Jutarnja gimnastika: Trči da bi ostao gdje jesi

Doživeti starost u odličnom zdravlju malo je verovatno bez fizičkih aktivnosti 22.07.2013 | 09:38

Doživeti starost u odličnom zdravlju malo je verovatno bez fizičkih aktivnosti Dok pišem tekst koji je pred vama,u glavi mi je jutro sutrašnjeg dana, staza na Topčiderskoj zvezdi, jednočasovno trčanje, ali i kaznenadva kilometra zbog današnjeg gastronomskog i vinskog ekscesa. Što se brzine trčanja tiče, držim se pravila po kome treba prevaliti 10 km za jedan sat, ili jedan kilometar za šest minuta, mada sam često znatno sporiji. Ponekad se pitamda lisei meni može desiti da trčeći dobijem infarkt i iznenada završim život od koga još uvek mnogo očekujem. Verovatnoća je mala ali postoji. Dokaz tome je godišnjica smrti Džejmsa „Džima” Fiksa,oca svetske fitnes revolucije i netakmičarskog trčanja, koji je pre 29 godina, na dan 20 jula, pao kao pokošen završavajući svoj jutarnji džoging. Bio je to srčani udar u njegovoj 52. godini. Trčao je svakoga dana,punih 17 godina. želeći da izbegne sudbinu svoga oca koji je zbog infarkta umro u 43. godini, Na obdukciji se videlo da je ateroskleroza blokirala 95 odsto prečnika Džimove leve koronarne arterije, 85 odsto desnei70 procenata nishodne grane. Džim Fiks je prava istorijska ličnost jer se smatra najvećim popularizatorom sportskog trčanja i inicijatorom novog naučnog pokreta koji se bavi uticajem fizičkog zamora na održavanje i uvećanje sposobnosti tela i duha. Bio je član Mense i jedan od deset Amerikanaca s najvećim koeficijentom inteligencije u SAD. I pored nesreće koja ga je zadesila, i danas se računa da su trčanje i fizički zamor u direktnoj pozitivnoj vezi s dugovečnošću. Međutim,ništa se ne događa slučajno. Fiks je umro zbog loše genetičke predispozicije nasleđene od oca, osim toga prethodnih godina pušio je dve paklice cigareta dnevno i borio se sa svojom telesnom masom od preko 100 kilograma. Ali, nećemo o trčanju posle koga se umire. Bolje je setiti se Šekspira koji u „Ukroćenoj goropadi“, napisanoj još 1593., pominje rekreativne dugotrajne šetnje, tj. džoging. Danas se pod džogingom ne podrazumeva šetnja već trčanje, što znači da su oba stopala u jednom trenutku odignuta od tla.Ludilo trčanja kroz parkove, od koga sam i sam oboleo, ali i po gradskim ulicama (za to morate u sebi nositi klicu egzibicionizma), raširilo se od 1966. Već početkom sedamdesetih, ljudi koji trče gde god stignu, postali su nezaobilazni deo gradskog kolorita širom sveta. Možda se možedoživeti starost u zdravlju i bez ikakvih fizičkih aktivnosti, ali je verovatnoća za to prilično mala, čak neuporedivo manja od srčanog udara koji se, kao što vidimo, događa kad se najmanje očekuje. Ipak, svi zdravi seniori bili su kroz život fizički vrlo aktivni, a mnogi od njih i dalje se ne odriču te navike. Do sredine šezdesetih lekari nisu preporučivali fizičke aktivnosti već su insistirali na odmaranju, naročito u slučajevima hipertenzije i srčanih smetnji. Danas je obrnuto. Odnedavno, telesno kretanje, a naročito trčanje, osvojilo je medicinu: psihijatri, onkolozi, ortopedi, istraživači raznih tipova demencija i kardiolozi shvatili su da stavljanjem tela u pokret mogu pomoći i onda kad je bolest već uznapredovala. Godine nisu nikakva prepreka i kad god se neko odluči na fizičke vežbe i na izlaganje svog tela naporu, mozak reaguje na isti način: poboljšava mentalno stanje. Dešava se da sredovečni i stariji preteraju u svom entuzijazmu tako daoštetezglobovenogu. Naročito su ranjiva kolena, a hirurški metodi za njihovo lečenje daleko su od idealnih. Ali, sve u svemu, mnogo više ljudi greši krećući se premalo nego preterujući s fizičkim aktivnostima. Gojaznost se ne rešava džogingom. Danas znamo da je bolje reorganizovati način ishrane od bavljenja trčanjem. Mnogo je važnije imati normalnu telesnu težinu nego biti fizički fit. Za sredovečne i za seniore (preko 65 godina) trčanje i bilo koja vrsta fizičkog napora nisu zabranjeni, ali nije loše prethodno utvrditi kakvo je stanje koronarnih arterija, što danas nije problem. Posebnim, bezbolnim i elegantnim kompjuterskim skeniranjem srca (CT) koronarne arterije prikazuju se kao na dlanu. Ukoliko je s „koronarkama“ sve uredu, korisno je prokonsultovati se sa iskusnim džogerom. Da bi se od trčanja izvukla najveća korist, treba odvojiti 30–60 minuta dnevno, u proseku, pet puta nedeljno. Crvena kraljica nije bez razloga savetovala Alisu da trči koliko je noge nose, ako misli da ostane gde jeste.