Чиме се баве имењаци познатих личности?

Није мала ствар купити трешње од Марка Краљевића, живјети у стану који је окречио Бранко Ћопић, или свако јутро у лифту сретати Петра Кочића.

Република Српска 15.07.2013 | 23:00 Није мала ствар купити трешње од Марка Краљевића, живјети у стану који је окречио Бранко Ћопић, или свако јутро у лифту сретати Петра Кочића. Имењаци познатих политичара, глумаца, писаца, партизанских и митских јунака, који живе у РС, баве се обичним пословима, али им је славно име понекад ипак од користи. У Српској живи двадесетак Слободана Милошевића, међу којима има пољопривредника, мајстора, студената, службеника. Међу имењацима посљедњег предсједника СР Југославије је и пензионисани возач из Јасенице код Зворника. “Годинама сам возио аутобус у Београду и полицајци су увијек загледали моја документа. Једном су ме код Батајнице ухватили да возим 130 на сат, али ме нису казнили, кажу, како да казне “свог предсједника”. А други пут ме, богами, изгрдише и испсоваше, јер сам “упропастио државу” - каже Слободан. Аутобус вози и Миле Додик, приватни превозник из Међеђе код Козарске Дубице. Кад неко у његовом аутобусу заподјене причу о политици, Миле увијек све окрене на шалу, јер му је тако, каже, згодније. “Волио бих да предсједника Додика једном повезем у свом аутобусу, па нек се прича о томе”, каже Миле. Слободан Милошевић (70) из Зворника седамдесетих је радио при кабинету предсједника Тита, где је возио мини фургон за доставу хране. “Једном су на економији Беље заклали прасе, јер је Тито пожелио да једе прасеће срце за доручак. Одмах су свињче распорили, извадили срце и спаковали га у специјални кофер да га хитно одвезем у Ужичку 15. Касније су официри из Маршалата дошли да узму и прасе, али месари су већ покупили месо и однијели га кући. Због те крађе избио је велики скандал”, сјећа се Милошевић. У Рибнику се већ одавно прича о “Титиној биртији”, у којој су се, до прије десетак година, мјештани окупљали уз хладно пиво и домаћу љуту. Тито Тодоровић (60) је све до пензије држао кафану у Доњем Рибнику, а данас живи у оближњем селу Превија. “Име је добио по маршалу Титу, јест мало необично, али он га се никад није одрекао”, каже Титова супруга. Док је Тито ријетко име, Сава Ковачевића у РС има на десетине. Већина њих су име добили по легендарном партизанском хероју, по коме су педесетих родитељи крстили не само синове, него и кћери. “Мој покојни отац је био партизан и командант Сутјеске је био његов идол, а пошто се презивамо Ковачевић, мени је дао име Сава – каже госпођа Сава Ковачевић, пензионерка из Приједора. У РС је често и име Младен Стојановић. Међу тридесетак имењака славног доктора са Козаре има и новинара, агронома, предузетника … Српска има и свог Љубишу Самарџића и то не једног, него двојицу. Љубиша Самарџић (45) из Зворника је обућар, а његов нешто млађи имењак из Карановца код Добоја се бави перадарством. Љубиша перадар каже да радо гледа филмове славног имењака, а омиљени му је “Битка на Неретви”. Иако носи име чувеног писца и живи у улици пјесника Младена Ољаче у Бањалуци, пензионисани молер Бранко Ћопић (62) призање да га књижевност не занима. “Нисам у роду са писцем, нити сам по њему добио име, све је то пука случајност - каже скромни Бањалучанин. Његов суграђанин Петар Кочић (55), имењак култног народног трибуна са Змијања, ради као мајстор у једном приватном предузећу. Данашње прилике га, каже, често подсјете на бритке досетке писца, по којем је добио име. У Требињу живе двојица Марка Краљевића. Деда Марко (58), избјеглица из Мостара, име је добио по јунаку из епских пјесама, а његов двогодишњи унук по деди. Док је био у снази старији Марко је био храбар и окретан, мада му алат није био топуз, него кантар. “Продавао је воће и поврће, а због упечатљивог имена је имао доста сталних муштерија. Често су га, баш зато што се зове Краљевић Марко, пуштали преко реда на граници и добронамјерно се шалили на његов рачун”, прича Маркова кћерка Миљана. Дарко Шарић (42), пољопривредник из Миљевине, није имао проблема зато што је имењак нарко боса са Интерполове потјернице. Интригантно име има и Мирослав Мишковић (35), ронилац из Бањалуке, кога у посљедње вријеме пријатељи задиркују питањима у стилу: “Откуд ти, зар ниси у затвору?” “Интересантно је да мој имењак, београдски бизнисмен, има викендицу у мјесту Роса у Црној Гори, гдје ми сваке године ронимо, али нисам имали прилике да се упознамо”, прича млади Бањалучанин.