Banjaluka: Septičke jame u 21. vijeku!

U Banjaluci tek nešto više od polovine stanovništva ima rešen kanalizacioni sistem i to se uglavnom odnosi na urbane delove grada, dok građani preostalih delova još koriste septičke jame! U moru problema koji godinama muče stanovnike najvećeg grada Srpske, a među kojima su najznačajniji nedostatak vode, asfaltiranje puteva i trotoara, jeste i nedostatak kanalizacione mreže, pa nezadovoljstvo građana u mnogim naseljima raste iz dana u dan. U većini prigradskih mesnih zajednica ovaj problem manifestuje se užasnim smradom, najčešće kada su velike vrućine ili kada padne kiša pa fekalije bukvalno plivaju po ulici. Meštani MZ Vrbanja pričaju da poslednju deceniju slušaju obećanje da će konačno da dobiju kanalizacionu mrežu, ali da su sada prestali da se nadaju. Prošle godine, kada je tadašnji gradonačelnik Dragoljub Davidović potpisao ugovor o kreditu u vrednosti od 1,3 miliona KM namenjenih za izgradnju kanalizacije u ovoj mesnoj zajednici, pomislili su da je konačno došao kraj njihovim mukama. Međutim, i dan-danas situacija tapka u mestu. Predsednik Saveta MZ Vrbanja Bogdan Marjanović kaže da je ljudima dosadilo čekanje. Sada je, kako kaže, letnji period pa ljudi miruju, ali kada krenu kiše i fekalije preplave put, pritisak će biti mnogo veći. Nadali smo se da bi radovi mogli da počnu na proleće, a evo prođe i leto, a radovi još nisu počeli. Kada je leto, nekako se i izdržava, ali u jesen ljudi moraju i po dva puta sedmično da čiste septičke jame, što iziskuje vreme i novac. A kada fekalije poplave put, rizikujemo i kakvu bolest - kaže Marjanović. Ništa bolja situacija nije ni u MZ Ada, gde je pokrivenost kanalizacionom mrežom tek oko 40 odsto. Predsednik Saveta ove MZ Vito Pejaković ističe da kanalizaciju imaju samo meštani ulica Vida Nježića, Braće Kukrika i deo ulice Dujke Komljenovića. - Kanalizacija nam predstavlja gorući problem. Shvatam da je to velika investicija i da iziskuje mnogo novca, ali mislim da je vreme da se krene rešavati deo po deo. Mi u Savetu MZ često podsećamo nadležne u gradu na ovaj problem i ne mogu reći da ne razumeju, ali situacija je sada takva i ostaje nam da se nadamo da će uskoro biti bolje - kaže Pejaković. Sa druge strane, iz Administrativne službe grada kažu, kada je MZ Vrbanja u pitanju, da je u toku postupak javne nabavke za izbor najpovoljnijeg ponuđača za poslove izgradnje kanalizacije u ulici Rade Radića i da će po njegovom okončanju moći da daju odgovore o daljem toku realizacije ovog projekta. - Što se tiče rešavanja problema kanalizacije, u celom gradu u 2010. godini urađen je generalni projekat zbrinjavanja otpadnih voda čija je koncepcija razdvajanje mešovitog sistema u separatni sistem i prečišćavanje otpadnih i oborinskih voda u skladu sa Zakonom o vodama. Da bi se trajno rešilo pitanje odvođenja otpadnih voda sa celog prostora grada, potrebno je izgraditi glavni gradski kolektor koji bi prihvatio sve otpadne vode iz ostalih kolektora i odveo ih do budućeg postrojenja za prečišćavanje. Limitirajući faktor su ograničena sredstva, jer su potrebe veće od mogućnosti. Zato se planski i srazmerno pokušavaju zadovoljiti potrebe u svim delovima grada u skladu sa raspoloživim sredstvima - ističu u Odeljenju za komunalne i stambene poslove i poslove saobraćaja. Odbornik PDP-a u Skupštini grada Zoran Talić kaže da je ključ rešenja ovog, ali i mnogih drugih problema u gradu traženje sredstava iz budžeta grada, a ne podizanje ogromnih kredita bez ikakvog, unapred smišljenog, plana. On kaže da je Banjaluka 2007. godine bila zadužena 20 miliona KM, dok je danas to deset puta više, odnosno 207 miliona KM. Pa opet, kaže Talić, vodosnabdevanje i kanalizacija nisu rešeni. - Uštede su moguće na svakom koraku. Evo, na primer, lična potrošnja: mobilni telefoni, automobili, gorivo, stručne usluge, smeštaj, prezentacije. Vreme je da se uradi presek stanja zaposlenih, da se vidi ima li viška radnika... Ako sada vidimo šta je to što opterećuje budžet i na čemu možemo da uštedimo, veliki projekti sigurno mogu da budu rešeni u skorijem periodu - smatra Talić.