Човјек који је разоткрио Америку

Едвард Сноуден (29) човек је који стоји иза до сада највећег разоткривања шпијунаже коју је обављала америчка Национална безбједносна агенција (НСА).

Република Српска 10.06.2013 | 08:09 Едвард Сноуден (29) човек је који стоји иза до сада највећег разоткривања шпијунаже коју је обављала америчка Национална безбједносна агенција (НСА). Он је у ексклузивном интервјуу за “Гардијан” објаснио своје мотиве, неизвјесну будућност, али и разлог зашто није желио да сакрије свој идентитет. Сноуден ће ући у историју као један од највећих “узбуњивача” Америке, раме уз раме са Данијелом Елсбергом (Документа Пентагона) и Бредлијем Менингом (Викиликс). Он је одговоран за откривање материјала једне од најтајнијих организација у свијету – НСА. Сноуден је у поруци која је пратила први низ објављених докумената написао: “Схватам да ћу патити због својих потеза, али бићу задовољан ако бар за тренутак разоткријем федерацију тајних закона, неправедних помиловања и неодољиве извршне моћи која управља свијетом који волим”. Сноуден, бивши технички помоћник Централне обавјештајне агенције (ЦИА) и актуелни радник фирме “Буз Ален Хамилтон”, која је под уговором са америчким министарством одбране, стоји иза највећег “цурења” информација у америчкој политичкој историји. Он је радио у НСА посљедње четири години под разним уговорима, укључујући фирме “Буз Ален” и “Дел”. “Гардијан” је, након вишедневног интервјуисања, на Сноуденов сопствени захтјев открио његов идентитет. Од тренутка откако је одлучио да јавности разоткрије бројна тајна документа, Сноуден је био одлучан да се не крије иза анонимности. - Немам намјеру да се кријем јер знам да нисам урадио ништа лоше. Не желим пажњу јавности јер не желим да се прича о мени. Желим да се прича о ономе што ради америчка влада – рекао је он, истичући да се не плаши посљедица свог чина. Знам да медији воле да персонализују политичке дебате, и да ће ме влада демонизовати – додао је Сноуден. Он је објаснио да је његов мотив да информише јавност о ономе што се ради у њихово име и ономе што се ради против њих. Сноуден је објаснио да “добро живи”, да је његова плата око 200.000 долара годишње, да живи са девојком на Хавијима, има стабилан посао и породицу која га воли. - Вољан сам да све то жртвујем јер због сопствене савјести не могу да дозволим америчкој влади да уништава приватност, слободу интернета и основне слободе људи широм свијета масивном машинеријом прислушкивања коју су тајно изградили – испричао је он. Акција Сноуден је прије три недјеље обавио завршне припреме које су резултирале објављивањем тајни америчке владе у јавности. Он је у канцеларији НСА на Хавајима, гдје је радио, копирао посљедњи низ докумената које је намјеравао да објави. Потом је обавијестио свог шефа да ће бити одсутан двије недјеље како би примио третман за епилепсију – Сноуден је након низа напада прошле године сазнао да пати од ове болести. Спаковао се и рекао дјевојци да одлази на двије недјеље, али није навео своје разлоге. Како је истакао, то није неуобичајено за неког ко је читаву деценију радио за обавештајну службу. Сноуден је 20. маја одлетио за Хонг Конг, гдје од тада борави. Он каже да је изабрао овај град јер ту постоје духовна обавеза слободе говора и право неслагања политичких мишљења, али и зато што вјерује да је ово једно од неколико места на свијету које и могу и хоће да се супротставе диктатури америчке владе. Током боравка у хотелу у Хонг Конгу напустио је собу свега три пута. Сноуден је дубоко забринут због шпијунирања. Он ставља јастук на под испред врата своје хотелске собе да спријечи прислушкивање. Носи велику, црвену капуљачу преко главе кад уноси лозинку у свој лаптоп како би спријечио детектовање скривених камера. Параноја Ако ово звучи параноично, Сноуден зна да има добар разлог за забринутост. Он је скоро читаву деценију радио за америчку обавјештајну службу и свјестан је да највећа и најтајнија организације за прислушкивање у Америци – НСА, заједно са владом, трага за њим. Сноуден познаје какву технологију те службе посједују и колико им је лако да га пронађу. Полиција НСА и друге снаге закона два пута су биле до његове куће на Хавајима и контактирале његову дјевојку. - Моје опције су лоше. Може ме вратити ЦИА. Људи могу да дођу по мене. Они блиско сарађују са низом држава. Могу да плате Тријадама – наводи Сноуден. САД би могле да покрену поступак екстрадиције, или би га кинеске власти могле позвати на разговор гледајући га као користан извор информација, а могао би и да заврши