Јутарња гимнастика: Трчи да би остао гдје јеси

Доживети старост у одличном здрављу мало је вероватно без физичких активности <а хреф="хттп://www.

Република Српска 22.07.2013 | 09:38 Доживети старост у одличном здрављу мало је вероватно без физичких активности Док пишем текст који је пред вама,у глави ми је јутро сутрашњег дана, стаза на Топчидерској звезди, једночасовно трчање, али и казненадва километра због данашњег гастрономског и винског ексцеса. Што се брзине трчања тиче, држим се правила по коме треба превалити 10 км за један сат, или један километар за шест минута, мада сам често знатно спорији. Понекад се питамда лисеи мени може десити да трчећи добијем инфаркт и изненада завршим живот од кога још увек много очекујем. Вероватноћа је мала али постоји. Доказ томе је годишњица смрти Џејмса „Џима” Фикса,оца светске фитнес револуције и нетакмичарског трчања, који је пре 29 година, на дан 20 јула, пао као покошен завршавајући свој јутарњи џогинг. Био је то срчани удар у његовој 52. години. Трчао је свакога дана,пуних 17 година. желећи да избегне судбину свога оца који је због инфаркта умро у 43. години, На обдукцији се видело да је атеросклероза блокирала 95 одсто пречника Џимове леве коронарне артерије, 85 одсто деснеи70 процената нисходне гране. Џим Фикс је права историјска личност јер се сматра највећим популаризатором спортског трчања и иницијатором новог научног покрета који се бави утицајем физичког замора на одржавање и увећање способности тела и духа. Био је члан Менсе и један од десет Американаца с највећим коефицијентом интелигенције у САД. И поред несреће која га је задесила, и данас се рачуна да су трчање и физички замор у директној позитивној вези с дуговечношћу. Међутим,ништа се не догађа случајно. Фикс је умро због лоше генетичке предиспозиције наслеђене од оца, осим тога претходних година пушио је две паклице цигарета дневно и борио се са својом телесном масом од преко 100 килограма. Али, нећемо о трчању после кога се умире. Боље је сетити се Шекспира који у „Укроћеној горопади“, написаној још 1593., помиње рекреативне дуготрајне шетње, тј. џогинг. Данас се под џогингом не подразумева шетња већ трчање, што значи да су оба стопала у једном тренутку одигнута од тла.Лудило трчања кроз паркове, од кога сам и сам оболео, али и по градским улицама (за то морате у себи носити клицу егзибиционизма), раширило се од 1966. Већ почетком седамдесетих, људи који трче где год стигну, постали су незаобилазни део градског колорита широм света. Можда се можедоживети старост у здрављу и без икаквих физичких активности, али је вероватноћа за то прилично мала, чак неупоредиво мања од срчаног удара који се, као што видимо, догађа кад се најмање очекује. Ипак, сви здрави сениори били су кроз живот физички врло активни, а многи од њих и даље се не одричу те навике. До средине шездесетих лекари нису препоручивали физичке активности већ су инсистирали на одмарању, нарочито у случајевима хипертензије и срчаних сметњи. Данас је обрнуто. Однедавно, телесно кретање, а нарочито трчање, освојило је медицину: психијатри, онколози, ортопеди, истраживачи разних типова деменција и кардиолози схватили су да стављањем тела у покрет могу помоћи и онда кад је болест већ узнапредовала. Године нису никаква препрека и кад год се неко одлучи на физичке вежбе и на излагање свог тела напору, мозак реагује на исти начин: побољшава ментално стање. Дешава се да средовечни и старији претерају у свом ентузијазму тако даоштетезглобовеногу. Нарочито су рањива колена, а хируршки методи за њихово лечење далеко су од идеалних. Али, све у свему, много више људи греши крећући се премало него претерујући с физичким активностима. Гојазност се не решава џогингом. Данас знамо да је боље реорганизовати начин исхране од бављења трчањем. Много је важније имати нормалну телесну тежину него бити физички фит. За средовечне и за сениоре (преко 65 година) трчање и било која врста физичког напора нису забрањени, али није лоше претходно утврдити какво је стање коронарних артерија, што данас није проблем. Посебним, безболним и елегантним компјутерским скенирањем срца (ЦТ) коронарне артерије приказују се као на длану. Уколико је с „коронаркама“ све уреду, корисно је проконсултовати се са искусним џогером. Да би се од трчања извукла највећа корист, треба одвојити 30–60 минута дневно, у просеку, пет пута недељно. Црвена краљица није без разлога саветовала Алису да трчи колико је ноге носе, ако мисли да остане где јесте.