Воће и поврће на путу до купца поскупе четири пута!

Цијена воћа и поврћа на путу од села до трговине нарасте и до четири пута, тврде бх пољопривредници.

Република Српска 22.06.2013 | 10:20 Цијена воћа и поврћа на путу од села до трговине нарасте и до четири пута, тврде бх пољопривредници.Стога и не треба да нас чуди то што ових дана папрено плаћамо јагоде, трешње, парадајз, краставце и остале плодове, због којих су се пољопривредни произвођачи највише намучили, а имају најмање користи. Драгоја Дојчиновић, предсједник Удружења воћара РС, признаје да цијене воћа у трговинама јесу високе, али и тврди да за то нису криви пољопривредници. "Јесте, воће је јако скупо, јер смо прошле године имали штете, па сад имамо доста увоза. Логично, чим имамо мању понуду, више су и цијене. Када је ова сезона у питању, бојимо се мањка воћа, што би могло да утиче и на више цијене", наглашава Дојчиновић. Према његовим ријечима, воћу су цијене високе због маржи трговаца, који се труде да што више зараде. "Ми сада трешњу продајемо за марку, а у трговини је до четири марке. Када је наша бресква у питању, њена продајна цијена ће да буде 70 до 80 фенинга по килограму, а они ће да је продају за три марке. Сви рачунају да смо ми произвођачи дигли цијене, што није тачно", увјерава Дојчиновић. Слично је стање када је ријеч и о произвођачима повртларских култура. Љубо Малетић, предсједник Удружења пољопривредника Семберије, потврдио је да и поврћу цијену диктирају они који га не производе. "Сељак да врећицу од скоро десет килограма краставаца за марку, а у трговини је цијена по три до четири марке! Онај ко је задњи у ланцу, највише има, а најмање заради произвођач", истиче Малетић. Он притом додаје да је проблем у томе што шверцери лако дођу до тезги за продају, али се то не односи и на пољопривреднике. "Немам ништа против њих, и они треба да живе. Али ипак треба да имају предност они који производе, па тек онда препродавци. Ми ту видимо највише муке, а имамо најмање користи", наводи Малетић. Са друге стране, инспекторима су руке везане, јер је формирање цијена за већину производа, укључујући и воће и поврће, слободно. "Формирање цијена основних животних намирница попут уља, брашна, соли, шећера и других, дефинисано је Уредбом о ограничавању маржи у промету робе. За сву осталу робу и остале врсте производа важи слободно формирање цијена", појашњава Душанка Макивић, портпарол Републичког инспектората. А, осим пољопривредника, за главу се хватају и потрошачи. Муриса Марић, извршни директор Удружења грађана ДОН Приједор, примијетила је да јагоде данас "држе" исту цијену какву су имале и на почетку своје сезоне. "Никада више цијене нису биле на истеку сезоне! Свагдје је слика иста, широм БиХ. Е, сад ми сматрамо да слободно формирање цијена утиче на ту причу. Сматрамо да би формирање цијена требало да буде контролисано, са одређеним маржама", наглашава Марићева. Иначе, у појединим трговинама у Бањалуци протеклих дана парадајз је коштао и до 2,5 марака, што, према ријечима купаца, када се говори о овом дијелу године, не памте.