Стечајни поступци нису оправдали циљ

У стечајним поступцима повјериоци наплаћују мање од 1/5 својих потраживања, док остале 4/5 остају ненаплаћене већим дијелом због недостатка стечајне масе, а мањим дијелом због непризнавања од стране стечајног управника.

Република Српска 02.07.2013 | 17:13 У стечајним поступцима повјериоци наплаћују мање од 1/5 својих потраживања, док остале 4/5 остају ненаплаћене већим дијелом због недостатка стечајне масе, а мањим дијелом због непризнавања од стране стечајног управника. То је само један од поражавајућих констатација након спроведене ревизије учинка стечајних поступака у Републици Српској. Такви стечајни поступци не само да нису испунили дефинисане циљеве, него од њих има више штете него користи, поготово по буџет Републике Српске и фондове. Степен наплате три највећа повјериоца из јавног сектора, у протеклом периоду, износи свега 10%, а јавне институције и фондови нису наплатили чак 128 милиона марака! Неће ни наплатити док се дешавају случајеви типа “Бирча” или “Шума Српске”, сматра опозиција. “Ја знам за примјер у Прњавору, предузеће текстилне индустрије “Пионир”, које је било у стечају, човјек га је купио, уплатио новац, али стечајни управник одуговлачи како би он ту нашао своју рачуницу”, истиче Миладин Станић, из СДС-а. Да не ваља-не ваља, признаје и СНСД. Присјећају се и још актуелног предсједника Удружења стечајних управника, Радована Јаковљевића, који је оптужен за злоупотребу повјерења у положају стечаја и примање мита од око 100.000 марака. “Ми нисмо задовољни учинком стечајних поступака у Републици Српској, ту је врло битно да се и МУП укључи, као и да судови доведу до краја, неке резултате имамо. Власт, генерално, ту није крива, јер је закон добар”, сматра Срђан Мазалица. Закон није добар, каже економиста Дамир Миљевић. Да је добар, у стечајни поступак би се ишло на вријеме и не био би вођен дуже од законски предвиђеног времена, стечајне судије не би гледале никоме кроз прсте. “Очигледно је да ми овдје имамо на дјелу стечајну мафију, да стечајни управници воде по неколико поступака и да њима и није у интересу да се такви поступци окончају”, каже Миљевић. Суштина препорука датих у извјештају се своди на то да је потребно створити друштвени амбијент за остваривање циљева стечајног поступка и уредити систем праћења платежне неспособности привредних субјеката, те на вријеме елиминисати непрофитабилне привредне субјекте, а трајање стечајног поступка скратити на законом предвиђен временски оквир. Од момента доношења Закона о стечајном поступку до данас око 50.000 радника у Републици Српкој је остало без посла, а већина и без фирме.