Turisti vole Taru

Lepota prirode od koje zastaje dah i savladavanje brzaka čiste i prozirno plave reke u kojoj se jasno vide obrisi stena neponovljiv je doživljaj koji ljubiteljima adrenalina pruža rafting na Tari koji privlači turiste iz raznih krajeva sveta.

  • Magazin
  • Putovanja


Spuštajući se gumenim čamcima niz donji tok Tare u dužini od 15 kilometara kod Šćepan polja, što je najatraktivnija deonica za rafting, adrenalinski "zavisnici" imaju priliku da uživaju u pogledu na vodopade, ali i da se oprobaju u skokovima u duboku i hladnu vodu sa visokih stena koje okružuju najdublji kanjon u Evropi. 

Iako veoma uzbudljiv i zabavan, rafting je ujedno i ekstreman sport i podrazumeva nošenje neophodne opreme koju, objašnjava za Tanjug vlasnik turističke agencije North tour Montenegro Luka Šuković, čine neoprenska odela i cipele, kaciga i prsluk kako bi, u slučaju prevrtanja čamca, učesnici ove rečne avanture ostali na površini vode. 

Otpimalan broj u čamcu je, kaže, šest do deset ljudi kojima, da bi sve proteklo bezbedno, pre i tokom spusta instrukcije daje profesionalni skiper sa kojim se timski "bore" da savladaju brzake i talase reke. 

Posmatranje lepota prirode u kombinaciji sa brzom planinskom rekom podiže adrenalin, ali i duh učesnika raftinga koji se pre te avanture mogu odmoriti u rafting kampovima opremljenim za ugodan boravak u prirodi. 

Jedan od njih je i kamp "Sastavci" koji se nalazi u Šćepan polju, u zagrljaju tri reke - Tare, Drine i Pive gde, prema rečima suvlasnika tog kampa Slobodana Gagovića, dolaze gosti iz raznih krajeva sveta.

"Najviše dolaze iz zemalja bivše SFRJ, ali imamo puno gostiju i iz Rusije, Ukrajine, zapadne Evrope. Nedavno je došlo 27 Francuza koji su ovde proveli šest dana. Takođe, dolaze nam i gosti iz Nemačke, Švajcarske…", naveo je Gagović i dodao da je rafting postao popularan i kao sport i kao turistička atrakcija. 

Za one odvažnije idealno vreme za rafting je, kaže, april i maj jer je tada vodostaj Tare veći i voda hladnija, dok je za početnike najbolje da se u tu avanturu upuste u julu i avgustu. 

"Tada je Tara pogodnija za turistički rafting u kome mogu da učestvuju osobe svih starosnih dobi", rekao je Gagović i dodao da im je najstariji rafter imao 84 godine, ali i da su jednom prilikom u čamcu vozili dete staro svega godinu i po dana. 

Rafting ture se, dodao je, organizuju i na drugim rekama kao što su Lim, Vrbas, Neretva, ali one su manje u odnosu na Taru čiji je kanjon dublji, a samim tim i izazovniji za rafting. 

Kanjon te reke, koju zovu "Suza Evrope", dug je blizu 150 kilometara, a na mestu Obzir dubok oko 1.300 metara što ga čini najdubljim u Evropi, a posle Kolorada i u svetu.

B 92
foto:internet

KOMENTARI2
POŠALJITE PORUKU

Šofer

06.08.2019 07:45

Svaka cast Bodo, rafting kamp Sastavci predivno mjesto, sve preporuke

re

06.08.2019 13:59

Једно од најинферналнијих занимања савременог човека је туризам. Поставши туриста, човек добија пасош идиота. Туриста је човек несумњиво површан и лакомислен. Он путује у сваку земљу ради чега пожели, али само не да би је упознао. Обратите пажњу, како је организован туристички бизнис у Турској, у Египту или у Тунису. У хотелима или другим местима туристичког боравка све је вештачко. Све је пореклом из других земаља – и намернице, и песак, и биљни свет, и особље које вас опслужује, и намештај. Чак и само море са коралима у значајној мери представља холографску пројекцију, посебно досољен у некоj земљици – да би оно било слано и личилно на право, на неким плажама море досољавају. Све је у принципу вештачко. Човек који иде на турустичко путовање, гарантовано никада не доспе у ону земљу, у којој ће му ударити печат на царини о доласку. Он долази у другу земљу, створену специјано за њега, коју је он заправо и хтео видети. Она је доста слична његовој сопственој, мада има и одређених разлика. На пример, зонама плажа Шарм Ел Шејха можемо наићи на гигантске статуе до белог мрамора, које приказују ронице, људе који играју голф, преплануле жене. То нису свинге, нису богови или хероји, него једноставно иронично намигивање будалама, који су ту дошли са палицама за голф. Они тамо виде сами себе, једном речју одлазе на путовање, не излазећи из куће. Да би туристу било комфорно, он се свуда мора суочавати са оним на шта је навикао. Тако, долазе и у Москву, човек види медведа на улицама и цигане на тројкама – сличан сервис већ постоји. У Сант Петербургу на саоницама са велом путују даме. Људи желе видети оно што већ знјау. И ако се суоче с оним што не одговара њиховим очекивањима, они су заправо растројени. У Кини змајеви и ватромети. У градовима целе зоне су одвојене за европске туристе. У дубинама континенталне Кине глад, патње и чaша риже недељно, али у турстичким центрима све процвати, скачу змајеви и вечно плешу девојке са тракама, потврђујући очекивања туриста. Туриста је човек који никуда не може стићи. Зигмунг Бауман је добро говорио о туристима, као о форми течног друштва. То стало пресељавање је већ планетарних размера. И оне земље које на њему зарађују, у суштини саме подлокавају сопствену инфраструктуру. Шта се, на пример, дешава у Шпанији и Грчкој – стичући огроман профит на рачун трговине артефактима за глупе туристе, они су постепено угасили своју привреду и индустрију, одустали од производње, и сасвим закономерно улазе у одређени банкрот. Зато је идеја реорганизације економије у правцу туристичког бизниса потпуно бесперспективна. Да, тако можемо обезбедити неки прилив капитала, али то је апсолутно ефемерна ствар. За то време ми се не можемо бавити што ствара реалну економску основу земље. У том погледу бити туриста је срамотно. Човек који пристане да то буде, спреман је да играње улоге онога кога разводе. Зато што је свако туристичко путовање развод. Њему свеједно не покажу оно што имају. И чак не уопште оно што он жели – њему покажу оно што одговара тим принципијелним и стално рециклирајућим догмама. На пример, још јендог играча голфа, којих је он ионако видео много у бањама. Али туриста несумњиво на то пристаје, зато што се почиње навикавати, сагласан је да са њим поступају како желе. У туристичком бироу он потврђује ту сагласност сопственим потписом.

Razvoj: NEST

© Đorđe Gajić 2018.
Sva prava zadržana.