завезан у авиону за Америку. - Овде близу је станица ЦИА и сигуран сам да ће бити заузети ове недјеље. То је нешто са чиме ћу живети читав живот, колико год дуго то било – додао је Сноуден. Он очекује да ће америчка влада да га казни свим могућим средствима, али истиче да се не плаши. - То је избор који сам начинио – каже Сноуден. Он сматра да ће влада покренути истрагу, тврдећи да је прекршио Закон о шпијунажи и помогао непријатељима САД. - То може да се употријеби против било кога ко укаже колико је систем посао масиван и инвазиван – истиче Сноуден. Слаба тачка Ипак, његова слаба тачка је породица, чијих више чланова ради за америчку владу. -Једино се плашим за своју породицу, јер више не могу да им помогнем. Због тога не могу да спавам – рекао је он. Сноуден је испричао да је за њега интернет био најважнији изум у људској историји. Али се убрзо увјерио да се његова вриједност, заједно са основном приватношћу, брзо уништава свеприсутним надзором. - Не желим да живим у свијету у којем нема приватности, нити мјеста за интелектуално истраживање и креативност – каже он. Када је схватио да ће надзор интернета од стране НСА ускоро постати неопозиво, било је само питање када ће урадити то што јесте. - То што они раде је суштинска претња демократији. Влада је себи дозволила моћи на које нема право. Резултат су људи попут мене који немају слободу да оду даље од дозвољеног – додао је Сноуден. Он се нада да ће добити азил у Исланду, али је свјестан да ће му жеља можда остати неиспуњена. - Задовољан сам јер је све ово било вриједно труда. Не жалим ни за чим – закључио је Сноуден. Суштина вођства је бити први који дјелује Године 2007. Сноуден је радио за ЦИА у Женеви, у Швајцарској, а био је задужен за обезбјеђење компјутерске мреже, што значи да је имао приступ низу повјерљивих докумената. Тада је први пут помислио о разоткривању владиних тајни, али то није урадио из два разлога. - Већина тајни које ЦИА има су о људима, а не машинама и систему, па нисам желио да одам нешто што би могло некога да угрози. Друго, избор Барака Обаме за предсједника 2008. дао ми је наду да ће бити стварних реформи, па да ће такво разоткривање бити непотребно – навео је Сноуден. ЦИА-у је напустио 2009, да би почео да ради за приватну фирму под уговором, која га је послала у установу НСА стационирану у војној бази у Јапану. - Одатле сам посматрао како Обама унапређује политику коју сам мислио да ће обуздати. Научио сам да не можете чекати да неко дјелује. Тражио сам вође, али сам схватио да је суштина вођства бити први који дјелује – истакао је Сноуден. Током сљедеће три године он је научио колико су свепрожимајуће активности надзора НСА. - Они намјеравају да знају за сваку конверзацију и сваку форму понашања у свијету – рекао је Сноуден. Инцидент у Женеви Сноуден је описао инцидент који се догодио док је радио за ЦИА у Женеви. Он тврди да су њихови агенти покушавали да придобију швајцарског банкара како би дошли до тајних банкарских информација. Како је испричао, агенти су напили банкара и навели га да се сам одвезе кући. Када је ухапшен због вожње у пијаном стању, агент му је понудио помоћ и ту је дошло до стварања везе која је довела до успјешног регрутовања. -Већина оног што сам видео у Женеви разбила ми је сваку илузију о функционисању сопствене владе и њеног утицаја у свијету. Схватио сам да сам дио нечег што чини више штете него користи – рекао је Сноуден. Биографија Едвард Сноуден одрастао је у Елизабет Ситију у Сјеверној Каролини, да би касније с породицом преселио у Мериленд, близу централе НСА у Форт Миду. Како сам каже, није био ученик одликаш. Уписао је смјер за компјутере, али га никада није завршио. Године 2003. пријавио се у војску и ступио у програм обуке за Специјалне снаге. - Желио сам да се борим у Ираку јер сам осјећао да је моја обавеза као човека да помогнем људима да се ослободе репресије – каже Сноуден. Његова увјерења, међутим, брзо су нестала. - Већина људи која нас је обучава су била опседнута тиме да убије Арапе, а не да некоме помогну – истиче он. Сноуден је отпуштен из војске након што је сломио ногу током обуке. Након тога добио је свој први посао у установи НСА, као радник обезбјеђења у једном од тајних објеката агенције при Универзитету Мериленд. Одатле је прешао у ЦИА, где је радио на ИТ обезбјеђењу. Његово разумијевање интернета и таленат за програмирање омогућили су му да брзо напредује, што је изненађујуће за некога ко није имао ни средњошколску диплому. Од 2007. до 2009. је радио за ЦИА, да би потом прешао у НСА установу у Јапану.