепт за „колаче без ичега" и захваљујући понајвише том умијећу, мало уз помоћ породице и кредитима уколико су им доступни, пркосе црним статистикама о животном стандарду у БиХ. Протеклих седам година трошкови живота порасли су за више од сто посто, а раст плата и пензија био је занемарљив. Стварна слика квалитета живота већине бх. грађана заправо је сфера изван домета математике и званичних бројки статистичких агенција. Прије него што ће бити уведен ПДВ, 2005. године, просјечна плата у БиХ била је виша од потрошачке корпе, али је ситуација данас потпуно другачија. Просјечна плата у БиХ од 832 КМ не покрива ни половину мјесечних трошкова четверочлане породице. Међутим, ни званични просјек није ни близу реалне слике "ситуације у џеповима" бх. грађана, каже Исмет Бајрамовић, предсједник Синдиката БиХ. Према његовом мишљењу, опет је то математички израчун у којем су добро познати елементи, од плата од око 10.000 КМ до законом загарантиране најниже у износу од 365 КМ. - По 10.000 КМ имају људи који, заправо, и нису чланови Синдиката, и углавном су то "менаџерске плате" - казао је Бајрамовић. Најнижи износ је тамо гдје понајвише новца треба, а и радних мјеста, у реалном сектору. Послодавци неријетко и оних 365 КМ, довољних можда тек за режије, исплаћују дијелом и кроз топли оброк који се не опорезује , а није ни ријеткост да некажњено плате не исплаћују никако. Пензионери су гладни, каже за ”Дневни аваз” Омер Омерефендић, предсједник Савеза удружења пензионера у ФБиХ. У протеклих пет година пензије су повећане за пет посто, а трошкови живота порасли су за 100 посто. Омерефендић потцртава да је 235.000 пензионера гладно! - Пензионери не могу више плаћати своје обавезе, а пензија им служи само за пуко преживљавање, за најосновније лијекове. Велики је притисак на "народне дућане". Па и тамо пензионери купују по пола хљеба и кромпир не купују на килограм, него, вјерујте ми, купе по један - казао је он. Потрошачи су на свакодневном удару трговаца жељних једино профита, каже Гордана Булић, предсједница Савеза потрошача БиХ. Показују нам то, навела је примјер, цијене роба које су јефтиније у земљама западне Европе и за које не постоје ризици увоза и продаје у БиХ. - Имамо јединствену стопу ПДВ-а па потрошачи с просјечним породичним примањима од 300 КМ мјесечно плаћају исти ПДВ на векну хљеба као и потрошачи с примањима од 10.000 КМ и више, који опет ПДВ по истој стопи плаћају и на луксузни аутомобил или љетовање на Малдивима - каже Булић. Посебно је потцртала улогу грађана као потрошача и каже да потрошач у БиХ данас није потрошач, него особа која преживљава и његов избор роба које може купити одређен је искључиво с расположивих око 300 КМ мјесечно. Зато имамо „слободно тржиште" у коме се мало шта може учинити "контролом цијена", али би се могло учинити запошљавањем, диференцирањем стопе ПДВ-а, програмима социјалних мјера, надзором над радом трговаца и послодаваца, посебно контролом како и да ли уопће исплаћују плате радницима. Грађани БиХ, очигледно је, изворе финансирања налазе и у неким сивим изворима, радна су снага у сивом тржишту рада, јер је немогуће да живе овако како живе на основу прихода које имају, а које нам показују статистике, сматра професор на Економском факултету у Сарајеву Ненад Бркић. - Питање анализе животног стандарда грађана у БиХ на граници је да постане тема за социологе и психологе, а не економисте - казао је Бркић. Године 2005. у Републици Српској је потрошачка корпа износила 449 КМ, односно чинила је 97 посто просјечне плате. У Федерацији су грађани исте године за потрошачку корпу морали издвојити 455 КМ, односно потрошити 82 посто од просјечне плате. Према подацима Агенције за статистику БиХ, просјечна плата у БиХ за јуни 2013. године износила је 832 КМ, дакле, двоструко је нижа од износа потребног за потрошачку корпу! У Републици Српској потрошачка корпа израчуната у истом мјесецу износила је 1.808 КМ, а у Федерацији је, према подацима Савеза синдиката БиХ, за само 8 КМ јефтинија. Најнижа пензија у Федерацији, гдје је регистровано 307.000 пензионера, износи 310 КМ. Дакле, ријеч је о само петини новца потребног за потрошачку корпу у Федерацији. Највиша пензија је скоро седам пута виша и износи 2.071,50 КМ. У Републици Српској за 240.800 пензионера статистике су још црње него у већем бх. ентитету. Најнижа пензија је 160,41 КМ, али највиша износи скоро десет пута више, 1.598 КМ. Према подацима Централне банке БиХ , од краја маја 2013. године укупна кредитна задуженост становништва износила је 6,83 милијарде КМ, од чега је чак 4,06 милијарди КМ ненамјенских потрошачких кредита.