Kako je prostor bivšeg SSSR postao poprište sukoba

Prostor nekadašnjeg Saveza Sovjetskih socijalističkih republika (SSSR) poslednjih meseci je postao poprište nekih od političkih previranja bez presedana, ali i teškog oružanog sukoba.

Jedan od saveza koji je oformljen pod vođstvom Rusije - Evroazijski ekonomski savez (EEU,) koji je trebalo da predstavlja svojevrstan pandan Evropskoj uniji okupio je pet država bivših članica SSSR - Rusiju, Belorusiju, Jermeniju, Kazahstan i Kirgistan.

U čak četiri od tih pet danas imamo velike krize i nestabilnost.

Čak se i u Rusiji Kremlj bori da zadrži proteste u dalekom istočnom gradu Habarovsku, koji su ušli u treći mesec.

Međutim, najveći problem ima Jermenija koja je gotovo zaratila sa Azerbejdžanom.

Sukobi i sporovi koji su se mogli predvideti

Sve se ovo dešava u vreme kada se i ove države, kao i praktično ceo svet bori protiv pandemije korona virusa. A neka od dešavanja su čak mogla i da se predvide.

U julu je Kris Vifer, izvršni direktor analitičke kompanije "Makro Advajzori", napisao svoj godišnji izveštaj za sajt IntelliNews.com, naslovljen „Avgust u Rusiji: šta bi moglo da pođe po zlu“.

Avgust bi trebalo da bude najtiši mesec u godini jer tada Rusi mahom odlaze na odmore - ali gotovo nikada nije.

Čak je tačno naglasio da bi predsednički izbori u Belorusiji mogli da se pretvore u haos i ukazao na opasnost od rastućih tenzija između Azerbejdžana i Jermenije koji se na jugu graniče sa Rusijom.

- Na južnoj granici glavnu brigu predstavlja stalan porast fatalnih okršaja između jermenskih i azerbejdžanskih snaga sa obe strane granice sa Nagorno-Karabahom - rekao je Vifer.

U međuvemenu se sve to i desilo, a jedino izgleda nije predvideo i nemire u Kirgistanu.

Neredi su u Kirgistanu izbili 5. oktobra nakon parlamentarnih izbora dan ranije, za koje se smatralo da su namešteni. Posle glasanja, samo četiri stranke od 16 prešle su cenzus od 7% za ulazak u parlament, od kojih su tri blisko povezane sa predsednikom Kirgistana Soronbajem Ženbekovom.

U međuvremenu su raspisani novi izbori, pa će možda nezadovoljni Kirgijci dobiti šta su želeli.

Brzina kojom je vlada udovoljila zahtevima demonstranata možda ima veze sa masovnim demonstracijama u Minsku nakon još jednih pokradenih izbora 9. avgusta, kada je dugogodišnji predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko optužen da je masovno falsifikovao glasanje da bi sebi dodelio ubedljivu pobedu, rezultat koji je odbila pretežna većina stanovništva.

Beloruski protesti su tek ušli u drugi mesec i ne pokazuju nikakve znakove popuštanja dok su vlasti polako pojačavale nasilje i uvodile potpune represije iz sovjetskog doba, kakve se nisu videle tri decenije.

Demonstracije u dalekoistočnom ruskom regionu Habarovsk traju još duže - već više od tri meseca. Ljudi su izašli na ulice u Habarovsku nakon što je Kremlj uhapsio popularnog lokalnog guvernera Sergeja Furgala zbog optužbi za ubistvo i umesto njega imenovao svog lojalistu, što je dovelo do najvećih protesta u Rusiji od masovnih demonstracija u Moskvi 2011. protiv izbora za Dumu.

A sukob koji je izbio u Nagorno-Karabahu najgori je sukob dva ogorčena neprijatelja Azerbejdžana i Jermenije u poslednjih nekoliko decenija. Iako su detalji još uvek nejasni, čini se da je Azerbejdžan napao spornu enklavu Nagorno-Karabah 27. septembra koju kontroliše Jermenija, a za nedelju dana dve strane su sada na ivici punog rata dok se borbe prelivaju preko granica sporng regiona.

Od svih političkih kriza koje se trenutno odvijaju, ovo je jedina koja je rezultat graničnog spora preostalog raspadom Sovjetskog Saveza i stvaranjem 15 novih zemalja.

Iz ove perspektive, raspad Sovjetskog Saveza prošao je izuzetno glatko. Većina ovih zemalja su članice EEU: Jermenija jeste, ali Azerbejdžan nije, iako su obe države prijatelji Moskve, koja posreduje u njihovom sporu od 1990-ih; takođe, prodaje oružje na obe strane. Belorusija i Kirgistan su takođe članice EEU.

Ovo su samo „vrući“ sukobi. U pozadini je rat između Rusije i Ukrajine koji je ušao u sedmu godinu, a Krimsko poluostrvo ostaje čvrsto u ruskim rukama. Okupacija nekadašnje gruzijske teritorije Abhazije i Južne Osetije od strane Rusije ostaje nerešena, kao i spor oko regije Pridnjestrovlje između Moldavije i Ukrajine. I još je sporova na kartama: Moldavija izlazi na birališta ove jeseni, a Kremlj je već optužen za mešanje u prethodna tamošnja glasanja.

A zašto se baš sada dešavaju?

Zašto se svi ovi problemi pojavljuju sada? Većinu poslednje tri decenije većina zemalja koje su izašle iz bivšeg socijalističkog bloka vredno rade na pokušajima da obnove svoje urušene ekonomije. Protesti i sukobi su verovatno rezultat međusobne igre tri faktora, piše Intellinews.com.

Prvo i najočiglednije je da su ekonomske poteškoće nanete ne samo članicama EEU, već i svim zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza zbog zaključavanja usled pandemije korona virusa, koja su nanela ogromnu ekonomsku štetu u celom regionu. Prihodi su opali. Trgovina je desetkovana. Nezaposlenost je naglo porasla, posebno u siromašnijim zemljama.

Drugo, ovo je krajnja igra za raspad Sovjetskog Saveza. Dok je Sovjetski Savez formalno raspušten 1991. godine na sastanku u Minsku, to je samo započelo početak procesa tranzicije iz totalitarnog sistema.

Belorusija je savršen primer. Tokom celog njenog postojanja kao nezavisne države, čvrstom rukom je njome vladao jedan čovek. I dok je neko vreme izgledalo kao da on uspešno brine o zemlji, zahvaljujući velikoj pomoći Rusije, to nije moglo da potraje. Narod je želeo moderan demokratski sistem, a Lukašenko to nije dozvolio i sada se suočava sa besnim demonstrantima, ali i kritikama Zapada.

(Blic)