Албанке се продају Србима за жене

Многе дјевојке са сјевера Албаније се удају за мушкарце из руралних дијелова Србије, а ти бракови понекад су параван за трговину људима, упозоравају стручњаци.

Република Српска 03.07.2013 | 19:16 Многе дјевојке са сјевера Албаније се удају за мушкарце из руралних дијелова Србије, а ти бракови понекад су параван за трговину људима, упозоравају стручњаци.Брикена Пука, директорка албанске невладине организације Ватра, која се бави заштитом жртава трговине људима, је "указала на један случај принудног брака између албанске дјевојке и српског мушкарца", додајући да је "малољетна дјевојка била присилно продата и удата у једном граду у Србији". Пука је заједно с представницима Канцеларије националног координатора за борбу против трговине људима Албаније, Државне социјалне службе и Генералног директората полиције, који чине албански национални механизам за идентификацију и збрињавање жртава трговине људима, недавно посјетила Србију. "Многе дјевојке из сјеверне Албаније се удају за мушкарце који живе у руралним дијеловима Србије. То није увијек нужно везано за трговину људима, али постоје случајеви у којима се овим женама тргује. Ове дјевојке настављају са животом у новој породици и многе Албанке се удају за српске мушкарце. Полицији је врло је тешко да разликује нормалан и принудни или лажни брак од трговине људима, нарочито када су сви папири исправни", навела је Пука. Према њеним ријечима, Албанија, као земља поријекла трговине људима, како је квалификована у извештају о трговини људима америчког Стејт департмента, има највећи проблем са унутрашњом трговином људима. "Према статистикама однос између унутрашње и спољашње трговине људима је 70 према 30 одсто. Најзаступљенији облици експлоатације су сексуална експлоатација, принудно просјачење, принудни рад и приморавање на вршење кривичних дјела", рекла је Пука. Она је изнијела податак да су у 2012. години у Албанији идентификоване 92 жртве трговине људима, махом из породица са економским проблемима и ниским нивоом образовања, а главне дестинације те трговине су Швајцарска, Немачка, Шведска, Италија, Грчка, Косово и Србија. Пука је рекла и да у Албанији постоје четири склоништа за жртве трговине људима, једно је државни прихватни центар, а остала три воде невладине организације које пружају дугорочне услуге реинтеграције жртвама. Чланови албанског националног тима за борбу против трговине људима у Србији су разговарали с представницима више организација цивилног друштва које се баве заштитом жртава трговине људима, као што су Центар за интерграцију младих, НВО Астра, Аутономни женски центар, као и са Њемачком организацијом за међународну сарадњу (ГИЗ). Према ријечима директорке албанске невладине организације Ватра, један од циљева студијске посјете Србији био је размјена искуства и добрих пракси између институција и организација цивилног друштва из Албаније и Србије.