Бањалука: Септичке јаме у 21. вијеку!

Република Српска 25.07.2013 | 08:30

У Бањалуци тек нешто више од половине становништва има решен канализациони систем и то се углавном односи на урбане делове града, док грађани преосталих делова још користе септичке јаме! У мору проблема који годинама муче становнике највећег града Српске, а међу којима су најзначајнији недостатак воде, асфалтирање путева и тротоара, јесте и недостатак канализационе мреже, па незадовољство грађана у многим насељима расте из дана у дан. У већини приградских месних заједница овај проблем манифестује се ужасним смрадом, најчешће када су велике врућине или када падне киша па фекалије буквално пливају по улици. Мештани МЗ Врбања причају да последњу деценију слушају обећање да ће коначно да добију канализациону мрежу, али да су сада престали да се надају. Прошле године, када је тадашњи градоначелник Драгољуб Давидовић потписао уговор о кредиту у вредности од 1,3 милиона КМ намењених за изградњу канализације у овој месној заједници, помислили су да је коначно дошао крај њиховим мукама. Међутим, и дан-данас ситуација тапка у месту. Председник Савета МЗ Врбања Богдан Марјановић каже да је људима досадило чекање. Сада је, како каже, летњи период па људи мирују, али када крену кише и фекалије преплаве пут, притисак ће бити много већи. Надали смо се да би радови могли да почну на пролеће, а ево прође и лето, а радови још нису почели. Када је лето, некако се и издржава, али у јесен људи морају и по два пута седмично да чисте септичке јаме, што изискује време и новац. А када фекалије поплаве пут, ризикујемо и какву болест - каже Марјановић. Ништа боља ситуација није ни у МЗ Ада, где је покривеност канализационом мрежом тек око 40 одсто. Председник Савета ове МЗ Вито Пејаковић истиче да канализацију имају само мештани улица Вида Њежића, Браће Кукрика и део улице Дујке Комљеновића. - Канализација нам представља горући проблем. Схватам да је то велика инвестиција и да изискује много новца, али мислим да је време да се крене решавати део по део. Ми у Савету МЗ често подсећамо надлежне у граду на овај проблем и не могу рећи да не разумеју, али ситуација је сада таква и остаје нам да се надамо да ће ускоро бити боље - каже Пејаковић. Са друге стране, из Административне службе града кажу, када је МЗ Врбања у питању, да је у току поступак јавне набавке за избор најповољнијег понуђача за послове изградње канализације у улици Раде Радића и да ће по његовом окончању моћи да дају одговоре о даљем току реализације овог пројекта. - Што се тиче решавања проблема канализације, у целом граду у 2010. години урађен је генерални пројекат збрињавања отпадних вода чија је концепција раздвајање мешовитог система у сепаратни систем и пречишћавање отпадних и оборинских вода у складу са Законом о водама. Да би се трајно решило питање одвођења отпадних вода са целог простора града, потребно је изградити главни градски колектор који би прихватио све отпадне воде из осталих колектора и одвео их до будућег постројења за пречишћавање. Лимитирајући фактор су ограничена средства, јер су потребе веће од могућности. Зато се плански и сразмерно покушавају задовољити потребе у свим деловима града у складу са расположивим средствима - истичу у Одељењу за комуналне и стамбене послове и послове саобраћаја. Одборник ПДП-а у Скупштини града Зоран Талић каже да је кључ решења овог, али и многих других проблема у граду тражење средстава из буџета града, а не подизање огромних кредита без икаквог, унапред смишљеног, плана. Он каже да је Бањалука 2007. године била задужена 20 милиона КМ, док је данас то десет пута више, односно 207 милиона КМ. Па опет, каже Талић, водоснабдевање и канализација нису решени. - Уштеде су могуће на сваком кораку. Ево, на пример, лична потрошња: мобилни телефони, аутомобили, гориво, стручне услуге, смештај, презентације. Време је да се уради пресек стања запослених, да се види има ли вишка радника... Ако сада видимо шта је то што оптерећује буџет и на чему можемо да уштедимо, велики пројекти сигурно могу да буду решени у скоријем периоду - сматра Талић.