Како ради директорка "Електрокрајине"

Увођење софтверског система централизованог обрачуна плата за све буџетске кориснике у Републици Српској грађане Српске ће коштати 3,9 милиона марака.

Република Српска 03.08.2013 | 08:20 Увођење софтверског система централизованог обрачуна плата за све буџетске кориснике у Републици Српској грађане Српске ће коштати 3,9 милиона марака. Тај милионски посао повјерен је бањалучкој компанији “НИТЕС”, у којој је један од шефова син директорке “Електрокрајине” Бањалука, Секе Кузмановић, иначе прије српског члана Предсједништва БиХ, Небојше Радмановића. Још се није слегла прашина ни око набавке бројила на даљинску команду “Електрокрајине” од истог тог предузећа у којем је на једној од највиших функција–шефа за развој софтвера, запослен Кузмановићкин син–Владимир Петровић, а “НИТЕС” и даље несметано конкурише на јавним тендерима. Пословање “Електрокрајине” у протеклом периоду, у најмању руку је сумњиво, јер иако у том предузећу тврде да су дистрибутивни губици у прошлој години смањени за 30 гигават часова у односу на 2011. годину и да су износили  15,37 одсто, то предузеће већ годинама биљежи највиши проценат дистрибутивних губитака, а и даље је присутан висок степен крађе електричне енергије, која се одвија под покровитељством руководстава електродистрибуција. Душан Бјелајац, из Подрашнице, код Мркоњић Града, добио је рачун за струју за фебруар 2009. године у износу од невјероватних 131.715 КМ. Толико не троше ни највећа предузећа у РС! Бакир Фрцић, из Бањалуке, прошао је још горе јер је за исти мјесец по рачуну „Електрокрајине“ требало да плати 159.000 марака. По истом рецепту рађено је и у приједорској Електродистрибуцији. Тамо су на три кућна бројила прошле године испоставили рачуне у укупном износу 442.090 КМ, за шта је уредно плаћено 61.000 КМ ПДВ-а! Упућени тврде да је у питању софистицирани вид пљачке. Махом се ради о гастарбајтерима чије су куће мјесецима празне и утрошка струје нема, или о Бошњацима који су се иселили током рада па сада живе у скандинавским и другим земљама Европе. Ови рачуни никада не буду плаћени, јер их након што се уради завршни рачун једноставно отпишу у "Електрокрајини". Када се власници појаве, они рекламирају те рачуне, а службеници у електродистрибуцијама их сторнирају. Проблем је у томе што „Електрокрајина“ на те рачуне уредно плати ПДВ, да би све било како треба и да би превара успјела, а то је још једно бацање пара! Према нашим сазнањима, када је извршни директор „Електрокрајине“ за економска питања, Мирослав Солдат, упозорио Жељка Ковачевића, који је тада био директор „Електрокрајине“, да се ради о кривичном дјелу, претрпио је оштре критике, а слична прича се наставила и са садашњом директорком, Секом Кузмановић. Због противљења узимању кредита од 10 милона евра и пријетње да ће поднијети кривичне пријаве за све незаконитости, Кузмановићева је Солдата, почетком децембра прошле године, смијенила заједно са још двојицом извршних директора, за техничке и правне послове, Ненадом Шукалом и Дујком Комљеновићем. Њих тројица су  мјесец дана раније упутили писмо Надзорном одбору „Електрокрајине“ у којем су оптужили Секу Кузмановић да измјенама статута и систематизације покушава да створи паралелни систем управљања и да их у свему заобилази као извршне директоре, без чијег потписа, по статуту, не би могла да донесе ни једну значајнију одлуку. На терет јој стављају непотизам код запошљавања, пријем радника без неопходних квалификација, онемогућавање провођења поступака јавних набавки и ангажовање трећих лица за извођење радова без прописане процедуре. У серији сумњивих послова који су обиљежили мандат бившег и садашњег директора „Електрокрајине“ је и куповина струје. Други син Секе Кузмановић, Данило, један је од власника предузећа “Мега Електрик” са 30 % власничког удјела. У власништву “Мега Електрика” је хидроелектрана Жираја, код Теслића, која се бави производњом електричне енергије. Случајно или не, баш од њих “Електрокрајина” купује струју. [јwплаyер цонфиг="Оут-оф-тхе-Боx_цопy" медиаид="43182"]