Како је простор бившег СССР постао поприште сукоба

Простор некадашњег Савеза Совјетских социјалистичких република (СССР) последњих месеци је постао поприште неких од политичких превирања без преседана, али и тешког оружаног сукоба.

Један од савеза који је оформљен под вођством Русије - Евроазијски економски савез (ЕЕУ,) који је требало да представља својеврстан пандан Европској унији окупио је пет држава бивших чланица СССР - Русију, Белорусију, Јерменију, Казахстан и Киргистан.

У чак четири од тих пет данас имамо велике кризе и нестабилност.

Чак се и у Русији Кремљ бори да задржи протесте у далеком источном граду Хабаровску, који су ушли у трећи месец.

Међутим, највећи проблем има Јерменија која је готово заратила са Азербејџаном.

Сукоби и спорови који су се могли предвидети

Све се ово дешава у време када се и ове државе, као и практично цео свет бори против пандемије корона вируса. А нека од дешавања су чак могла и да се предвиде.

У јулу је Крис Вифер, извршни директор аналитичке компаније "Макро Адвајзори", написао свој годишњи извештај за сајт ИнтеллиНеwс.цом, насловљен „Август у Русији: шта би могло да пође по злу“.

Август би требало да буде најтиши месец у години јер тада Руси махом одлазе на одморе - али готово никада није.

Чак је тачно нагласио да би председнички избори у Белорусији могли да се претворе у хаос и указао на опасност од растућих тензија између Азербејџана и Јерменије који се на југу граниче са Русијом.

- На јужној граници главну бригу представља сталан пораст фаталних окршаја између јерменских и азербејџанских снага са обе стране границе са Нагорно-Карабахом - рекао је Вифер.

У међувемену се све то и десило, а једино изгледа није предвидео и немире у Киргистану.

Нереди су у Киргистану избили 5. октобра након парламентарних избора дан раније, за које се сматрало да су намештени. После гласања, само четири странке од 16 прешле су цензус од 7% за улазак у парламент, од којих су три блиско повезане са председником Киргистана Соронбајем Женбековом.

У међувремену су расписани нови избори, па ће можда незадовољни Киргијци добити шта су желели.

Брзина којом је влада удовољила захтевима демонстраната можда има везе са масовним демонстрацијама у Минску након још једних покрадених избора 9. августа, када је дугогодишњи председник Белорусије Александар Лукашенко оптужен да је масовно фалсификовао гласање да би себи доделио убедљиву победу, резултат који је одбила претежна већина становништва.

Белоруски протести су тек ушли у други месец и не показују никакве знакове попуштања док су власти полако појачавале насиље и уводиле потпуне репресије из совјетског доба, какве се нису виделе три деценије.

Демонстрације у далекоисточном руском региону Хабаровск трају још дуже - већ више од три месеца. Људи су изашли на улице у Хабаровску након што је Кремљ ухапсио популарног локалног гувернера Сергеја Фургала због оптужби за убиство и уместо њега именовао свог лојалисту, што је довело до највећих протеста у Русији од масовних демонстрација у Москви 2011. против избора за Думу.

А сукоб који је избио у Нагорно-Карабаху најгори је сукоб два огорчена непријатеља Азербејџана и Јерменије у последњих неколико деценија. Иако су детаљи још увек нејасни, чини се да је Азербејџан напао спорну енклаву Нагорно-Карабах 27. септембра коју контролише Јерменија, а за недељу дана две стране су сада на ивици пуног рата док се борбе преливају преко граница спорнг региона.

Од свих политичких криза које се тренутно одвијају, ово је једина која је резултат граничног спора преосталог распадом Совјетског Савеза и стварањем 15 нових земаља.

Из ове перспективе, распад Совјетског Савеза прошао је изузетно глатко. Већина ових земаља су чланице ЕЕУ: Јерменија јесте, али Азербејџан није, иако су обе државе пријатељи Москве, која посредује у њиховом спору од 1990-их; такође, продаје оружје на обе стране. Белорусија и Киргистан су такође чланице ЕЕУ.

Ово су само „врући“ сукоби. У позадини је рат између Русије и Украјине који је ушао у седму годину, а Кримско полуострво остаје чврсто у руским рукама. Окупација некадашње грузијске територије Абхазије и Јужне Осетије од стране Русије остаје нерешена, као и спор око регије Придњестровље између Молдавије и Украјине. И још је спорова на картама: Молдавија излази на биралишта ове јесени, а Кремљ је већ оптужен за мешање у претходна тамошња гласања.

А зашто се баш сада дешавају?

Зашто се сви ови проблеми појављују сада? Већину последње три деценије већина земаља које су изашле из бившег социјалистичког блока вредно раде на покушајима да обнове своје урушене економије. Протести и сукоби су вероватно резултат међусобне игре три фактора, пише Интеллинеwс.цом.

Прво и најочигледније је да су економске потешкоће нанете не само чланицама ЕЕУ, већ и свим земљама бившег Совјетског Савеза због закључавања услед пандемије корона вируса, која су нанела огромну економску штету у целом региону. Приходи су опали. Трговина је десеткована. Незапосленост је нагло порасла, посебно у сиромашнијим земљама.

Друго, ово је крајња игра за распад Совјетског Савеза. Док је Совјетски Савез формално распуштен 1991. године на састанку у Минску, то је само започело почетак процеса транзиције из тоталитарног система.

Белорусија је савршен пример. Током целог њеног постојања као независне државе, чврстом руком је њоме владао један човек. И док је неко време изгледало као да он успешно брине о земљи, захваљујући великој помоћи Русије, то није могло да потраје. Народ је желео модеран демократски систем, а Лукашенко то није дозволио и сада се суочава са бесним демонстрантима, али и критикама Запада.

(Блиц)