EP do 21: A šta kažu ''Orlići'' nakon poraza?

Jovanović šokiran: Uzrok smo mi sami, da se pogledamo u ogledalo. . .  Andrija Živković dodaje da je meč izgubljen još u prvom poluvremenu.  Boris Radunović, jedina svetla tačka iz Trsta: Previše sam toga prošao da bi se ovako završilo. . .   “Zaslužili smo ovaj poraz“, priznaje golman Atalante.

Fudbal 18.06.2019 | 11:33 Muk u srpskoj svlačionici kao testament užasnoj večeri Srbije na startu Evropskog U21 prvenstva. Prazni pogledi zbog spoznaje da je polufinale posle poraza od Austrije samo matematička verovatnoća.

„Loše smo igrali od početka. Malo nas je i sreća pogledala da ne primimo još koji gol. Nemam reči, stvarno. Šokiran sam kako smo odigrali, šta se sve izdešavalo“, bile su prve impresije Vukašina Jovanovića, zbog crvenog kartona jednog od tragičara meča, mada ih je u srpskom timu bilo mnogo više od jednog.

Jovanović ne beži od kritike, pa na pitanje šta je uzrok poraza iskreno govori.

„Uzrok smo sami, ništa drugo. Bili smo dekoncetrisani, srljali smo, žurili, nismo imali mirnoću, nismo donosili prave odluke, nismo igrali dobro odbranu“, u dahu kroji Jovanović dugu listu grehova.

„Ne bi trebalo svaljivati krivicu ni na koga, ali svako bi trebalo da preuzme deo odgovornosti, ja prvi. Valjalo bi da se pogledamo u oči i probamo da se izdignemo. To smo uradili milion puta, valjda ćemo i sad uspeti“.

Pre no što završi, Jovanović upućuje još jedno izvinjenje. Hanesu Volfu, srpskom dželatu iz austrijske reprezentacije, momku kome je štoper Bordoa nehotice polomio nogu.

„Baš se osećam tužno zbog toga. I zbog tog crvenog kartona, jer mi nije baš jasno zašto sam ga dobio, ali pre svega zbog toga momka, jer sam čuo da je polomio nogu. Sam igram fudbal i znam kako je to teško. Ako bude ovde u bolnici sigurno ću otići da ga posetim. Stvarno nije bilo namere, njemu je ostala noga, meni isto, prirodno sam, levu morao da povuče i tako sam ga zakačio. Stvarno mi je krivo, ne daj Bože nikome. To je najgora stvar u fudbalu i nadam se da će se što pre oporaviti“, kaže Jovanović.

Kapiten Adrija Živković mnogo sažetiji u prvoj analizi meča, mada podjednako nezadovoljan.

„Preloše smo ušli u meč. Nismo smeli da dozvolimo da izgubimo prvu utakmicu. Nismo smeli da dopustimo da onu uzmu kontrolu nad loptom, a ne znam iz kog razloga smo baš to uradili. Nema šta, Austrijanci su zaslužili pobedu, borili su se, trčali, svud ih je bilo po terenu. Nije da mi nismo nešto pokušavali, ali mi smo već u prvom poluvremenu izgubili. Posle je bilo kasno. Kad smo dobili i taj crveni karton bilo je i gotovo. Sad je još vruća glava, sutra da analiziramo ovu utakmicu, pa da vidimo kako da se spremimo da damo više nego danas. Za nas igrače i stručni štab ništa još nije gotovo“, uverava krilni vezista Benfike.

Dovoljno je bilo samo posle meča prošetati ulicama Trsta. Na svakom ćošku poneki razočarani Srbin, očekivao je previše, kao i svi mi uostalom, a dobio je – premalo. Jedan će kritikovati ovog, drugi onog, jedino što im je zajedničko je to što će svi u glas reći: hvala golmanu što se nismo obrukali. Baš tako. Jer mnogi ni ne znaju ko je Boris Radunović, nekadašnji golman Rada, sada Atalante, momak koji je juče jedini u srpskom timu odigrao utakmicu s kojom bi mogao da se ponosi.

Mada...

“Naravno da mi je drago što sam dobro branio i što sam nekim odbranama sprečio mogućnost da primimo još koji gol i izgubimo i ubedljivijim rezultatom, ali mnogo mi je krivo što je sve ovako ispalo. Iako smo, iskreno, igrom sve zaslužili“, kaže Radunović za MOZZART Sport.

A kako je sve to izgledalo sa golmanske linije? Kako to izgleda kada rival, a protiv Austrije se to iznova ponavljalo u drugom poluvremenu, napada u talasima kao cunami? Kako izgleda kad deluje neizbežno?

“Nešto se promenilo u našoj igri u drugom poluvremenu. Kao da smo hteli po svaku cenu da damo gol. Nismo gledali na odbranu. Gledali smo samo na napad. I onda su pucale kontre na svakih 10 minuta bukvalno. Zasluženo smo dobili šta smo tražili, nema šta“.

Utisak je ipak da je Srbija od početka meča bila previše nervozna. I da ju nervoza pojela čak i pre no što je primila i prvi, a ne
drugi gol kad je već sve bilo gotovo?

“Jurili smo da što pre damo gol. A onda kad smo videli da nije tako lako doći do njihovog šesnaesterca uopšte onda smo postajali sve nervozniji. Bolje su trčali... Bolje su igrali u veznom redu. Tu smo izgubili utakmicu“, sumira Radunović utiske.

To će biti lako. Teško je naći odgovor na pitanje: šta dalje?

“Da se nadamo da ćemo da dobijemo dve preostale utakmice. Kako? Svi sada treba da promislimo o tome. Za početak o toj prvoj sledećoj utakmici. Da se pripremimo što bolje i da nam se ne ponovi ovakva igra“.

U stvari, Radunović je već spreman, to smo dobro videli protiv Austrije. Toliko dobro da bi red bio da narod i nauči ko je zaista on. Ali kad karijeru počneš u Radi, kad te od transfera u Atalantu 2015. šalju na pozajmice u Avelino, Salernitanu i Kremoneze, kad na Euro dođeš posle osmomesečnog bolovanja navikao si da koračaš težim putem.

“Da, nisam branio od novembra meseca, ali svaki dan sam se spremao za ovo. Toliko sam želeo da branim na ovom Evropskom prvenstvu. Toliko sam trenirao i šta sam sve prošao... Trebalo bi stvarno sve to da naplatim“, odgovara Radunović.

I ne, ne misli tu na pare. Ali šteta je zaista da ovakvom golmanu navijači ne znaju ime.

Izvor: mozzartsport

FOTO: UEFA